Uloge nam dodeljuje sredina i ona očekuje… da li sve sredine isto očekuju i ko postavlja ta očekivanja unutar sredina?
Ako je reč o pozitivnom delu tih očekivanja sve sredine liče jedna na drugu, a negativne elemente svaka sredina postavlja na svoj način.
Ipak, jedini način da se sačuva jedinstvenost jeste da se prihvati sve ono što je negativno. Čini li naša sredina to ili prosto samo očekuje?
Živimo u sredini gde su ljudi izrazito osetljivi na to kako ih drugi vide i umesto da ulažu u sebe, ulažu u forme upravljanja utiskom kako bi primorali okolinu da na njih reaguje onako kako to oni žele.
Polazi se od toga da je reč samo o formi koja će odigrati svoju ključnu ulogu u nekom momentu, ali prostor koji ta forma postepeno osvaja od naše ličnosti nalik je imperijalnom osvajanju, gde ne ostaje ni traga od onoga kako je bilo.
Zašto je ovo važno? Nije ovo osećaj pobede i superiornosti, naprotiv. Ovaj osećaj je svedok gubljenja našeg stava i početak naše potčinjenosti. Tu publika danas opravdano ne pljeska…
U svakodnevnom društvenom životu dosta pažnje obraćamo na to kako da sačuvamo glas o sebi.
Društvena smo bića i imamo potrebu za interakcijom sa drugim ljudima. Mi smo u interakciji, jer pridajemo značaj drugima, znači da su nam važni.
Kako nam je to postao neko važan koga lično ne poznajemo?! Sredina u kojoj živimo stvara osećaj da nekog poznajemo i da treba da mu se dopadnemo.
Sve to, čemu smo dodelili toliko prostora, a sve zarad tog istog pljeska koji danas nismo dobili, počelo je da upravlja nama, istiskujući nas u potpunosti.
A sredina je jako surova, oplakuje nas, ali nas ne podiže. Njena misija se završava onog momenta kada smo počeli da se ponašamo onako kako je ona očekivala.
Dajmo sredini onoliko prostora, koliko nas je prigrila, a da nismo morali da se odreknemo sebe.
Autor teksta je doc. dr Andrijana Maksimović, Državni univerzitet u Novom Pazaru.
Stavovi autora u rubrici “Slobodno o svemu” ne odražavaju nužno uređivačku politiku portala Free media.