On je na konferenciji za novinare rekao da su režimi Srbije i Crne Gore ubijali, proganjali, prebijali, iseljavali i vršili permanentnu represiju nad Bošnjacima.
“Bez obzira na to na skupu se nije čula nijedna reč mržnje prema bilo kome. Na skupu su bila brojna izlaganja koja se odnose na sećanja i naučne komentare o onome što se dešavalo u Sandžaku, uz pozivanje na mir”, rekao je Baćićanin.
On je istakao da je u vreme ratova i represije Miloševićevog režima, BNV svojom mudrom politikom, uspelo da sačuva ovaj narod i međunacionalne odnose.
“Na izvršenju ovih zločina posebno se isticao režim Slobodana Miloševića i baš u to vreme je osnovano BNV, sa osnovnim ciljem zaštite Bošnjaka, rešavanja statusa Bošnjaka i Sandžaka, te očuvanja mira”, rekao je Baćićanin.
Koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (EU) Bojana Selaković smatra da postoje mehanizmi i obaveze po kojima Srbija mora da se suoči sa prošlošću, kao i da procesuira i kazni zločince, ali da dobar deo toga nije urađen.
“Najveći deo odgovornosti snose institucije Srbije, politička, intelektualna i kulturna elita, a jedan deo odgovornosti je i na političkom organizovanju manjinskih zajednica. Imamo situaciju da o dešavanjima devedesetih govori civilno društvo, a sa druge strane bošnjački predstavnici u parlamentu i drugim državnim institucijama ne govore o tome u javnom prostoru”, rekla je ona.
Ona tvrdi da u Srbiji već godinama postoji ogromna razlika u odnosu prava manjina na papiru i onog što se u praksi dešava.
Član Izvršnog odbora Bošnjačkog vijeća Crne Gore Admir Adrović smatra da prošlost treba da bude nauk budućim generacijama, da ne bi ponavljali iste greške.
“U na rednom periodu treba da se okupljamo ovakvim ili sličnim naučnim skupovima, da ljudi od struke i nauke iznose mišljenja i zapažanja. Istorija treba da nam bude učiteljica života, a da sve ovo bude temelj zajedničke izgradnje mira i napretka među narodima regiona”, rekao je Adrović.
Direktor Instituta za istraživanje zločina protiv čovečnosti i međunarodnog prava sa Univerziteta u Sarajevu Muamer Džananović rekao je da mu je glavni utisak sa ovog skupa bila iskazana potreba da se gradi zajednička i bolja budućnost.
“Moramo biti svesni kako je sistem devedestih rezultirao i proizveo mržnju, zločine i genocid nad Bošnjacima, tako i danas drugačijim metodama im se osporavaju osnovni identitetski markeri. Nadu za opstanak vidim u tome da na scenu u Sandžaku i regionu stupi mlada generacija koja nema ideoloških barijera i koja je rasla u drugom sistemu”, zaključio je Džananović.
Na ovom skupu je svoje radove i analize o Bošnjacima, njihovoj istorijuskoj genezi, identitetu predstavilo oko 30 naučnika, profesora, analitičara i autora iz Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine.
Skup je bio deo programa obeleževanja Dana bošnjačke nacionalne zastave.
A.Bajrović
