On je novinarima nakon uručenja nagrade “Ahmed Vali” za celokupno naučno delo, koju dodeljuje Kulturni centar, rekao da ga ona obavezuje da se i dalje bavi istorijom ovog prostora.
“Dostigao sam naučnu zrelost, učesnik sam brojnih konferencija i skupova, ali u gradu gde sam rođen osećam tremu, jer sam ovde stasao. Ponosno se sećam profesora koji su na neki način usmerili moju karijeru i razvili ljubav prema nauci, a to su pre svega Omer Badžić i Vlado Šunjević u Osnovnoj školi ‘Rifat Burdžević Tršo’, kao i Zlatko Petrović u Gimnaziji“, rekao je Bandžović
Istakao je da iako već dugo ne živi u Novom Pazaru nikada nije kidao vezu u smislu istraživanja, te da je i dalje jedan od stalnih saradnika “Novopazarskog zbornika” i da je uvek u granicama mogućnosti želeo da se bavi istorijom ovih prostora.
On smatra da je Novi Pazar grad sa dva univerziteta i da njegovoj istoriji treba da se pristupi ozbiljnije, se više pažnje i da se brojna pitanja otvore.
“Kada želite da istražujete istoriju ovog grada treba da imate širi kontekst, a za širi kontekst treba više znanja. Ja sam stasao u drugom vremenu, a danas u većoj meri mediji i internet oblikuju svest ljudi o istoriji, a istoričari u tome vrlo malo učestvuju. To je stvar svetskih trendova, ali u principu Novi Pazar je sredina koja zaslužuje da se istražuje. Jedna od najozbiljnijih knjiga o ovom gradu je ona čuvena iz 1968. godine ‘Novi Pazar i okolina’, a ja bih bio srećan da dođu generacije koje će nastaviti tim putem“, rekao je Bandžović.
Pojašnjava da bavljenje istorijom ponekada može da izgleda kao ulazak u more bez obala.
“Istoričari se bave temama koje su stalno otvorene, pa su tako sa propašću Jugoslavije hiljade i hiljade knjiga prestale da imaju neki značaj. Pišu se nove knjige i jednostavno svaka generacija na svoj način izučava istoriju. Ja ne mogu reći da naša dela imaju trajnu vrednost, vrlo malo ostane u životu da preživi. Kada uđete u more bez obala, gde se suočite sa hiljadama činjenica, vi treba da izaberete ono najvažnije, a to je najteži deo posla”, iskren je Bandžović.
On je istakao da koliko god je moguće, istoriju treba ostaviti istoričarima.
“Treba gledati napred, a istorija nije samo politika, bitke i ružne stvari. Istorija je život, istorija je proces“, zaključio je Bandžović.
Kulturni centar u Novom Pazaru ustanovio je nagradu “Ahmed Vali“ 2015. godine za ostvarenje u kulturi, umetnosti i nauci, a dodeljuje se umetniku ili naučniku koji je postigao izvanredne rezultate u dugogodišnjem stvaranju, ali i za povod u prethodnoj godini. Nagrada nosi ime po pesniku koji je u XVI veku živeo u Novom Pazaru i pisao na orijentalnim jezicima.
Dosadašnji dobitnici ove nagrade su Enes Halilović, Mehmed Slezović, Muhamed Đerlek Maks, Enver Ujkanović, Sinan Gudžević i Zlatko Paković.
Bandžović radi kao naučni savetnik za modernu istoriju na Univerzitetu u Sarajevu - Institutu za istoriju. Član je Odbora za istorijske nauke Akademija nauka i umetnosti Bosne i Hercegovine i Upravnog odbora Bošnjačkog instituta-Fondacija Adila Zulfikarpašića. Posebno se bavi istraživanjima migracija i društvenih odnosa na južnoslavenskom i balkanskom prostoru u XIX i XX stoljeću. Objavio je više knjiga, kao i veći broj naučnih i stručnih radova od kojih su neki prevedeni i objavljeni na engleskom, turskom i albanskom jeziku.
A.Bajrović
