Praznična atmosfera u kući krojača Mesuda vlada od ranog jutra, a počela je tradicionalno odlaskom sa sinovima Tarikom i Farukom u džamiju i klanjanjem sabaha i bajram namaza.
“Bajram je za nas najveći dan u godini, jer ima posebne čari i blagodati. To je blagdan koji nas tera da zastanemo, da razmišljamo o drugima, a pre svega o važnosti porodice i najbližih“, priča Mesud za portal Free media.
On se posle džamije okupio sa ostalim članovima porodice kod majke Hedije, koja živi u naselju Ćukovac. Kako koji od njih ulazi u kuću, poljubi nani desnu ruku i čestita joj Bajram.
Kod nane Hedije tako tradicionalno svakog Bajrama dođu sinovi i unuci, svi svečano obučeni i radosni, zajedno doručkuju, a posluže se i nekim njenim starinskim slatkim specijalitetom.
Sinovi i unuci kod nane Hedije od Bajrama
Nakon toga svi su zajedno otišli na groblje, obišli mezare i izučili dove brojnim precima, jer preko 10 generacija Brunčevića žive u Novom Pazaru.
“Na Gazilaru su mezari većine mojih predaka, a pre svih mog deda i pradeda. Ovo je prilika da se prisetimo svih njih, da im izučimo dove. Pričamo mlađima o njima, ono što su još nekada nama naši stari pričali, a verujemo da će i oni sutra svojoj deci prenositi priče o precima“, kaže nam Mesud.
Njegov deda, Ahmed ef. Brunčević, bio je imam Arap džamije, jedan od najuglednijih i najvoljenijih hodža u gradu i šire.
Muški članovi porodice na groblju
“Dešavalo mi se da me stariji ljudi, koje nisam nikada u životu video, kada saznaju da sam njegov praunuk, zagrle kao da sam im ne znam ti šta u životu uradio, samo iz ljubavi prema tom insanu. Mnogima je kažu učinio dobra dela. Ne prođe Bajram, a da nam neko ne ispriča bar po par novih priča i njegovih postupaka“, kaže Faruk, programer po zanimanju.
Ponosno ističe da je pradeda uzor svima njima, da sa ponosom slušaju priče o njemu još od malih nogu.
“Islam nas uči da drugima želimo više nego sebi, pre svega kroz to učenje dova. Sve se to na neki način nama vraća, jer svaka dova za drugog je i dova za sebe. Osim toga, ova poseta groblju je i neka vrsta podsećanja da ćemo svi tu jednog dana završiti, te da će i nama sutra tako neko učiti dovu“, pojašnjava za naš portal Tarik, koji je po zanimanju arhitekta.
Posle groblja vratili su se kući, gde ženski deo porodice, Raba sa dve snahe, Nusretom i Ajšom, priprema bajramski ručak, koji je poseban deo ovog verskog praznika.
Porodica Brunčević za bajramskom trpezom
Raba, kao i ostale žene u ovom delu Srbije, ima posebnu želju da njen dom tokom Bajrama izgleda čisto i uredno, da bi se njihovi gosti, ali i porodica, prijatnije i svečanije osećali.
Ova medicinska sestra po zanimanju danas je za ručak spremila supu, pečenje, mantije, različite dodatke i salate.
“Trudim se da se za bajramskom sofrom nađe bar po jednom omiljeno jelo za svakog člana porodice. To su uglavnom naša tradicionalna jela, ali spremimo i neko modernije. Snahe su tu da mi pomognu i sve je nekako lakše otkako su se sinovi oženili. Od slatkiša smo spremile baklavu, ružice, tortu, bajadere i peljte“, kaže nam Raba.
U njihovoj kući ima mnogo bombona i balona, kako bi obradovali decu koja dolaze da im čestitaju ovaj praznik, idući od vrata do vrata.
Bajramske poslastice
Običaji nalažu da žene tokom Bajrama borave kući, dočekujući i poslužujući goste, dok muškarci obilaze rodbinu i prijatelje, a nakon ovog praznika one idu u međjusobni obilazak.
Brunčevići će popodne obići još tri tetke i hale, a narednih dana ostalu rodbinu i prijatelje.
“Nama su važne te posete, jer tokom godine zbog posla i uopšte brzine života ne stižemo da obilazimo užu i širu rodbinu. Zato bar tokom Bajrama, dva puta godišnje obiđemo sve. Upravo to održavanje rodbinskih veza, je jedna od važnosti i prednosti Bajrama”, kaže nam Tarik, uz podsećanje da je prethodne tri godine zbog pandemije korona virusa sve bilo mnogo drugačije.
Kako ističe, svi ovi običaji u Sandžaku opravdani su islamskim učenjima.
“Gost je u islamu veoma važan, jer on unosi radost, čisti kuću od greha. Dakle, gost je berićet u svakom smislu. Ovaj Ramazanski bajram je posebna radost, jer tokom posta očistimo dušu od greha. Samo tako naša duša bude radosna, a tu radost delimo sa drugima obilazeći ih i družeći se“, zaključuje Tarik.
Porodica Brunčević je jedna od više hiljada porodica u Novom Pazaru koja na ovaj tradicionalni način proslavlja Bajram, koji se smatraju krunom svih dobrih stvari za vernike nakon posta.
Ramazanski Bajram uvek pada 1. ševala (deseti mesec muslimanskog kalendara), a svi muslimanski verski praznici računaju se po mesečevoj, a ne po sunčevoj godini.
Ramazanski i Kurbanski bajrami su najveća dva muslimanska praznika, a čestitaju se sa “Bajram Šerif mubarek olsun“.
A.Bajrović
Foto: Privatna arhiva
