Pojam digitalno nasilje je relativno nov, a koristi se za podsticanje grupne mržnje, uznemiravanje, praćenje, urušavanje privatnosti, vređanje na bilo kojoj osnovi, kao i širenje neprimerenih i uvredljivih komentara na račun druge osobe.
Srednjoškolka Anisa Delić priča za portal Free media da je njena dobra drugarica bila izložena nasilju putem društvenih mreža, koje je veoma loše uticalo na njenu psihu.
“Drugarica je dobijala negativne komentare na osnovu fizičkog izgleda putem društvenih mreža. Pisali su joj da je ružna, debela, čak je dobijala i komentare: ko bi tebe hteo takvu. Uz sve to slali su joj i uznemirujuće poruke, što je dovelo do toga da se potpuno povuče u sebe. Srećom, njeni roditelji i mi iz njene bliže okoline reagovali smo na vreme i ubedili je da joj treba stručna pomoć”, kaže ova mlada Novopazarka.
Ističe da se njena drugarica osećala mnogo bolje, da je dobila samopouzdanje, nakon razgovora sa psihologom, te da na taj način njen slučaj nije doveo do tragičnog ishoda.
“S obzirom da je izbrisala sve društvene mreže kada je dobijala te negativne komentare, a sada ih je sve povratila, znak je da je ojačala psihički i da sve to ne gleda više istim očima. Važno je što ona nije bila sama u najtežim trenucima, jer je to kod nekih osoba dovelo do pokušaja samoubistva”, rekla je Anisa.
Ona smatra da je problem u tome što društvene mreže pružaju glas svima, pa na taj način mnogi sebi daju za pravo da uvrede druge osobe.
“Nezadovoljne osobe, one koje nemaju sopstveni život, kriju se najčešće iza lažnih profila i na taj način stvaraju ličnu satisfakciju kada negativno komentarišu druge. Te osobe, većinom nemaju hrabrosti da bilo kome šta kažu, ali društvene mreže im pružaju tu mogućnost”, kaže Anisa.
Studentkinja Nizama Bronja kaže za naš portal da već neko vreme ne koristi društvene mreže, jer smatra da one predstavljaju “lažnu sliku o životima ljudi”.
“Društvene mreže ne koristim od 2020. godine, jer se tu maksimalno propagira bezbrižan život bez problema. Iz tog razloga sam u jednom trenutku osećala nezadovoljstvo svojim životom, jer nigde nema tuge i sve deluje idealno”, rekla je Nizama.
Ona smatra da su uspešne i mlađe osobe više izložene digitalnom nasilju.
“Osoba koja ostvari lični uspeh većinom je na meti kako pozitivnih, tako i negativnih komentara. Nakon toga se ljudi povlače u sebe, jer ne iskazuju svoje nezadovoljstvo javno. Oni misle da je problem u njima, a ne shvataju da je u pitanju neko ko nije zadovoljan sobom. Nakon objave slika maturanata krene negativno komentrisanje njihovog fizičkog izgleda i odevnih kombinacija koje na mlade od 18 i 19 godina, po meni, veoma loše utiče. Kometari kao što su- pogledaj je, šta je ovo obukla, kako je majka pustila da ovakva izađe iz kuće, jako negativno utiču na mlade osobe i smatram da je to nepotrebno”, rekla je Nizama.
Predsednica Udruženja psihologa u Novom Pazaru Marija Tiosavljević pojašnjava za Free media da prema njihovim podacima digitalno nasilje počinje da se javlja prvo među starijim osnovcima.
“Mladi u periodu starijih razreda osnovne škole kreću da koriste društvene mreže i čine sajber nasilje prema drugima, a kasnije to dobija neke ozbiljnije oblike. Ono što je najzastupnije među mladima je nasilje u okviru grupa na društvenim mrežama, kao što su whatsapp, viber, instagram i neke igrice. U tim prostorima mladi su zaštićeni i najčešće odaberu jednu osobu iz te grupe i ona postaje meta nasilja na koju se usmere i druga deca. Toj osobi se upućuju brojni negativni komentari koji imaju te elemente nasilja”, rekla je Tiosavljevićeva.
Ona dodaje da su većinom osobe koje obavljaju nasilje preko interneta iste one koje su spremne i na fizičko nasilje.
Slaže se da digitalno nasilje može da dovode do velikih psihičkih problema, naročito kod mladih osoba.
“Osoba koja dugo trpi to sajber nasilje razvije simptome depresivnog poremećaja ili dođe u situaciju da razmišlja o samoubistvu. Najbitnija je podrška društvene sredine i bliskih osoba koje će prepoznati da se mlada osoba nalazi u začaranom krugu i da je ohrabre da prijavi nasilje”, istakla je Tiosavljevićeva.
Psihologica apeluje na roditelje da što više razgovaraju sa decom i imaju uvid u njihove društvene mreže, kako bi izbegli sve vidove digitalnog nasilja.
“Ukoliko dođe do digitalnog nasilja dete treba da zna da može da razgovara sa roditeljima, pedagozima, nastavnicima, psihološko- pedagoškim službama u školama ili sa stručnjacima iz drugih institucija ili organizacija. Najbitnije je da postoji moralna podrška, kao put koji može da prekine nasilje i da osoba bude ohrabrena i osnažena da to i prijavi”, zaključuje ona.
Prema zvaničnim podacima, u Srbiji je svaka treća mlada osoba žrtva je sajber nasilja.
Istraživanje Ministarstva prosvete i nauke pokazuje da je 21 odsto srednjoškolaca spremno da daju lične podatke nepoznatim osobama, dok je čak 15 odsto njih voljno i da se sa osobama koje su upoznali preko interneta sretnu.
U slučaju bilo kakvih zloupotreba, uznemiravanja ili nasilja putem interneta roditelji, deca ali i nastavnici mogu se obratiti Nacionalnom kontakt centru za bezbednost dece na internetu koji je osnovan od strane Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, na broj telefona 19833 koji je besplatan i anoniman.
M. Jovičić
Foto: Pixabay, Privatna arhiva
Tekst je nastao u okviru projekta „Slobodni mediji za slobodne građane“, koji sprovodi Free media. Projekat se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD a administrira Media i Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.
