Novopazarke sa kojima smo razgovarali predlažu da se unutar porodica, na poslu, ali i u obrazovnim ustanovama i lokalnim medijima u Novom Pazaru što otvorenije priča o mentalnom zdravlju, koje je jednako važno kao i fizičko, te da ono nikako ne sme da bude tabu tema.
Portal Free media organizovao je šestu neformalnu diskusiju pod nazivom “I ja se pitam“, uz podršku Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), sa ovdašnjim ženama različitih godina i obrazovnih profila.
“Mnogima je danas potrebna pomoć, a to bi predstavnici vlasti itekako trebali da prepoznaju i da se bave ovim problemom. Psihoterapije su prilično skupe, a ukoliko bi se organizovale besplatne jednom nedeljno ili bar mesečno u nekom popodnevnom terminu, sigurno da bi mnoge žene dolazile“, reklo je više naših sagovornica.
One predlažu i da se unutar samih javnih ustanova i preduzeća povremeno organizuju razgovori sa psihoterapeutima za zaposlene, kao što rade u brojnim evropskim zemljama, kao i da bi u bolnici trebale da postoje pripreme žena za postporođajnu depresiju.
Osim toga, one smatraju da psiholozi i pedagozi u ovdašnjim obrazovnim ustanovama trebaju bar jednom mesečno da razgovaraju sa đacima, jer kod većina osoba mentalni problemi počinju upravo u detinjstvu.
“Školski psiholozi se bave papirima, a ne učenicima. Oni treba da se bave mentalnim zdravljem dece, kao što to rade u drugim gradovima, dok mi kaskamo za njima“, rekle su ove Novopazarke.
U želji da učesnice ovih skupova mogu slobodno, bez ustezanja ili straha da iznose svoje stavove, odlučili smo da im ne objavljujemo fotografije i imena.
One ističu da bi lokalni psihoterapeuti trebali češće da pričaju na lokalnim medijima o ovim temama, da bi stekli veće poverenje u njih.
Naše sagovornice smatraju da su mladi edukovaniji i da bolje prepoznaju i razumeju ovaj problem od starijih, te da brže reaguju i traže pomoć od psihoterapeuta.
Studentica medicine u Beogradu kaže da se tamo grupne psihoterapije često organizuju, kao i tribine, te da je to među mladima gotovo svakodnevna tema.
“Mi ovde ne vidimo razliku između psihoterapeuta i psihijatra. Ovde ako kažeš da imaš ankcioznost misle da si slučaj za ludnicu, da si za lekove, a niko ne shvata da u stvari tebi treba razgovor nego lekovi. Čak ima i roditelja koji kriju od ostalih da njihova deca imaju psihičkih problema, prosto odbijaju to da prihvate. Pogotovo za žensku decu, a zapravo je sve to lako izlečivo“, naglasile su one.
Na naše pitanje da li se žene lakše otvaraju muškim psihoterapeutima nego ženskim, odgovori su bili različiti; u principu smatraju da je najvažnija stručnost.
Međutim, većina prisutnih žena odgovorila je da bi pre izabrala terapeuta koji nije iz Novog Pazara, jer bi se osećale slobodnije i bezbrižnije da okolina neće saznati o čemu pričaju tokom seansi.
Tvrde da stariji još uvek rešenja za mentalno zdravlje traže kod verskih lica i vračeva, a lekarsku pomoć izbegavaju da potraže zbog straha od reakcije njima bliskih ljudi i okruženja.
“Mislim da sve polazi od kuće, da mnogi žive u nesređenim porodičnim odnosima, da ne razgovaraju o onome šta ih pojedinačno muči, osim formalnosti. Posle mnogo godina bavljenja ovom temom shvatila sam da je majka ključ psihičkog zdravlja pre svega ćerke, ali i ostalih članova porodice. Međutim, mnoge majke još uvek ne shvataju koliko je mentalno zdravlje važno, zato ih treba što pre na različite načine edukovati“, rekla je jedna od njih.
Ona kaže da njena majka nije mogla da primeti kada se njeno loše psihičko stanje odrazilo na fizičko.
“Moja mama nije videla ništa loše u tome što danima ne izlazim iz sobe, što sam izgubila apetit. Naše majke pripadaju generaciji koja ne prepoznaje mentalne probleme, jer je ona svoje stresne probleme kroz život drugačije rešavala. Svaka druga žena kod nas preko 25 godine je ankciozna, ima panične napade, koji su veoma ozbiljna stvar. Pre nekoliko godina imala sam veliki stres, koji se odrazio na moje fizičko zdravlje i tada je krenula moja borba. Kada sam krenula na psihoterapiju shvatila sam koliko je važno psihičko stanje, koje bi trebali redovno da proveravamo kao krvnu sliku“, bila je iskrena ova mlada devojka.
Većina je navela da se oseća neuporedivo bolje, sigurnije u sebe i jače ukoliko ima podršku majke ili sestre, ali i neke bliske osobe u porodici.
Naše sagovornice su više puta istakle da loše psihičko zdravlje nije bolest, već stanje, iz koga se najčešće izlazi kroz otvoren i iskren razgovor, i da se na taj način izbacuje ono što jednu osobu muči. Rekle su da su mnoge žene danas preokupirane poslom, porodičnim obavezama, finansijskim i drugim problemima, o kojima ne pričaju mnogo i neretko ulaze u ankcioznost i depresiju.
“Mislila sam da mogu sama da izađem iz stanja u kojem sam se nalazila, odbijala sam stručnu pomoć, ali sam na nagovor sestre otišla samo na jedan razgovor sa psihoterapeutom, a evo već dve godine redovno imam sa njim online seanse, kad god mi je loše javim mu se. Ušla sam u tu priču da bih rešila jedan, a zapravo sam rešila gomilu problema koji su bili toliko potisnuti da nisam o njima razmišljala“, rekla je jedna od prisutnih Novopazarki.
One su istakle da su zahvaljujući društvenim mrežama i brojnim kanalima naučile mnogo o važnosti mentalnog zdravlja, ali i ukazale na činjenicu da to znanje ne znači gotovo ništa ukoliko se ne primenjuje i radi po tom pitanju.
“Ja sam bila puna znanja, ali mi je život i dalje bio isti, nije se ništa menjalo, imala sam iste konflikte, nailazila na iste probleme, iste stvari su se ponavljale, tapkala sam u mestu, moram primenu znanja da imam“, rekla je ova 50-godišnja žena.
Smatraju da su lekovi koje daju psihijatri veoma loši, da ih uglavnom usporavaju i da se po prestanku ispijanja obično žene vrate u prvobitno stanje, te da treba da računaju i na period odvikavanja od njih.
Jedna od naših sagovornica rekla je da je pomoć potražila nakon skoro tri meseca nespavanja i osećaja velike iscrpljenosti, jer je svakodnevno išla na posao i završavala sve kućne obaveze.
Ove Novopazarke smatraju da je pandemija korona virusa itakako uticala na to da se danas o ovom problemu otvorenije priča, jer su tada nadležni gotovo svakodnevno isticali da ona utiče na mentalno zdravlje, što ih je dodatno osnažilo.
“Pomak za našu sredinu predstavljaju i ovakva okupljanja, gde možemo otvoreno da pričamo o svemu. Nekada su žene bile mnogo jače, iako je sve bilo teže u to vreme. Na moju generaciju su itekako uticali ratovi, sankcije, kriza, izolovanost od ostatka sveta“, rekla ova ekonomistkinja.
- Neformalne diskusije “I ja se pitam“, biće na različite teme organizovane do kraja godine, a nastale su iz potrebe da se žene u Novom Pazaru pitaju o brojnim problemima koji tište ovu zajednicu, a o kojima uglavnom pričaju muškarci.
Realizaciju projekta “I ja se pitam“ finansijski je podržala Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
A. Bajrović
