Portal Free media organizovao je neformalnu diskusiju pod nazivom “I ja se pitam“, uz podršku Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), sa ovdašnjim ženama različitih godina i obrazovnih profila.
Naše sagovornice ukazale su na značaj i podršku porodice, koja igra najvažniju ulogu u osamostaljivanju, pravima, školovanju, ali i ulozi žene u jednoj zajednici, te da je u tom smeru mnogo toga napredovalo.
Ipak, u ovom gradu prisutne su brojne predrasude i stereotipi o ženama, ali i lažni moral, a u tome smo, kako one veruju, bar tri koraka isped ostalih.
U želji da učesnice ovih skupova mogu slobodno, bez ustezanja ili straha da iznose svoje stavove, odlučili smo da im ne objavljujemo fotografije i imena.
One smatraju da muškarci u Novom Pazaru još uvek odlučuju o najvažnijim segmentima društvenog i političkog delovanja, te da nema žena na čelu nekog preduzeća ili ustanove od krucijalnog značaja za grad.
“Ženama se ne daju jednake šanse da napreduju kao muškarci i zato ih i nema toliko na javnoj sceni. Negde smo i same krive, jer smo pristale na mrvice koje dobijamo. Ženama se daju neke formalne funkcije, da bi se zadovoljila procentualna polna struktura, a za bilo kakvu odluku moraju da pitaju po nekoliko muškaraca u svom okruženju. Dakle, nisu samostalne u svom delovanju, a nema ih i na pozicijama direktorki javnih i komunalnih preduzeća”, primetilo je nekoliko naših sagovornica.
One podsećaju da je u dugoj istoriji na čelu grada, a ranije opštine, bila samo jedna žena.
Sve su se složile da je od najvećeg značaja za jednu ženu da bude obrazovana, a neke od njih su ukazale i na manje plate koje primaju kod privatnih preduzetnika od svojih kolega, iako rade isti posao i istog su obrazovanja.
Na naše pitanje da li im prija pažnja koju dobijaju za Dan žena, 8. mart, dobili smo različite odgovore, od onih da prija, do onih da ih vređa, jer je žele tokom cele godine, a bilo je žena koje ovom prazniku iz verskih razloga ne pridaju značaj.
Osim prepreka koje imaju u muškom okruženju, one tvrde da su im često same žene, sugrađanke, te koje nipodaštavaju njihove ambicije i želju da se odvaže i krenu u smeru koji nije svakidašnji za ovu sredinu.
“Ukoliko se na bilo koji način razlikujete uvek će, čak i u najbližem okruženju, biti žena koje će vas osuđivati zbog toga, ako ništa drugo, a ono zbog glasnijeg smeha. Smetaće im ukoliko recimo želite da vozite motor, da idete sa društvom na more, da imate svoju firmu, ali i to sve dolazi od porodice i vaspitanja. Svako zapravo i svojim komentarom govori dosta o sebi, tako da treba da budemo dovoljno jake i da nas ne zanimaju mišljenja okoline“, priča nam jedna od učesnica ovog skupa.
One ističu da se mlađe generacije žena veoma razlikuju od starijih, da je njihova svest o samostalnom delovanju na daleko većem stepenu od njihovih majki, jer su mnogo hrabrije i sigurnije u sebe, imaju slobodu govora i razmišljanja.
Nekoliko naših sagovornica, koje imaju ćerke starosti od 20 do 30 godina, tvrde da su upravo one kao majke te koje guraju žensku decu napred, kao i da ih stalno podsećaju na činjenicu da u životu ništa i nikoga ne treba da trpe.
“Majka mi je uvek govorila da žensko mora da trpi, da nije strašno ukoliko te muž ponekad udari, da moram da se povinujem i udovoljavam svim ukućanima. Ja danas smatram da je to sve bilo pogrešno, te se trudim da je drugačije pripremim za život. Ohrabrujem ćerku da završi što više škole i da bude samostalna. Isto tako sina vaspitavam da ženi mora da pomaže u domaćinstvu, da mu neće pasti kruna sa glave ako joj skuva ručak ili usisa sobu“, priča nam jedna od njih.
Ove Novopazarske kažu da se mnogi muškarci u ovom gradu plaše obrazovanih i samostalnih žena, jer često ne mogu da im pariraju u pogledima na život i stavovima.
Jedna od mlađih učesnica ove diskusije, koja je studirala u Beogradu, tvrdi da je mnogi zbog te činjenice karakterišu kao ženu koja je mnogo toga prošla u životu, iako ne znaju gotovo ništa o njoj.
“Ljudi imaju mnogo predrasuda, a zapravo mislim da se plaše svih osoba koje su se odvažile da izađu iz zone komfora, da same žive i izbore se sa svim nedaćama života na strani. Moja preporuka je svim devojkama, ali muškarcima, da odu bar godinu-dve da žive negde van Novog Pazara, jer će mnoge stvari u ovoj sredini gledati drugim očima. Ono što je meni upalo u oči je činjenica da tamo nisam upoznala muškarca koji je pričao da živi ili će živeti sa roditeljima, dok je ovde potpuno normalno da muškarci sa 40 ili 50 godina žive u zajednici“, iskrena je ona.
Druga učesnica, po zanimanju stomatolog, podelila je sa nama iskustvo da često muški pacijenti ne žele da im ona leči zube, jer nisu sigurni u njeno znanje i stručnost.
“Radim u jednoj privatnoj ordinaciji i više puta mi se desilo da pacijenti ustuknu ili se prosto vrate kući kada shvate da žena treba da im leči zube. Jedan me čak pitao imam li ja snagu da izvadim zub, a drugi mi je rekao da bi bolje bilo da sam završila fakultet za učiteljicu“, priča nam kroz smeh.
Naše sagovornice su rekle da im smeta što okolina od njih kao žena očekuje da uvek budu lepe, doterane i nasmejane, čak i kada imaju loš dan, kao i da se brojne porodice ovde još uvek više raduju rađanju muškog, nego ženskog deteta.
- Neformalne diskusije “I ja se pitam“, biće na različite teme organizovane do kraja godine, a nastale su iz potrebe da se žene u Novom Pazaru pitaju o brojnim problemima koji tište ovu zajednicu, a o kojima uglavnom pričaju muškarci.
Realizaciju projekta “I ja se pitam“ finansijski je podržala Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
A.Bajrović
