On je za portal Free media rekao da su Bošnjaci to radili uprkos činjenici da su u nekoliko navrata tokom poslednjih 100 godina bili ugroženi na mnogostrukim nivoima, neretko i biloški.
Kostić je autor nedavno objavljenog izveštaja Helsinškog odbora za ljudska prava “Bošnjaci Sandžaka između ekstremizma i borbe za poštovanje ljudskih i manjinskih prava“.
“Već dugo vremena imam problem na način na koji se Sandžaku pristupa pre svega putem međunarodnih projekata, ali i od strane srpske intelektualne elite, kao i u medijskoj sferi Srbije. Svi oni po pravilu insistiraju na tome da je Sandžak region koji predstavlja bezbednosni izazov“, rekao je on.
Kostić smatra da razlog za tako nešto je u činjenici da su stanovnici Sandžaka većinski muslimani, koji od 2003. godine i početka “rata protiv terora” bivaju permanentno sekuritizovani.
“Oni se predominantno sagledavaju kroz optiku bezbednosne pretnje. Inače, navedena sekuritizacija se samo efikasno nadovezala na velikosrpsku nacionalističku politiku mržnje spram muslimana“, kaže on za naš portal.
Autonomija Sandžaka i projekat urušavanja Islamske zajednice
U ovom izveštaju se tretiraju ovdašnji politički akteri, autonomija Sandžaka, ali i projekat urušavanja Islamske zajednice (IZ).
Kostić misli da se od zahteva autonomije polako odustaje, a da se situacija posebno nakon razdruživanja Srbije i Crne Gore mnogo promenila.
“Nakon što je Crna Gora proglasila nezavisnost, južni deo Sandžaka je otišao u drugu državu, u kojoj se Bošnjaci, uprkos izazovima koje i tamo imaju, ipak osećaju integrisanije u državne strukture. Doduše, moramo da imamo na umu da je to ishod i nasleđe dugogodišnje vladavine Mila Đukanovića, a da su sada na vlast došle snage koje potencijalno mogu da dovedu u pitanje pozitivna nasleđa njegove vladavine“, kaže naučni saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.
On ukazuje da se iz programa Sandžačke demokratske partije (SDP) Rasima Ljajića i Stranke pravde i pomirenja (SPP) Usame Zukorlića jasno može videti da se oni danas zalažu za decentralizaciju i regionalizaciju, pri čemu neki od njihovih političkih predstavnika smatraju da je priča u autonomiji nešto što pripada 90-tim godinama i da je ta ideja prevaziđena.
“Da ovakvi stavovi imaju odjek među stanovništvom govori i to da Stranka demokratske akcije (SDA) Sandžaka, jedina stranka koja i dalje zagovara autonomiju, iz godine u godine dobija sve manje glasova na izborima. Što se tiče IZ i njenog urušavanja, sa današnje distance je potpuno jasno da je to projekat duboke države i da je on u interesu srpskih vlasti, na čijem čelu se nalaze oni koji decenijama zagovaraju politiku srpskog sveta, saborstva srpske nacije i koji vide srpski nacionalni identitet radikalno eksluzivistički gde nema mesta za ’druge’“, smatra Kostić.
Bošnjaci Sandžaka i ljudska prava
On je među zaključcima u izveštaju naveo da je Bošnjacima Sandžaka znatno potrebnija pomoć u borbi za zaštitu njihovih ljudskih i manjinskih prava.
“U Srbiji svedočimo kršenju ljudskih prava na svakom koraku. Država je zarobljena od urfašističke grupe, ljudi koja je tesno povezana sa najcrnjim kriminalnim bandama i navijačkim, huliganskim falangama. U takvim okolnostima treba da se građani Srbije mobilizuju kako bi se oduprli ovom mraku i ludilu koje svi zajedno živimo. U toj mobilizaciji i borbi treba da sarađuju svi, nezavisno kojoj etnonacionalnoj grupi pripadaju. Naravno, preko režimu lojalnih predstavnika manjinskih grupa, verskih poglavara guše potencijalne alijanse, saradnje, šire strah i nepoverenje“, rekao je Kostić.
On dodaje da režim ima „čitavu lepezu stvari koje po potrebi izvlači iz šešira kako bi skrenuo pažnju sa nesagledive korupcije i pljačke, ali i zarad daljeg zaoštravanja podela koje služe njihovoj slici sveta u kojoj su Srbi ultimatvne žrtve ’kolektivnog Zapada’, a komšijski narodi sa kojima bi trebalo da žive u miru i slozi ultimativni neprijatelji“.
“Zato, važno je da svi slobodomisleći Bošnjaci i Srbi što pre otpočnu da promišljaju različite vidove zajedničkog delovanja i otpora, kako u Srbiji tako i u širem regionu, ovom reakcionarnom, ultra nacionalističkom režimu koji ponovo preti da izazove sukobe između Bošnjaka i Srba“, zaključio je Kostić.
A.Bajrović
