Jedini su koji izvode samo izvorne igre iz ovih krajeva, a pre svih podgolijske, ali i bošnjačke.
Sve je krenulo sa željom predsednika ovog društva, Gorana Asovića, da seoska deca imaju istu priliku kao i njihovi vršnjaci iz grada.
On za portal Free media kaže da je tu ideju izneo jednoj grupi folkloraša, koji su bili uz njega još pre 20 godina, kada je nastalo Kulturno umetničko društvo „Ras“,
„To su Danijela Stefanović, Dejan Milunović i Milena Božović, koji su bez dvoumljenja prihvatili da budu uz mene i u novom društvu. Mi smo poseban akcenat obratili na tu decu koja nemaju mogućnosti kao deca iz grada, a to je da budu non-stop na probama, jer ipak im je daleko, a mi smo ti koji možemo da odemo. Nakon mesec i po dana postojanja dobili smo jednu maramu i to je bio prvi komad nošnje koje smo imali. Danas imamo zavidan fond nošnje, nabavljamo sve više originalnih delova, a dosta toga sašijemo i kupimo. Sve manje pozajmljujemo od drugih kolega i ansabala, mada je i to neminovno“, priča nam Asović, koji se već 40 godina bavi folklorom.
Prva sekcija je počela da radi u Deževi, gde im je bilo dozvoljeno da imaju probe u jednoj tamošnjoj školskoj učionici, a nakon toga su formirane još dve u Osnovnoj školi “Meša Selimović“, potom u Izbicama, Tutinu.
„Uskoro očekujemo rekonstrukciju Doma kulture u Deževi, što će biti od velikog značaja za selo, ali i za tu omladinu koja gravitira u okolini. Predsednik Aleksandar Vučić nam je to obećao, njegovi saradnici prihvatili, a u toku je dobijanje građevinske dozvole. Na taj način ćemo imati bolje uslove za rad, a taj prostor neće biti samo za folklor, već i za mnoga druga kulturna dešavanja, ali o tome ćemo tek govoriti kada se realizuje“, kaže Asović za naš portal.
Priseća se da je prvo značajnije gostovanje KUD “Golija“ imao u jednoj božićnoj emisiji, na Radio televiziji Srbije (RTS).
„To je njihovo prvo pojavljivanje na nekom dešavanju, a ja ih uvek učim da nema beznačajnih nastupa. Svaki ima svoju težinu i ne možemo olako bilo šta da shvatimo, jer to onda pređe u naviku i nema kvaliteta sceni. Nakon godinu dana postojanja, 2016. godine naša dečija grupa bila najbolja u izvornom igranju u Srbiji, na manifestaciji u Petrovcu na Mlavi. Nakon toga bili smo dva puta i u Topoli, sa dečijim i prvim ansamblom. Gde god da gostujemo veoma je važno da ponosno nosimo pečat kraja iz koga dolazimo, jer je ružno predstaviti se bez igara iz svog kraja“, izričit je Asović.
Nakon ovog, usledila su gostovanja u Švajcarskoj, a potom 2019. godine 15 dana u Rusiji, gde su posetili Moskvu, Sankt Petersburg i Minsk.
Asović je posebno ponosan na nastup koji su imali u punoj dvorani Lavri Aleksandra Nevskog, u Sankt Petersburgu, a na žalost, pandemija korona virusa sprečila je njihov ponovni odlazak tamo, a nešto kasnije i poznata ratna situacija.
Ovo društvo bilo je prvi domaćin Republičke smotre folklora u Novom Pazaru, zajedno sa Kulturnim centrom, u novembru 2021. godine, čiji organizator je Savez kulturnih ansabala Srbije.
„Bilo je oko 1.000 učesnika smotre, a mi smo osvojili srebrnu plaketu, što je veoma dobro priznanje. Izveli smo dve kooreografije, međutačku i bili smo u obavezi da imamo svoj orkestar. Sve smo to obezbedili, ali sasvim je realno da ima boljih ansambala. Nakon ovoga, 2022. godine na ovoj smotri smo sa dečijim ansamblom osvojili zlatnu plaketu. To nam daje vetar u leđa, kako nama koji radimo sa decom, tako i samim članovima koji su na sceni, da kvalitetnije i bolje radimo“, ponosan je Asović.
Članovi društva su razvrstani u nekoliko sekcija, a najmlađu, pripremnu dečiju grupu čine mališani uzrasta od šest i sedam godina. Imaju sekciju starijeg uzrasta, kao i prvi ansambl.
„Tokom avgusta pravimo pauzu, a upis novih članova obično bude kada i polazak u školu- u septembru. Ko voli pesmu i igru dobrodošao je u naše društvo. Najviše nam treba dece koja vole folklor, ali da pored toga da budu uporna i istrajna. Sa takvom decom je mnogo lakše raditi, jer se od njih brže naprave igrači. Kao u svakoj delatnosti, pa i kod nas, moraju da se znaju neki normativi i kodeks ponašanja, kako na probama, tako i na sceni, a pogotovo na gostovanjima“, rekao je Asović za Free media.
Moderno doba je mnogu decu okrenulo ka tehnologiji, a sve ih manje koji žele da se bave sportom ili folklorom, međutim Asović kaže da još uvek ima zainteresovanih za ovu vrstu umetnosti, ali da im nedostaju muški igrači.
„I u moje vreme je bilo istih problema, ali sada je izraženije, jer svi žele da su Mesi, Ronaldo, Jokić ili Novak Đoković. Nisam protiv toga, ali za razvoj deteta sigurno nema ništa bolje od folklora, kako fizički, tako i psihički, ali i u drugim sferama sa kojima će se susresti u budućnosti“, smatra on.
Mladim igračima savetuje da kada su na sceni u deliću sekunde razmisle da li imaju stav kakav treba, da li igraju pravi korak, jesu li na pravom mestu za kooreografiju i da li im nošnja pristaje adekvatno.
„Razlika između vremena kada sam ja bio mladi folkloraš i sada je ta što danas za sva gostovanja i ostalo, roditelji snose troškove. Svi mi želimo da priuštimo deci najbolje, ali nismo svi u prilici i to mi je često krivo. Zato smatram da grad, region i država treba više da ulažu u kulturno-umetnička društva, bar da nam plaćaju prevoz, smeštaj i neke osnovne stvari. Osim toga, izmenio se mnogo i repertoar u odnosu na vreme kada sam ja bio igrač. Samim raspadom države to se svelo na razna istraživanja, na igre koje su već istražile starije kolege od mene i mojih generacija“, kaže on.
Najveći problemi ovog KUD-a su finansijske prirode.
“Lokalna samouprava nam pomaže koliko može, imaju konkurs na koji se javimo i dobijemo sredstva, ali to nije dovoljno da bi jedno društvo funkcionisalo na način na koji treba da funkcioniše. Koreografije koje radimo i postavljamo su veoma skupe. Dobro bi nam došlo kada bi grad, regija i država mogli da odvoje malo više sredstava za kulturno-umetnička društva, ne samo za naše društvo, već su sva društva u istoj situaciji. Turska je jedan od primera kako to treba da se radi, oni veliku pažnju polažu na to. Na koji god festival smo tamo bili naišli smo na veliku podršku državnih organa, pa tek onda i gradskih organa“, zaključio je Asović.
On ove godine slavi jubilarnih 20 godina profesionalnog umetničkog rada, koji će u maju obeležiti u Kulturnog centru.
Nada se da će uspeti da skupi svoju „zlatnu generaciju“, koja je 2007. godine sa KUD „Ras“ osvojila zlatni opanak, u to vreme jedno od najprestižnijih priznanja što se tiče folklora u Srbiji.
M.Jovičić
