Poznati novopazarski karikaturista Muhamed Đerlek Maks dobitnik je više od 30 nagrada u zemlji i inostranstvu, otac petoro dece, sa diplomom pravnika. Likovnu akademiju nije nikada ni pokušao da upiše, a iza sebe tokom 40 godina duge karijere ima više samostalnih izložbi. Sarađivao je sa nekoliko dnevnih i nedeljnih listova u Srbiji, a oko 25 godina bio je saradnik najpoznatijeg humorističkog lista “Jež” . Za sebe kaže da je nekomunikativan i da upravo karikaturom komunicira sa svetom.
Free media: Za mnoge je danas jedan običan četvrtak, svakidašnji radni dan. Za Vas, ipak, nije. Danas je zvanično Vaš poslednji radni dan, od sutra ste penzioner. Kako se osećate, o čemu razmišljate ovih dana?
Đerlek: Nije mi svejedno, ima različitih emocija, svega po malo. U Kulturnom centru sam proveo 14 poslednjih radnih godina, gde sam radio na grafičkom dizajnu i vizuelnim komunikacijama, plakatu, a ranije na katalogu. Prilično brzo su prošle te godine, kao dlanom o dlan. Ranije sam preko 20 godina radio u Holding kompaniji “Vojin Popović“. Tamo sam radio na grafičkom dizajnu i tekstilnom dizajnu industrijskih i unukatnih tepiha, a to je bio veoma interesantan, odgovoran, zahtevan i obiman posao. Verujem da ću biti aktivan penzioner, da ću i dalje nastaviti da sarađujem na različite načine sa mnogima.
Free media: Zbog jedne od prvih karikatura koju ste uradili bili ste kažnjeni. To Vas, ipak, nije odvuklo od ovog specifičnog žurnalističkog izraza.
Đerlek: Upravo tako. Ubijao sam vreme na časovima crtajući profesore, pa sam tako, sećam se, u prvoj godini Gimnazije nacrtao profesoricu matematike. Ona nije bila zadovoljna crtežom, jer sam je verovatno isuviše iskarikirao, pa je karikatura završila na stolu kod direktora, koji je potom pozvao mog oca. Tako sam zbog jedne od prvih karikatura dobio dve kazne, jednu u školi, a drugu od oca. Međutim, nastavio sam i dalje da crtam.
Free media: Gde danas pronalazite inspiraciju za Vaše karikature?
Đerlek: U svojim i tuđim glupostima, sebičnosti alavosti…Najviše volim da radim karikaturu situacije, koja je iz realnog života, a komična je i predstavlja ono što može da se desi stvarno u životu. Volim da promišljam o suštinskim odlikama ljudskog karaktera i konstantnim i ustaljenim odnosima u društvu. Tu se onda pravi spona, ljudske karakteristike ubacujem u te neke konstantne tokove.
Free media: Da li su Novi Pazar i ovdašnja lokalna dešavanja inspirativni za karikature?
Đerlek: Dok sam radio za podlistak Sandžak Danas trudio sam se da nađem lokalnu temu ili više njih, da pronađem nešto interesantno i duhovito. Ovde ima dosta situacija i događanja, čak ekcesa i sukoba koji su na ivici humora, satire, tako da je Novi Pazar prilično inspirativan. Ovde ima situacija od kojih mogu da napravim karikaturu koja ima univerzalnu poruku, da bude uvek aktuelna i smešna.
Free media: Dugi niz godina sarađujete sa dnevnim listom Danas.U kakvom je položaju danas karikatura u Srbiji?
Đerlek: Karikatura je danas u nemilosti, zahvaljujući političkoj volji jednog čoveka i nekolicine drugih ljudi, koji stvarno jesu za karikaturu. Njihovi brojni postupci su karikaturalni. Ljudi treba da znaju da nema afirmativne karikature. Ništa nije idealno u svetu, nijedno društvo nije idealno da ne može da se kritikuje. Karikaturista ne kritikuje iz neke zle namere, nego da bi uticao na društvo da se menja na bolje. Dakle, mi kritikujemo loše poteze pojedinaca, a to ne radimo iz zlobe.
Free media: Da li ste za ovih 40 godina koliko se bavite karikaturom imali neki problem, da se neko prepozna u Vašem radu, da preti?
Đerlek: Bilo je toga, ali retko. Dešavalo se da ja uradim 20 likova, a neki čovek prepozna sebe u nekom od njih, iako meni on uopšte nije bio u glavi dok sam radio tu karikaturu. Onda mi ljudi prebacuju. Ipak, na sreću, zaista nekih većih neprilika nisam imao.
Free media: Čije Vi karikature najviše volite i sa kojim od kolega imate najbolju saradnju?
Đerlek: Imam zaista mnogo prijatelja među našim karikaturistima,međusobno poštujemo radove jedni drugih, jerznamo koliko dugo traje proces oko razrade ideje. Nekada vam treba 10 sati razmišljanja, a karikaturu uradite za pola sata. Tu bih pre svih izdvojio kolegu Coraxa, koji je primer da dobru karikaturu prave hrabri i pošteni ljudi. Izdvojio bih još i Dušana Petričića, Jugoslava Vlahovića, Gorana Ćeličanina, Nedeljka Ubovića, Marka Somborca, Miću Miloradovića, Tošu Borkovića, Zoću Mihajlovića…
Free media: Šta bi poručili mladim talentovanim ljudima koji bi želeli da se oprobaju u crtanju karikatura?
Đerlek: Karikatura se ne da naučiti, ako nemate talenta i osećaja za nju. Potrebno je da imaju nešto urođeno, da primete situaciju i da je na duhovit način prikažu karikaturom. Moja poruka im je da pokušaju, neka posmatraju karikature, jer se tako najbolje uči. Crtež ne mora da bude dobar, bitnija je ideja i poruka koju on nosi. Karikaturista je zapravo trenutak oduševljenja. To je sjajna vežba duha. Primećujem da se mladi danas radije okreću stripu, jer da bi bili karikaturista morate da posedujete opšte znanje, da ste dobar poznavalac prilika, da čitate mnogo, da se svakodnevno informišete.
