On je na promociji knjige “Nišani u haremima novopazarskih džamija” u sedištu ovog nacionalnog organa rekao da su oni ozbiljan izvor informacija o mnogim društvenim i istorijskim temama zajednice.
Autori ove knjige su Yasin Yayla, Ensam Alemdar, Nesib Pepić, Halil Ibrahim Erol, Mehmet Tuncer i Yakup Yilmaz.
“Naše bogato kulturno-istorijsko nasleđe, koje se na veliku žalost besprekidno uništava poslednjih 100 godina, između ostalog čine i nišani. U osmanskom periodu mezaristani su bili prostor mudrosti, umetnosti, intelegencije i mira”, rekao je Baćićanin.
On je pojasnio da u Novom Pazaru postoji više etapa u izradi nišana.
“U najranijem periodu javljaju se prelazni oblici, od stećaka prema nišanima. Nišani iz 15. veka sa turbanima nazivaju se skopski, jer su rađeni od mermera iz mesta Aranđelovo, kod Skoplja. Oni su najčešće rađeni bez ikakvih natpisa, međutim već početkom 16. veka nišani sa turbanima dobijaju i natpis”, rekao je Baćićanin.
Kako je istakao, nišani u 19. veku imaju na natpisima i sve vrste titula, zanimanja, porodičnog statusa, staleža i slično.
“Imamo derviške, ulemanske, aginske, begovske, pašanske, ženske i muške nišane. Kod ženskih nišana javljaju se određeni ukrasi, koji razdvajaju alimski, znanstveni i statusni položaj preminule osobe”, rekao je Baćićanin.
Knjiga “Nišani u haremima novopazarskih džamija” nastala je kao rezultat međunarodnog projekta Osmansko kulturno nasleđe Sandžaka, koji je realizovan u saradnji Univerziteta Kirklareli i Asocijacije maturanata Turske ASMAT, a podržan je od strane Turske agencije sa saradnju i koordinaciju (TIKA).
Jedan od njenih autora Nesib Pepić rekao je da je obrađen ukupno 321 nišan iz devet novopazarskih džamija, među kojima su: Ahmed Vojvoda, Altun Alem, Bor, Palanka, Dibak Ishak, Ferhadija, Parička, Kuru češme i Lejlek džamije.
“Među nišanima koje smo obradili, 182 su sa natpisom. Knjiga je urađena dvojezično, na turskom i bosanskom jeziku”, rekao je Pepić.
U knjizi se navodi da većina nišana sa natpisom datira iz 19. veka, a da najstariji nišan iz 18. veka, koji pripada jednom vojniku, nalazi se u haremu Altun-alem džamije.
Koordinator TIKE u Srbiji Mehmet Mete Anač rekao je da je Novi Pazar važan grad za osmansko kulturno nasleđe.
“Ovim istraživanjem je identifikovano mnogo važnih nadgrobnih spomenika, međutim, utvrđeno je da su neki zbog nemara uništeni, a neki uklonjeni i prevezeni na druga mesta“, rekao je Anač.
Novopazarski radio Sto plus je emitovao ranije dve video emisije o propadanju starih nišana na novopazarskim grobljima. Ukoliko ste propustili, možete ih pogledati u nastavku.
Predsednica BNV-a Misala Pramenković smatra da je ova knjiga kulturno blago naroda na ovom prostoru. “Ovo delo je pokazatelj zajedničke istorije i tradicije, isprepletanosti života turskog i bošnjačkog naroda na ovim prostorima. Delo predstavlja pionirski poduhvat u pogledu očuvanja našeg nasleđa. Nišan predstavlja celokupan nečiji život, krunu nečijeg postojanja, zato se ne smemo prema njima odnositi kao da su gomila kamenja“, rekla je Pramenkovićeva.
Promociji knjige su, pored rukovodstva BNV-a, prisustvovali i brojni predstavnici ovdašnjeg političkog, kulturnog i javnog života.
A. Bajrović
