Ovo su bili njihovi 27. susreti, tokom kojih su evocirali uspomene, prisetili se studentskih dana, mladosti i bezbrižnog života.
Ovaj elitni fakultet tadašnje SFR Jugoslavije završilo je oko 10 Novopazaraca, a upisivali su ga najbolji srednjoškolci iz cele zemlje, uz stipendije velikih fabrika.
Na fakultetu, koji je zatvoren devedesetih godina, školovano je 11 generacija, ukupno 887 studenata različitih smerova. Školovali su se stručnjaci za vojnu industriju, inženjeri elektrotehničke, mašinske, hemijske i informatičke struke.
Jedan od organizatora okupljanja Ferid Koničanin kaže za portal Free media da je zadovoljan kako je sve proteklo, te da su se kao domaćini potrudili da oko 155 njihovih školskih prijatelja, koliko ih je došlo, upozna sve znamenitosti Novog Pazara, ali i okoline, u koje spadaju meandri Uvca.
“Većina ih je prvi put u ovom delu Srbije. Svake godine se sastajemo u nekom od gradova i opština širom bivše Jugoslavije, gde postoji vojna industrija. Sve je počelo još 1995. godine”, pojasnio nam je Ferid.
Ovi susreti su bili povod Vladanku Vuletiću da prevali dug put od Kanade, gde živi od 1999. godine, do rodnog Novog Pazara, da posle dužeg perioda vidi svoje prijatelje.
“Bilo je ovo zaista prelepo i emotivno druženje. Dok sam živeo u Srbiji redovno sam dolazio na ova okupljanja generacija, međutim od kako smo se odselili u Kanadu ovo je prvi put da uklopim godišnji odmor sa susretima. Inače, ja sam sedma generacija VTF, a i moja supruga, koja je iz Čačka, takođe je završila ovaj fakultet”, priča nam ovaj Novopazarac, koji danas radi u kompaniji koja se bavi proizvodnjom delova za komercijalne i vojne avione.
Vladanko ističe da koriste sve prednosti društvenih mreža, te da imaju grupu na Facebooku na kojoj su prilično aktivni.
“Mislim da je naša generacija bila srećna, jer smo svi bili odabrani nekom rigoroznom selekcijom da pomognemo državi u kojoj smo živeli tada, a koja se na žalost raspala. Ta država ne postoji, ali je naše prijateljstvo neraskidivo. Još uvek smo skupa, još uvek volimo da se vidimo”, kaže Vladanko za Free media.
Da ništa u životu nije slučajno ukazuje nam anegdotom da su on i njegov pobratim iz studentskih dana Zdravko Pavelić, kada su se prvi put čuli posle nekoliko ratnih godina tokom kojih su izgubili kontakt, ostali zatečeni kada su shvatili da imaju potpuno identične adrese stanovanja.
“Zamislite vi to, isti naziv ulice, na ustom broju, ali je moja adresa bila u Kragujevcu, a Zdravkova u Zagrebu. Bili smo u čudu kada smo to shvatili. Većina od nas je radila u vojnim fabrikama i onda smo shvatili u jednom trenutku da mi zapravo pravimo oružje sa kojim će neko da nam ubije druga sa kojim smo do juče bili u istoj klupi ili pili kafu. Zaista je žalosno čime se sve ljudi bave”, iskren je Vladanko.
Njegov pobratim Zdravko Pavelić iz Zagreba kaže da je prvi put u Novom Pazaru i da je srećan što ima prijatelje širom sveta, koji su među najboljima u svojoj branši.
“Emotivno smo svi vezani za naše prijatelje i drugove, jer smo najlepše godine života proveli zajedno, a na ovim susretima još proširujemo ta poznanstva. Osim toga, u poslovnom smislu nam ovo mnogo znači, jer daleko jednostavnije ostvarujemo kontakte ako nam bilo šta zatreba”, kaže Zdravko, koji je u vojnoj penziji, a ranije je radio u Ministarstvu odbrane Republike Hrvatske.
Dodaje da je bio na većini ovih okupljanja generacija, te da je bio organizator susreta pre sedam godina u Zagrebu.
Na ovim susretima upoznajemo i Zlatana Vujanovića, donedavnog ministra trgovine Bosne i Hercegovine, inače diplomca šeste generacije VTF.
Kaže da je srećan kada vidi zajedno studente iz svih delova bivše Jugoslavije, a danas zemalja regiona, koji govore različitim akcentima, narečjima i dijalektima, a odlično se razumeju.
“Ovo je prilika da nam se misli vrate u neka lepa i fina vremena, da osvežimo kontakte sa prijateljima sa kojima smo se svakodnevno družili pet godina tokom studija. Taj period je ostavio neizbrisiv trag na sve nas. Ovo su veoma blistavi i svetli trenuci koji diži sveopštu energiju i daju nam snagu za neke buduće izazove”, ističe Zlatan.
Među prisutnima je i Vera Petrović iz Trstenika, koja danas živi u Beogradu, gde radi kao predsednica Akademije tehničko- umetničkih strukovnih studija.
“Naša prijateljstva su postala možda čak i jača tokom susreta, jer se među nama neke generacije nisu ni poklopile. Ja sam, na primer, tek na ovim susretima upoznala prve generacije studenata. Naše prijateljstvo se toliko produbilo da smo mi postali kao jedna velika familija, tu smo jedni za druge ukoliko bilo kome šta zatreba u poslovnom, ali i privatnom smislu”, zaključuje Vera.
Na kraju ovog druženja pao je dogovor da se naredne godine okupe u Ohridu, u Severnoj Makedoniji.
A.Bajrović
Foto: Privatna arhiva
