Iako su se godinama unazad brojne lokalne nevladine organizacije bavile ovom problematikom, ohrabrivale žene da prijavljuju nasilnike, istraživanja pokazuju da se mnoge od njih i dalje osećaju nebezbedno.
Predsednica Udruženja samohranih roditelja i jednoroditeljskih porodica “Zajedno” Alma Junis pojašnjava da mnogi pod seksualnim nasiljem obično pomisle na silovanje, što i jeste jedan vid ovog nasilja, ali da se ono odnosi na svako uznemiravanje žena, neumesni komentar, dobacivanje i slično.
Ona za Free media kaže da žene u većini slučajeva prećute ovakvu vrstu nasilja, te da je mali broj prijava.
“I dalje su osuda sredine i javnosti razlog zašto se žene, devojke i devojčice ne usuđuju da prijavljuju seksuano nasilje. Osim toga, tu je obično prisutan i njihov subjektivni osećaj sopstvene krivice, stid, preispitivanje da li je u pitanju nasilje ili nije i da li su one same doprinele tome. Jedan od problema sa kojima se susreću žrtve je često i to što se njima ne veruje, a muškarci policajci koji razgovaraju sa njima obično nemaju nimalo empatije i suštinski ne razumeju problem, čemu sam na žalost i sama bila svedok”, rekla je Junisova.
Tačan broj žena koje prijavljuju nasilje u Novom Pazaru nije poznat, a podaci pokazuju da je svaka treća žena u svetu u nekom trenutku života doživela fizičko ili seksualno nasilje, a svaka peta žena u Srbij.
“Taj prosek bi se negde mogao računati i za našu lokalnu zajednicu. U prilog tome govori i činjenica da smo se i mi kao udruženje susretali sa ovim problemom kroz razgovore sa mnogim ženama, koje su bile naše korisnice u poslednjih 12 godina.
Ne smemo zanemariti uznemirujuća saznanja o slučajevima incesta u ruralnim područjima, koja su zabačena i udaljena od institucija, gde nema mnogo socijalnih kontakata I nisu dovoljno zastupljeni izvori informisanja”, rekla je Junisova.
Ona je istakla da poslednjih godina institucije u Srbiji rade isključivo pod pritiskom javnosti.
Predsednik nevladine organizacija “Monitor“ Aleksandar Ivanović kaže za naš portal da se žene u Novom Pazaru uglavnom osećaju nebezbedno u delovima grada koji nisu dovoljno osvetljeni.
“Imali smo nekoliko slučajeva napade migranata, što je zasigurno dovelo do osećaja nebezbednosti žena. Ono što je dobro, kada je bilo slučajeva napada na žene na ulici građani su odmah reagovali. Bilo je na žalost više situacija da neko tuče ženu na ulici, a građani su prvi reagovali i napali tog nasilnika, što je nešto što se ne dešava u drugim gradovima”, rekao je Ivanović za Free media.
On je siguran da za veliki broj slučajeva seksulanog nasilja policija i nadležni organi nikada i ne saznaju.
“Žene to ne prijavljuju iz straha ili nepoverenja, neke možda i ne znaju da su to kažnjiva ponašanja. Ako pogledamo istraživanja o percepciji građanki o tome koliko se osećaju zaštićeno, onda možemo sa sigurnošću da kažemo da su one ugroženije, bar po odgovorima koje one daju“, rekao je Ivanović.
On je istakao da treba više da se posveti pažnje bezbednosti žena, kroz strateška dokumenta, ali i uređenja, odnosno osvetljavanja svih ulica i postavljanjem kamera na kritičnim mestima, poput prolaza, ulaza, šetališta.
U Osnovnom sudu u Novom Pazaru prošle godine pokrenuto je 200 postupaka sprečavanja nasilja u porodici, a 2020. godine 192, među kojima su žrtve većinom žene.
Srbija među prvim zemljama potpisala Istanbulsku konvenciju o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama, a ona je stupila na snagu 1. avgusta 2014. godine.
Novom Pazaru nedostaje ženske solidarnosti Predsednica Udruženja samohranih roditelja i jednoroditeljskih porodica "Zajedno" Alma Junis ističe da u Novom Pazaru nedostaje više ženske solidarnosti. “Nakon jedne od radionica koja se odnosila na bezbednosti žena, jedan od medija je izvestio: ‘Žene u Novom Pazaru se ne osećaju bezbedno, zato što su izložene dobacivanju na ulicama našeg grada’. Odmah nakon toga usledili su veoma uznemirujući komentari ispod teksta, a zajedničko im je bilo to da su žene same krive što si izložene dobacivanju i seksualnom uznemiravanju, zbog načina oblačenja, ponašanja, hoda… Još tada sam postala svesna alarmantne situacije koja se odnosi na sigurnost ženske populacije u našem gradu, iako sam se od početka osnivanja udruženja susretala sa nasiljem u porodici, slučajevima seksualnog nasilja, uznemiravanja i neadekvatnog odgovora institucija koje se bave ovim problemom. Međutim, prvi put čula ‘glas mojih sugrađana i sugrađanki kada je ova problematika u pitanju’, a najviše me je uznemirio upravo glas sugrađanki, koji je bio seksisitički. Vidno je izostala ženska solidarnost i kako onda da očekujemo da žene i devojke budu ohrabrene da prijavljuju svaki oblik nasilja nad njima, kako da u takvoj atmosferi gradimo društvo u kojem ćemo se osetiti dovoljno podržano da prijavimo nasilje”, rekla je Junisova.
M. Jovičić – H. Ziljkić
Tekst je nastao u okviru projekta „Slobodni mediji za slobodne građane“, koji sprovodi Free media. Projekat se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD a administrira Media i Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.
