Ovaj Novopazarac, budući student psihologije u Milanu, bio je jedan od 25 učesnika iz 20 zemalja, među 1.000 prijavljenih aplikanata. Seminaru su prisustvovali mladi iz Evrope, Azije i Afrike.
Učesnici seminara u Utoji iz 20 zemalja
Utoja je od kopna udaljena svega 600 metara, a široj javnosti postala je poznata kada je pre 12 godina masovni ubica Anders Brejvik, obučen u policijsku uniformu, ubio 69 mladih ljudi i njihovih mentora, a ranio preko 240.
Na ostrvu je u tom trenutku bilo više od 500 ljudi u letnjem kampu podmlatka norveške Radničke partije (AUF). Brejkvik je detonirao bombu u administrativnoj četvrti u Oslu, a onda svoj krvoločni pohod nastavio masakrom koji će u istoriju ući kao najgori teroristički napad u Norveškoj. On je za to osuđen na najvišu moguću kaznu u Norveškoj, na 21 godinu zatvora, ali se predviđa da će on ostatak života provesti iza rešetaka, jer kazna može biti produžena ukoliko sud proceni da je on i dalje opasnost za društvo. Kamp na Utoji izabrao je za metu jer je služio kao „leglo za štetne ideje multikulturalizma i socijalizma". On insistira da je normalan, odbio je da prizna krivicu i pokušao je da opravda svoje napade, ističući da su bili neophodni kako bi bila zaustavljena "islamizacija" Norveške.
“Kada smo prelazili trajektom put do ostrva, svi smo se nekako čudno osećali, u glavi su nam bile brojne scene iz filma koji je snimljen po tom događaju. Prepoznali smo delove na ostrvu gde su ljudi pokušavali da se spasu skačući u vodu. Prve noći smo svi teško spavali, jer smo imali utisak kao da će nešto ponovo da se desi“, prenosi za portal Free media Amer svoje prve utiske na tom ostrvu.
Priznaje da mu je jednonedeljni boravak na Utoji, ali uopšte i sve priče koje je čuo na tom seminaru, promenilo na neki način pogled na život i ljude, naučilo ga da više osluškuje okolinu i da odbacuje predrasude.
Seminar je bio fokusiran na pitanje mira, interkulturalnog dijaloga i život u takvom društvu, ali i Utoji i njenim vrednostima.
Ameru je posebno bila interesantna činjenioca da se nakon tog terorističkog napada čitava Norveška ujedinila.
“Njihova glavna poruka bila je da je to bio napad na demokratiju i da se jedino ujedinjeni mogu odbraniti. Norveška kultura se zasniva na sigurnosti i poverenju. Oni veruju svojim političarima, onoga koga izaberu veruju da će raditi dobro za njih. Recimo, tamo te niko ne proverava da li si platio parking, jer je normalno da ga platiš ili redovno plaćanje poreza, jer veruje da to ide u dobre svrehe“, kaže za naš portal on.
Amer je novim prijateljima u Utoji prčao o nedavnoj tragediji u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar“ u Beogradu, kada je 13-godišnji učenik u napadu oružjem ubio devet učenika i radnika obezbeđenja, kao i reakciji državnika i šire javnosti, koja je dovela do vidljivijih podela u društvu.
Amer tokom priče o tragediji u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar“
“Pretposlednjeg dana upoznali smo mladića koji je bio u Utoji tokom masakra, koji nam je preneo svoja sećanja i iskustvo. On se spasio tako što je brzo reagovao kada je čuo pucnjavu, naime skočio je u vodu i uspeo da prepliva na drugu stranu obale. Meštani su ga nakon toga poveli do policije, a onda je dugo spavao, nije zapravo odmah bio ni svestan šta se desilo. Kasnije je bio na psihoterapiji, ali i u vojsci da bi prevazišao traumu i navikao se na zvuk metaka”, priča ovaj mladi Novopazarac.
Dodaje da većina preživelih ne razmišlja o ubici, jednostavno ne želi da mu daje značaj.
Dodela sertifikata za učesnike seminara u Utoji
Tokom ovog seminara Amer je bio u prilici da sluša različite sudbinske priče mladih, od kojih ga neke nisu ostavile ravnodušnim.
“Posebno nas je šokirala životna priča jedne devojke, medicinske sestre, koja je rođena u Palestini i stalno je bila okružena ratom, mržnjom i lošim stvarima, ali je i pored toga puna ljubavi za sve ljude oko sebe. Zbog rata je morala da pobegne sa porodicom u Liban, gde je u izbegličkom kampu živela do 17 godine. Pošto je njena majka imala rodbinu u Ukrajini odlučili su da odu tamo, gde je posle dve godine od njihovog dolaska počeo rat. Nakon toga su otišli u Švajcarsku i tu napokon imaju dobar život“, priča nam on.
Obilazak Utoje
Amer smatra da ljudi danas ne shvataju vrednost tolerancije, dok ne upoznaju one koji su prošli kroz diskriminaciju.
“Sve to me je naučilo da više slušam ljude. Na primer, možda bi neki ljudi prestali druge da mrze ili da ih shvataju ako bi ih više slušali“, kaže Amer.
On je ranije preko Erasmusa boravio i u Berlinu, na edukativnom seminaru koji je bio posvećen razvoju digitalnih tehnologija, a mladima preporučuje da apliciraju za njihove brojne programe i seminare, te na taj način putuju i šire svoje vidike.
Amera od oktobra očekuju studije psihologije u Milanu, a za Italiju kaže da je to zemlja njegovih snova.
Amer Ljajić-student psihologije u Milanu
“Hteo sam najbolje obrazovanje, a čuo sam da je u Milanu najbolji fakultet psihologije, koji inače spada u 100 najboljih univerziteta u svetu. Želja mi je da se u budućnosti bavim psihoterapijom, da saznam kako ljudski um funkcioniše, kao i da se upoznam sa različitim aspektima psihologije”, kaže za portal Free media.
Amer posebnu ljubav gaji prema muzici i plesu, po kojem ga se mnogi sećaju iz mlađih dana, a godinama je ranije bio i aktivan član Folklornog društva “Senko Rašljanin”, koji je vodila Slađana Anđelković.
Za školarinu, ali i da bi sebi upotpunio vreme, zarađuje dajući private časove engleskog jezika Kinezima.
“Trenutno imam 26 učenika, koji su starosti od četiri do 13 godina. To mi je veliko iskustvo, jer radim sa decom koja ne pripadaju našoj kulturi. Ukoliko ih uporedim sa našom decom, postoji ogromna razlika, recimo učenik iz Kine koji ima 13 godina razmišlja kao neko kod nas ko ima 25 godina. Ne bih rekao da su oni intelegentniji, već da predano rade od jutra do mraka”, zaključuje Amer.
A. Bajrović
