Ovu tašnu poslednjih dana nosi 30 hrabrih javnih ličnosti u Srbiji, među kojima su Konstrakta, Tanja Bošković, Tamara Dragićević, Olivera Kovačević, Jovana Gligorijević, Jasna Đuričić, Bojana Vunturišević, Jelena Stupljanin, Sajsi i druge, a koje pozivaju kompanije i građane da podrže Autonomni ženski centar (AŽC) i pruže pomoć ženama koje su preživele nasilje.
Svetlana za portal Free media kaže da je pozitivno iznenađena reakcijama i da poslednjih dana dobija pozive brojnih žena koje bi da kupe ovu tašnu i tako podrže kampanju.
“Čim su me pozvali da dizajniram tašnu, imala sam u glavi srce, to crveno srce koje dominira. Donirala sam dizajn tašne i zaista sam prezadovoljna, jer je danas svi prepoznaju. Ona je na neki način simbol slobode i oslobođenja“, kaže nam ona.
Pojašnjava da crvena tašna zapravo predstavlja priču jedne od žena u Srbiji, koja se izborila za život bez nasilja.
“Saradnicama AŽC koje su radile sa ženama žrtvama nasilja ostala je u sećanju rečenica te žene da je ceo život želela da ima crvenu tašnu. Kada je počela da živi slobodno prvo što je sebi ispunila tu želju i kupila je crvenu tašnu, koja je sada lajtmotiv ove kampanje“, ispričala je Svetlana za naš portal.
Dodaje da im u početku nije bio plan da se ta tašna uopšte prodaje, međutim nakon brojnih reakcija i velike potražnje, shvatili su da je ovo dobar način da se upravo njenom kupovinom prikupi deo neophodnih novčanih sredstava.
“Mislim da smo uradili pravu stvar, javile su se već i velike kompanije da pomognu, a i sama tašna će uskoro biti u prodaji. Ova kampanja će trajati sigurno do kraja godine, a mene već citiraju po rečenici ’Niko ne sme da dira njeno pravo da misli srcem’“, kaže Svetlana.
Svetlana živi i radi u Beogradu, a široj javnosti je poznata po humanitarnom radu, brojnim revijama na Fashion Weeku koje su vezane za donorstvo organa. Početkom ovog meseca bila je jedan od 25 dizajnera koja je oblikovala modele za reviju prema crtežima devojčice Angeline Aćimović, koja je stradala u prošlogodišnjoj stravičnoj tragediji u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” u Beogradu.
AŽC će prikupljena sredstva iz ove kampanje koristiti za plaćanje urgentnih troškova za žene koje su preživele nasilje, poput medicinskih pregleda, sudskih taksi, urgentnog smeštaja, besplatne pravne pomoći, nabavke hrane, higijene ili udžbenika za decu i ostalo.
Kampanja je vidljiva i na bilbordima u Novom Pazaru, Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Subotici, Kragujevcu, Kruševcu, Čačku, Šapcu, Leskovcu, Smederevu i Kraljevu.
Novi Pazar i slikar Džengis Redžepagić odskočna daska za Svetlanin uspeh
Svetlana kaže da i danas ponosno ističe da su joj Novi Pazar i slikar Džengis Redžepagić bili odskočna daska za sve uspehe koje je ostvarila u poslu.
“Sve je počelo sasvim slučajno, spletom interesantnih okolnosti. Naime, u šestom razredu osnovne škole igrala sam folklor u KUD ‘Senko Rašljanin’, koji je jedno vreme vodio Rešad Prtinac. On se baš tada pripremao kod Džengisa za upis na fakultet i ja sam ga zamolila da pođem sa njim, jer sam od malena volela da crtam. Džengis je odmah uočio moj talenat, a inače nije davao časove deci, te je to rekao mojim roditeljima, koji su bili prilično iznenađeni. Uglavnom, ja sam tada krenula na časove crtanja sa ljudima koji su bili prilično stariji od mene, a koji su se pripremali za fakultete“, rado se priseća svojih početaka ona.
Priča nam da je tada otkrila čitav novi svet u koji se zaljubila, odlučila da upiše Školu za dizajn u Beogradu, koja je u to vreme bila jedna od dve postojeće u Srbiji i primala je samo 25 učenika.
“U to vreme sam već ozbiljno slikala sa starijima od sebe, bila učesnica kolektivnih izložbi i prijemni za tu školu sam položila bez problema. Često su profesori znali da mi kažu da nosim neku čvrstinu i upornost u radu, koja je svojstvena Novopazarcima. Kasnije sam na Fakultetu primenjenih umetnosti završila smer kostim-savremeno odevanje“, kaže Svetlana za Free media.
A.Bajrović
Foto: Sever Zolak, preuzeto sa profila Autonomnog ženskog centra
