Za to vreme bilo je izazova i otvorenih pitanja, koje su u hodu rešavali, poput onih koja se tiču prostorija za vežbanje, obezbeđivanja osnovnih sredstava za rad, kako doći do odgovornih i muzikalnih članova, koji repertoar izvoditi, kao i na koji način organizovati aktivnosti.
Osnivačica i rukovodilac ovih grupa Biljana Belojica Pavlović kaže za portal Free media da su u svim situacijama uspevale da pronađu najbolje rešenje.
“Rašanke su predodređene da traju, uprkos svim izazovima, u to sam sigurna. Čak i onda kada se ponekad činilo da nestajemo sa scene, Rašanke su kao feniks vaskrsavale, na radost svih onih koji vole i cene to što mi radimo”, kaže Pavlovićeva, koja je profesorica muzike na Učiteljskom fakultetu u Leposaviću.
Ove etno grupe su svoje delovanje započele u okviru Srpskog kulturnog kluba Raške oblasti, udruženja koje je 2002. godine osnovano u Novom Pazaru, a potom su dugo godina učestvovale u radu Kulturno umetničkog društva “Ras”. Iako su bile deo oba ova društva, uspele su da sačuvaju svoju samostalnost, postupajući u skladu sa opštim i sopstvenim interesima. Od 2016. godine “Rašanke” i “Rašankice” su deo Kulturno-prosvetnog udruženja “Rašanka”, koje za cilj ima razvoj i unapređivanje kulture, vaspitanja i obrazovanja u Raškoj oblasti.
Pavlovićeva ističe da je za nju rad sa ovim pevačkim grupama privilegija, čast i blagodet, jer je kroz aktivnosti sa njima uspela da iskaže kreativnost, ljubav prema muzici, svom pozivu, zemlji, narodu, zavičaju i uopšte prema ljudima.
“Kroz rad sa ‘Rašankama’ mogu da uradim nešto korisno za društvo, kao i da pokažem koliko kultura i umetnost mogu biti snažno sredstvo u uspostavljanju prijateljske, zdrave i tople komunikacije među ljudima, naročito u višenacionalnoj sredini kao što je Novi Pazar. Smatram da je pitanje međusobnog poštovanja i uvažavanja izuzetno bitno za zajednički život na ovim prostorima, pa se trudim da takve poglede i stavove razvijam kod članova grupe. To se, između ostalog, vidi i po repertoaru pesama koje izvodimo, kao i odnosu prema sredini u kojoj živimo. Promocija kulture, umetnosti, vaspitanja i obrazovanja, zajedništva na ovim prostorima su teme o kojima razmišljam, pa su to i motivi koji me inspirišu i pokreću u radu“, rekla je ona za naš portal.
Interesantno je to da starije pevačke grupe nisu imale previše različitih postavki, te da je prvi sastav funkcionisao punih 10 godina, do 2022. godine, kada su devojke polako počele da odlaze na studije. U isto vreme bila je veoma aktivna i mlađa pevačka grupe “Rašankice”.
“To je bio period našeg najintenzivnijeg rada, kada smo svakog meseca imale po nekoliko nastupa i taj tempo držale smo godinama. Od 2012. godine nastaje zatišje, ali smo se u nešto kraćem sastavu okupile 2016. godine u okviru Kulturno-prosvetnog udruženja ‘Rašanka’. Danas su u sastavu starije pevačke grupe: Milena Puzović Nićiforović, Snežana Vušović, Dušica Šmigić, Natalija Mihajlović. Imamo i veoma aktivnu mlađu pevačku grupu ‘Rašankice’, koje me takođe veoma inspirišu i podstiču u radu. To su: Stefana Piper, Sara Piper, Angelina Šmigić, Nika Roglić, Staša Vasović, Marija Milić, Marija Milinković, Julijana Šmigić, Afrodita Kostadinović”, kazala je Pavlovićeva.
Ove etno grupe su do sada imale oko 200 nastupa, dva snimljena CD-a, nekoliko tv emisija, od kojih su dve urađene za trajnu arhivu Radio televizije Srbije (RTS).
“To za nas uspeh i veoma nam prija interesovanje nacionalne televizije za to što radimo. Naravno da je uvek bilo raznovrsnih poteškoća, ali smo ih prevazilazili uspešno, jer, kada se nešto radi iz iskrene ljubavi i vere u ispravnost i vrednost svog rada, onda ne postoje prepreke koje se ne mogu savladati“, iskrena je Pavlovićeva.
Na pitanje Free media koji od nastupa je ostavio najveći utisak na nju, kaže da su joj svi podjednako dragi, jer su pripremani sa puno ljubavi i odgovornosti, ali da je ipak poseban doživljaj bilo pevati na Marakani 2008. godine, pred 8.000 ljudi.
“Taj humanitarni koncert je bio posvećen Kosovu i Metohiji, a zahvaljujući ocu Gerasimu, tadašnjem igumanu manastira Đurđevi Stupovi, mi smo bile pozvane da učestvujemo. Osim toga, veoma smo ponosne na naše nastupe koji su organizovani u okviru akcije ‘Obnovimo sebe, podignimo Stupove’. Znači nam i nastup na humanitarnom koncertu za Kosovo i Metohiju, koji je održan 2010. godine u Parizu. Takođe, ne mogu a da ne pomenem narodnu pesmu ‘Oj, ružice rumena’, koju smo mi prve otkrile i promovisale. Ova pesma prevedena je na više evropskih jezika, što je za nas velika čast i sreća, jer smo uspele da predstavimo svetu muzičku kulturu svog zavičaja. Ova pesma je zasigurno lična karta naše pevačke grupe”, rekla je osnivačica i rukovodilac ovih novopazarskih pevačkih grupa.
One u posednje vreme intenzivno rade na snimanju umetničih pesama patriotske tematike, a do sada su snimili pesme: Hristos voskrese, Natalijina ramonda, Srbijo moja, Zastavo moja, Najljepši grad/Sva su deca ista, kao i dve pesme o Svetom Savi i druge.
Pavlovićeva dodaje da trenutno pripremaju tri nove pesme koje žele da snime.
“Jedna je posvećena nacionalnim herojima braći Milić, a ovu pesmu pevaće operska diva, profesorica solo pevanja Jelena Spirić iz Kosovske Mitrovice, u pratnji Rašanki. Veoma se radujemo saradnji sa Jelenom, a tekst pesme o braći Milić napisao je kosovsko-metohijski pesnik Nenad Radenković Jero, koji je za nas do sada uradio više pesama. On je autor i naše nove pesme o Novom Pazaru, koju intenzivno pripremamo za Dan grada, 20. aprila, a koju će izvesti mlađa pevačka grupa ‘Rašankice’. Želeli bismo da snimimo i pesmu o Svetom Savi, koju smo premijerno izvele za ovogodišnju Svetosavsku akademiju. Pored toga nastavljamo sa projektom Narodne uspavanke, tako da nas čeka dosta rada, ali i uživanja u stvaralaštvu i lepom druženju”, rekla je ona.
Ističe da su uvek nailazile na podršku lokalnih vlasti u Novom Pazaru, te da su u znak zahvalnosti prošle godine snimile pesmu posvećenu upravo ovom gradu, po tekstu novopazarskih pesnika Omera Turkovića i Dragoslava Nikolića.
“Veoma smo ponosne na ovu saradnju i zahvalne svom gradu koji nam pomaže da realizujemo naše projekte. Pored lokalne samouprave, snažnu podršku nam pruža i naša crkva. Trudimo se da uzvratimo svojim predanim radom i stvaralaštvom, na radost celog društva. Takođe, zahvalna sam i roditeljima ‘Rašanki’ i ‘Rašankica’, koji su uvek maksimalno uz nas. Iskoristiću priliku da se javno zahvalim i opštini Leposavić, opštini Severna Kosovska Mitrovica, kao i Ministrarstvu prosvete, na podršci i pomoći koju su pružili našem udruženju proteklih godina”, rekla je ona.
Pavlovićeva je na kraju savetovala mladima koji imaju želju da se oprobaju u ovoj vrsti muzike da ukoliko neko uživa u umetnosti pevanja, a pri tom i lepo peva, onda treba da predstavi publici svoj talenat i sposobnosti.
“Umetnost je upravo i divna zato jer pruža mogućnost da ispoljimo ono najlepše i najbolje u nama, i da pri tom pozitivno utičemo na ljude oko sebe. Zato, samo napred, hrabro i istrajno. Naše udruženje je otvoreno za mlade i kreativne ljude, a naročito za one koji su zaljubljeni u pesmu”, zaključila je ona.
Osnivačica i rukovodilac “Rašanki” i “Rašankica” Biljana Belojica Pavlović kaže da njihov rad, pored predanog rada i odricanja, ne bi bio tako uspešan da nije brojnih ljudi koji ih prate i podržavaju. “To su dr Petar Ilić, profesor na Fakultetu muzičke umetnosti u Zvečanu, Dušan Popović, profesor muzike u Kosovskoj Mitrovici, u čijem Tilko studiju snimamo naše pesme, Anja Pavlović, Dejana Radanović, Ana Savić, Dragan Novović, Bojan Milović i drugi. Više puta smo imali i divnu saradnju sa učenicima i nastavnicima Muzičke škole iz Novog Pazara. Takođe, veoma smo zahvalne i mladom kompozitoru Lazaru Mariću, koji nam puno pomaže oko muzičkih aranžmana”, rekla je Pavlovićeva.
M.Jovičić
Foto: Privatna arhiva Biljana Belojica Pavlović
Tekst je nastao u okviru projekta „Slobodni mediji za slobodne građane“, koji sprovodi Free media. Projekat se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD a administrira Media i Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.
