Predsednica ovog udruženja Marija Tiosavljević smatra da bi izgradnjom Sigurne kuće u ovom gradu žene dobile pravu sistemsku podršku.
“Kada žene odluče da napuste porodični dom i nasilnika, obično se suočavaju sa problemom gde bi otišle. Nisu sve žene podržane od strane svojih porodica, tako da bi Sigurna kuća bila privremeno rešenje, koje bi moglo za početak da ublaži njihovu nesigurnost, da im pruži bezbednost i stabilnost u prvim danima koji su izuzetno krizni za svaku od njih”, istakla je Tiosavljević.
Ona za portal Free Media navodi da je Sigurna kuća veliki i zahtevan projekat koji bi obuhvatio saradnju i umreženost raznih institucija, te da je veoma važna održivost ovakve ustanove.
“Treba obezbediti način na koji će se finansirati svi troškovi koji proizilaze iz funkcionisanje jedne Sigurne kuće, zatim zapošljeno osoblje koje će raditi na njenom održavanju i one osobe koje su neophodne da bi se pružila podrška tim ženama. Taj deo je problematičan za sve gradove, pa i za Novi Pazar. Treba uložiti resurse u prostorne kapacitete, kao i postaviti kriterijume koliko žena može dugo ostati u toj kući. Treba razmišljati šta je sa ženama koje nemaju posao, jer ih što pre treba vratiti u normalne tokove života”, rekla je Tiosavljević.
Marija Tiosavljević foto privatna arhiva
Ona tvrdi da je broj žena koje su žrtve porodičnog nasilja u poslednje dve godine u znatnom porastu, te da je ovaj problem postao učestaliji od pandemije korona virusa.
“Pandemija korona virusa uticala je na mentalno zdravlje, odnosno situacija kada smo svi bili zatvoreni, kada smo bili u samoizolaciji, što je rezultiralo da svi ti problemi i međusobni konflikti eskaliraju i da se u tim periodima ispolji nasilje od strane partnera nad partnerkom i da to dovede do mentalnih problema i kod same žrtve nasilja. Obično su to žene koje su u braku ili vanbračnoj zajednici, koje već imaju formiranu porodicu, odnosno decu”, rekla je Tiosavljević.
Upravo na decu takvo nasilje ostavlja najveće psihičke posledice, jer oni sve posmatraju, tako da u Udruženju psihologa u Novom Pazaru najviše rade sa mladima, koji potiču iz takvih porodica.
Žene se psiholozima obično javljaju onda kada žele da prekinu krug nasilja, te na taj način žele psihičku potporu koja će im pomoći pri donošenju te odluke, ali se u tom procesu suočavaju sa brojnim preprekama, jer je veliki broj žena finansijski zavistan od muža.
“Sve žrtve nasilja prolaze kroz psihičku krizu i često se suočavaju sa problemom anksioznosti, koji nastaje kao posledica straha za svoj život i život bližnjih. Ovaj strah se često veže sa nekim telesnim simptomima, odnosno dešava se da te osobe imaju neke psihosomatske bolesti, te da se to tretira, a da je u korenu problem sa mentalnim zdravljem”, rekla je psihologica.
Ona ističe da je naša sredina veoma specifična i da se žene uglavnom oslanjaju na svoje primarne prodice.
“Međutim, često žene nisu sigurne da mogu da se vrate u svoj prvobitni dom. Takođe, nisu sigurne da će uvek imati pomoć od primarnih porodica, jer te porodice nemaju ni kapaciteta i imaju uspostavljen svoj sistem življenja. I tada su žene suočene sa problemom da nisu ohrabrene da traže pomoć od svojih porodica, a često se dešava da je i ne nađu”, rekla je Tiosavljević.
Ona je apelovala na sugrađanke da prijave nasilje, jer je to ozbiljan problem koji može da traje dugi niz godina, tako da je lakše saseći ga u korenu.
Ističe da žene treba da znaju da imaju podršku svih institucija, Centra za socijalni rad, policije, tužilaštva, ali i svojih bližnjih.
Podsećamo, građanska aktivistkinja Nerma Zekić Hoćanin nedavno je apelovala na nadležne u Novom Pazaru da što pre obezbede Sigurnu kuću za žene žrtve nasilja u porodici.
Ona je za portal Free Media rekla da je samo u poslednjih mesec dana u Novom Pazaru šest žena pokušalo samoubistvo, zbog različitih problema sa kojima nisu uspele da se izbore.
Predsednica Udruženja samohranih roditelja i jednoroditeljskih porodica “Zajedno” Alma Junis smatra da je ovom gradu što pre potrebna Sigurna kuća, jer i pored pooštrenih mera i zakona nasilje nad ženama ima kontinuitet.
Ona je navela i da bi, ako dođe do realizacije otvaranja Sigurne kuće u Novom Pazaru, usluge tog prostora koristile i žene iz okolnih drugih opština, pa je jedna od ideja i da se te opštine uključe u partcipiranju sredstava iz svojih budžeta, proporcionalno broju korisnica usluga.
M. Jovičić-H.Ziljkić
Foto: Pixabay
Tekst je nastao u okviru projekta „Slobodni mediji za slobodne građane“, koji sprovodi Free media. Projekat se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD a administrira Media i Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.
