Iza sebe ima brojne uspešno rešene predmete, zbog kojih je i nagrađivana.
Gde god da je bila i čime se bavila Novi Pazar i prijatelje u ovom gradu nije zaboravila, rado mu se vraća i priseća brojnih dogodovština.
Mnoge u ovom gradu njeno ime asocira na hor, glumu, radne akcije i aktivan društveno-politički život.
Ekipa portala Free media prošetala je sa Biserom njenim ulicama sećanja u Novom Pazaru.
Video emisija Ulicama sećanja sa Biserom Brničanin
Gradski park
Šetnju smo počeli iz Gradskog parka, gde su Biseru, koja je rođena nedaleko od njega, u Domskom sokaku, često dovodili roditelji na igranje i šetnju.
Park je asocira na dud koji je tu jela, ali i mladalačke dane, bežanje sa časova i prvi poljubac.
“Asocijacija na Novi Pazar mi je i ezan, koji sam u ranom detinjstvu slušala sa Altun-alem, a kasnije i sa Melajske džamije. Sećam se da sam kao mala devojčica govorila da hodža peva, a moj deda Abid me uvek ispravljao da hodža uči“, počinje ona svoju životnu priču.
Kaže da u mislima na rodni grad u glavi nema godišnje doba, ali da joj se dešavalo da kada čuje sneg koji škripi pod nogama zapevuši “Odlaziš, u snegu osta trag“, od Laurusa, nekadašnjeg novopazarskog benda.
Jedina je Novopazarka koja radi u Interpolu, a ovaj posao joj je na neki način i obeležio život.
“Teško jeste, jer taj posao traži mnogo odricanja, pre svega gubitka privatnog života, ali sam ga radeći zavolela. Zadovoljna sam svojom karijerom i kolegama, a za kriminalce već ne znam“, priča kroz osmeh.
Kaže da je bilo Novopazaraca za kojima su bile raspisane poternice koje je u ekstradicionom postupku dovela u Srbiju.
Smatra da joj je odrastanje u Novom Pazaru, u zdravoj sredini, pomoglo da samo gleda ljude, bez obzira ko su i šta su.
Nekadašnja poslastičara ”Raška”, danas ”Stara čaršija”, pored mosta u samom centru grada, je bila kuća njenog dede, u kojoj je tada petočlana porodica Brničanin živela do 1967. godine.
Bisera često na društvenim mrežama opisuje neke stare događaje iz Novog Pazara, njena sećanja, a time često doprinosi razbijanju predrasuda o ovom gradu i ljudima koji tu žive.
”Zvanično od 1990. živim u Beogradu, mada sam otišla još 1987. godine da studiram tamo, a Pazarka nisam prestala da budem nikada. Ja ne pišem i ne pričam to da bih reklamirala Pazar, već samo ono što jeste, ali su mi mnogi govorili da jedva čekaju da prođu mojom ulicom ili da probaju neko jelo koje sam opisivala”, priča nam ona.
Mnogi je već odavno ohrabruju da napiše knjigu o Novom Pazaru, a ona veruje da će uskoro imati više vremena da se posveti tome i piše o svojoj Jošanici, Gradskom parku, Laurusima, TNT, Akvarijumi ili Artu, uz želju da ljudima izmami osmehe.
Ulica Rifata Burdžovića
Biserina sećanja dalje su nas odvela do žute zgrade pod brojem 63, u ulici Rifata Burdževića, gde je odrasla, završila osnovnu i srednju školu.
”Ovo je moj dom, jedini stan koji sanjam, gde sam bila najsrećnija. Da li sam stvarno bila srećna ili je to bio period mladosti, ne znam. Sate i sate sam provela na ovim stepenicama ispred ove zgrade, koju je od ulice delila ograda”, kaže ona.
Njen otac, Sabit, radio je u Policijskoj upravi, a majka Nadežda, koja je došla iz Šapca, u Invest banci. Upoznali su se kao studenti ekonomije u Beogradu, zavoleli i došli da žive u Novi Pazar.
Biserin mlađi brat Esad danas sa porodicom živi u Londonu i kao i ona rado i često dolazi u rodni grad.
”Iza zgrade se nalazi veliko dvorište, gde smo se kao deca igrali, bila je tu neka velika guma na kojoj smo voleli da sedimo. Naše majke bi iznosile po nešto lepo što bi spremile za jelo, tu su pile kafe i družile se”, kaže nam ona.
Priseća se da su tokom meseca Ramazana mogli duže da ostane vani, kada je i Melajska džamija bila jedino je aktivna.
”Kasnije, kada sam već počela da izlazim, tu u blizini je bio tada popularni kafić Akvarijum. Izlazila sam nedeljom, sredom i petkom. Do 21 sat sam morala da budem kući, a ako minut kasnim mama Nada bi me ljuta ispred zgrade čekala, prekrštenih ruku”, priča uz osmeh.
Smatra da je tada bilo drugo, mnogo zdravije vreme, ali i sredina, zemlja.
Ulica 28. novembra
U ovoj ulici je Ekonomsko-trgovinska škola, nekada Vladimir Perić-Valter, koju je Bisera završila.
”Bila sam deo čuvene birotehničke ekipe, to su one devojke i muškarci koje su išle gradom sa narandžastim koferčićima, u kojoj su bile Unisove pisaće mašine. Pre toga sam završila Osnovnu školu 28. novembar, učiteljica mi je bila Zuhra Čarovac- Cica, a pa profesor Vešo Pajković razredni četiri godine”, priseća se Bisera.
Bila je deo ekipe 10 najboljih učenika ovdašnjih osnovnih škola koji su, uz pratnju profesora Saita Kačapora, išla na pohod pionira po Titovom rodnom kraju.
Tokom srednjoškolskih dana krenule su i njene prve političke aktivnosti, bila je predsednica omladine prve, potom druge godine, a kasnije i predsednica omladine cele škole.
Išla je na radne akcije , čak i vodila novopazarsku brigadu u Titov drvar, te bila dve godine referent za kulturu Pešterske radne akcije.
Sa većinom prijatelja iz srednje škole je i danas u kontaktu.
”Moja generacija rođena 1968. godine je bolesno vezana. Mi nemamo susrete generacije škole, već grada. Mi to negujemo, imamo viber grupu, mnogo se volimo i čuvamo. Ako dođem ovde, a niko mi se ne obraduje, onda mi je propao život. Džaba meni što se ja radujem Pazaru, ako se meni niko u Pazaru ne raduje”, smatra ona.
Pešačka zona i Gradski trg
Šetnju smo priveli kraju Pešačkom zonom, polako prema Gradskom trgu i zgradi Kulturnog centra, nekadašnjem Radničkom univerzitetu.
Bisera nam priča da je sa društvom često stajala nedaleko od Pečurke, te da se u vreme njene mladosti tačno znalo ko gde stoji.
Posle treće godine srednje škole pokušala je da upiše glumu, kada je sa nekoliko ovdašnjih gumaca amatera igrala u predstavi Balkanski špiijun, u režiji Jovana Gligorijevića.
”Ekipu su činili Gordana Čeković, Momo Čorbić, Rizo Kolašinac, Bajram Dražanin i ja. Bila sam najmlađa među njima, a o tome kako smo se družili i kako su oni mene čuvali moram da napišem u knjizi. Bili su to vrhunski umovi ovog grada, a to je nezaboravni period u mom životu”, kaže ona.
Bila je dugo godina aktivna članica hora, koji je vodio Predrag Peruničić, a nešto kasnije Jusuf Fortić, kao i Jusuf Salković.
Iako je kultura, u različitim oblicima, obeležila njeno detinjstvo ona je ipak na kraju, na nagovor oca, završila kriminalistiku i radila kao inspektorka u različitim sektorima.
”Važno je da zavoliš posao koji radiš, ali i da ostaneš čovek. Ja sam u Beogradu uvek bila i sada sam Pazarka”, smatra ona.
Njeni sin i ćerka, koji su rođeni i odrasli u Beogradu, vezani su za prijatelje i rođake u Novom Pazaru, ali joj je žao što nisu provodili raspuste ovde.
”Ovo je i dalje moj grad, na prvom mestu je Novi Pazar, pa onda sve ostalo”, zaključila je Bisera na kraju razgovora.
A.Bajrović
Tekst i emisija su urađeni u okviru projekta “Ulicama sećanja”, koji realizuje Udruženje građana Free media, a sufinansiran je iz budžeta Grada Novog Pazara za 2023. godinu. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
