Weather Data Source: 30 days weather Novi Pazar

Uskrs u novopazarskoj porodici Janković

Uskrs je najznačajniji hrišćanski praznik kojim se proslavlja vaskrsenje Isusa Hrista, koje se desilo trećeg dana posle njegove smrti, uključujući i dan smrti nakon njegovog raspeća od strane Rimaljana na Golgoti, odnosno prve nedelje posle Velikog petka. Vernici se pozdravljaju sa Hristos vaskrse – vaistinu vaskrse.

U novopazarskoj porodici Janković ovo je poseban praznik koji proslavljaju isključivo porodično i u svojoj kući.

Domaćica kuće, Danijela za portal Free Media kaže da obeležavanje Uskrsa počinje nedelju dana ranije, dolaskom sveštanika u kuću da osvešta vodicu sa kojom se mesi uskršnji kolač, odnosno pogača.

„Mi decu odgajamo u pravoslavnom duhu i smatramo da je to veoma važno, a istovremeno negujemo kod njih svest o različitosti i poštovanju različitosti, posebno u našoj sredini. Tokom cele nedelje porodično smo se pripremali za Vaskrs tako što smo uređivali kuću i pripremali vaskršnje kolače“, priča nam Danijela.

<br>Porodica Janković iz Novog Pazara

Ova profesorica srpskog jezika i književnosti ističe da obeležavanje Uskrsa zvanično počinje na Veliki petak kada se farbaju jaja, mada neke porodice to rade i na Veliki četvrtak.

Oni porodično, godinama, ukoliko im vremenski uslovi dozvole za farbanje beru različite travke, cvetove i lišće koje oslikavaju na jajima.

„Ove godine smo odlučili da jaja farbamo na prirodan način borovnicom, cveklom i slično, izbacili smo hemijske boje. Tokom godina sam koristila različite tehnike farbanja pa bih nekada jaja prvo skuvala i nakon toga iseckala krep papir koji se potapa u alkohol i stavi se iznad suda koji vri, pa se hemijskim procesima ofarbaju jaja. Takođe mogu da se ubace i u svilenu tkaninu i u tom slučaju moram da ih potopim u u hladnu vodu“, objašnjava Danijela.

Deca farbaju jaja

Ona dodaje da se sve više okreće tradicionalnom načanju farbanja, a jedan od najpoznatijih tradicionalnih procesa farbanja je lukovina. Tu tehniku je koristila njena baka.

„Ova tehnika je posebno zanimljiva i mi smo ove godine najveći broj jaja tako ofarbali. Prvo se izabere neka interesantna travčica koja se zalepi za jaje, a nakon toga se uvije tankom svilenom čarapom, potom se ubaci u vodu u kojoj su ljuske od crnog luka. Sve se zajedno kuva i jaja dobiju predivnu boju. Najlepše boje dobiju kada se farbaju isključivo jaja bele boje“, ističe Danijela.

Pre samog Uskrsa je 40 dana posta, koji se ove godine delom poklopio i sa ramazanskim postom.

Prema pravoslavnom učenju, Veliki post uči vernike pokajanju, praštanju i molitvi, a cilj je da se u miru i tišini dočeka najveći hrišćanski praznik – Uskrs.

Duhovni post podrazumeva odricanje od grešnih i zlih misli, dok se telesni post odnosi na udržavanje od alkoholnih pića i hrane životinjskog porekla.

Danijela i njena porodica su postili prve dane posta, nakon čega su se pričestili i zbog dečijih obaveza prekinuli post, ali naglašava da je post na Veliki petak obavezan za nju i ukućane.

„Na Veliki petak praktikujemo posnu trpezu, a svake godine, pa i ove na njoj se našla riba pripremljena na različite načine, pasulj prebranac, slatke pite od šljiva ili višanja, voće i razna tradicionalna jela. Veliki petak je najtužniji hrišćanski dan, ali prolazi u pripremama za Vaskrs“, kazala je Danijela.

Uskršnje jutro počinje odlaskom u crkvu, nakon čega se po povratku kući tradicionalno kucaju jajima. U porodici Janković, pobednik je uvek Danijelin suprug Goran, jer kako ona kaže „ on jednostavno ima tu moć da uvek izabere odgovarajuće i sitno domaće jaje koje je najjače“.

Kucanje jajima

Svaki Uskrs ova porodica provodi kod kuće, a dok su roditelji Danijelinog muža bili živi, odlazilo se kod njih na ručak, tako što su svi zajedno pripremali uskšnju trpezu.

„Obavezna je na trpezi vaskršnja pogača. Moja svekrva je spremala baš tu domaću, ukusnu pogaču, a ja volim da ona bude neobičnog oblika i da je malo ukrasim. Ove godine tradicionalno imamo jagnjetinu sa povrćem, koja se spremala u zemljanoj posudi. Uvek su tu razne salate, ruska i od svežeg povrća. Ta jela su manje bitna, važnije je zajedništvo, okupljanje, pozitivna energija koju osećamo i želimo da se zadrži tokom cele godine. Verujem da mirisi, ukusi i doživljaji ovog dana daju deci snagu za neke godine koje dolaze“, istakla je Danijela.

Pored slanih jela, na trpezi se nađu i torte i kolači. Naša sagovornica kaže da ne voli da preteruje, ali se trudi da spremi sva ona jela koja deca vole i mnogo pažnje polaže dekoraciji.

Ako se odlazi u goste na ovaj dan, nose se jaja drugoj porodici, svim članovima i od njih se dobijaju. S obzirom da Danijela radi u školi, u vreme Uskrsa je prolećni raspust te nema priliku da ponese jaja, ali zato njen suprug Goran nosi, a posebno im se obraduju kolege Bošnjaci.

Pre nekoliko decenija je bilo zabranjeno praznovanja Uskra, međutim Danijela kaže da se u njenoj porodici ovaj praznik oduvek slavio, kao i Božić i krsna slava.

To je bio povod da se porodice okupe i tog dana svi zanemare brojne obaveze i probleme i posvete se jedni drugima. Tako je maslačak uvek asocira na Uskrs i baku koja je sa unucima brala ovaj cvet da bi posle zajedno farbali jaja.

„Suprug i ja se trudimo da kako su nas vaspitavali i sačuvali tradiciju, isto i naša deca iz svoje kuće ponesu lepe uspomene i sačuvaju tradicionalne vrednosti, što je veoma važno. Nadam se da će sve čemu smo ih naučili u budućnosti preneti i na svoju decu“, kaže Danijela.

Prema njoj, ljudi su „ubacili“ dosta novina, pa tako i Uskrs slave na nekom putovanju i netradicionlano, što se njoj ne sviđa.

„Nisam za proslave u restoranima. Možemo otići negde sutradan ili dan pre toga, ali smatram da je tog dana treba biti u kući sa porodicom. Pored ovoga videla sam na društvenim mrežama da pojedine porodice uzimaju neke običaje iz katoličke vere, kao što je potraga dece za jajima. Nemam ništa protiv toga, ali ne vidim neki poseban razlog zašto bismo to radili. Treba održati samosvojnost, a poštovati tuđe, jer to čini naš identitet“, zaključila je Danijela.

Porodica Janković je danas dobila mnogo čestitki i poruka od prijatelja i kolega Bošnjaka.

M. Jovičić

Tekst je nastao u okviru projekta „Slobodni mediji za slobodne građane“, koji sprovodi Free media. 

Projekat se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD a administrira Media i Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on email

Najnovije vesti