Danas mladi slušaju od “Nirvane do Silvane”, jednako se pale na svetske trendove, ali i na treš narodnjake.
Čini mi se da to nema veze sa muzikom, već je to jednostavno deo života koji se participira u javnosti i plasira u medijima.
Mnogima nije poznato da su magija i metafizika nastajanja jedne pesme neverovatne, snimanja spota, montiranja, peglanja, ali i samog isčekivanja reakcije tvojih prijatelja i ljudi koje ne poznaješ.
U svakoj od njih uložena je ozbiljna energija, ljubav, vreme, veliki proces i put koji često prođe neprimećen.
Često razmišljam o sociološkim elementima da se neki ljudi više oduševe običnom porodičnom fotografijom koju objaviš na društvenim mrežama, nego nečim za šta znaju da si uložio ogromnu snagu i vreme.
Muzika prevazilazi razlike među ljudima, spaja ih i ne čini razlike strašnim. Ne samo muzika, već i svi ti neki kulturni formati koji postoje.
U principu ratovi se vode zbog kulturoloških razlika, koje mogu biti verske, geografske ili bilo kakve forme. Može novac da bude u pozadini svega, odnosno profit koji gura to sve, ali se rat pravi na kulturološkoj razlici.
Bio sam na brojnim svirkama sa bendom “Gospođo, bate” gde smo se susretali sa velikim, gotovo neverovatnim predrasudama ljudi, kojima zvuči nemogućim da u Novom Pazaru nastaje takva vrsta muzike.
Često smo bili u prilici da im objašnjavamo o procesu razvoja muzike u našem kraju, o samom razvoju rokenrola, popa, hip-hopa, o uspešnim generacijama muzičara pre nas, koji su nam utrli put.
Svetski revolt rokenrola ’50-tih i ’60-tih godina dešavao se i u Novom Pazaru, što je veoma pohvalno za ovo područje, grad, kulturnu scenu, kao i drugačije razmišljanje. Ovaj grad je pratio sve to koliko je imao kapaciteta i ljudi koji su bili u celoj toj priči.
Mi smo od neke 1958. godine kada je ovde počeo da se razvija rokenrol i kada je nastao prvi bend došli danas do vrsnog pijaniste Adema Mehmedovića, koji je nedavno učestvovao na Beoviziji ili do Džane Jandrić, neverovatno talentovane devojke koja peva na engleskom jeziku.
Svestan sam činjenice da se u u kulturološkom kontekstu danas promenilo mnogo toga, u odnosu na ’90-te, godine mojih tinejdžerskih dana, kada je bilo manje interneta, društvenih mreža i uopšte svih medija.
Mnogi imaju predrasude da današnje generacije ne valjaju, međutim nije tako, većina je veoma vaspitana i pitanje je našeg vremena koliko mi njima možemo da se posvetimo, da ih bolje upoznamo.
Treba da budemo svesni da mladi danas globalnu sliku imaju maltene na dlanu, jer im je dostupno ono što se ovde dešava, ali i u Bangladešu ili Njujorku.
Danas je drugačija komunikacija, drugačije se razmišlja o muzici i o pesmama i nekako ne postoje klasične odrednice u muzičkom smislu, nego je napravljen niz stvari koje mogu da budu interesantne.
Sve svetske varijante koje sad izlaze koriste mnogo elemenata iz različitih muzičkih pravaca koje sublimiraju u jedan muzički pravac koji je sada popularan.
U tehničkom smislu nekada si morao da imaš bend- bubanj, bas, klavijature, a sada se to svelo u produkcionom smislu na elektronske formate. Možda oni zvuče kao neki bendovi, ali u suštini elektronika završava većinu posla.
Međutim, interesantno je da su oni gotovo svi isti, ne možeš da razlikuješ jednu od druge grupe, dok je ranije bilo potpuno drugačije.
Često me pitaju šta je sa bendom “Gospođo, bate”, a ja obično odgovaram da ta priča nije gotova, u principu ona nikada neće biti gotova, trajaće dok i mi trajemo, jer mi uvek nastavljamo tamo gde smo pre toga stali.
Mi smo godinama funkcionisali u oskudnim uslovima rada, međutim danas zahvaljujući Kulturnom centru i ekipi koja tamo radi, imamo odličan prostor, dobar studio, ali je teško okupiti ljude, jer svi imaju svoje poslove, obaveze.
Poslednji album izbacili smo 2020. godine na sve muzičke paltforme, ali je, kao i mnogima, pandemija korona virusa poremetila neke naše planove. Pauza je bila neminovna, a nije tako jednostavno ponovo pokrenuti stvari.
Ipak, mnogo toga imamo iza sebe, sve to ostaje za neke buduće generacije, a ja se iskreno nadam se sve ove platforme neće ugasiti tako brzo, tako da će to biti poprilično dugotrajno, da ne kažem večno.
Autor teksta je Vlade Profilović, grafički dizajner, muzičar i aktivni učesnik većine kulturnih događaja u Novom Pazaru.
Stavovi autora u rubrici “Slobodno o svemu” ne odražavaju nužno uređivačku politiku portala Free media.
