Dok stariji građani, oni koji su rođeni u vreme Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ), znaju da su one posvećene dvojici narodnih heroja, mlađi Novopazarci ih gotovo i ne primećuju, a samo retki znaju kome pripadaju.
Kako portal Free media saznaje, biste su postavljene ispod Novopazarske tvrđave na Dan oslobođenja Novog Pazara, 28. novembra 1974. godine.
One su sve do 2003. godine bile ukrašene statuama dvojice partizana, kada su ukradene. Iz gradskog SUBNOR-a nismo uspeli da dobijemo informacije da li su pronađene, gde se trenutno nalaze i da li će biti vraćene na prvobitno mesto.
Prvobitni izgled bisti Deda Šehovića i Simeuna Karamarkovića
Mladi sa kojima smo razgovarali priznaju da o njima ne znaju mnogo, da ih u školi na časovima istorije nisu pominjali, dok je bilo i nekoliko njih koji su nam rekli da su za njih uglavnom načuli od starijih članova porodice.
“O njima znam iz priče moga dede i starijih. Ovako, u društvu, nisam čula o njima, jer mislim da se mladi ne obaziru na prošlost i da gledaju u budućnost. To jeste pogrešno, jer treba da znamo istoriju svog grada, a to je u nekom kontekstu važno”, kazala je mlada Kanita Nicević.
Njena sugrađanka Dženita Gegić tvrdi da je o partizanima donekle učila u školi, ali da o onima u Novom Pazaru ne zna mnogo.
“Prva pomisao mi je na klubove koji sad postoje, a nešto o njihovoj prošlosti stvarno ne znam da kažem”, rekla nam je Dženita.
Nemački vojnici šetaju novopazarskom čaršijom1942. godine
Neki od njihovih vršnjaka, koji su želeli da ostanu anonimni, kazali su nam da delimično poznaju jednog od dva narodna heroja, ali da o njima, osim da su bili partizani, više ništa ne znaju.
“Čuo sam za Deda Šehovića. Za ovog drugog nikad nisam čuo. Zašto nisam čuo? Pa možda zbog trenutne propagande. Primetićete da u zadnjih 12 godina ne može ništa lepo da se čuje o njima, a ljudi koji veličaju ratne zločince iz devedesetih i četrdesetih godina prošlog veka odlučuju šta će da se gleda na televiziji, kako će partizani da izgledaju kao ljudi koji otimaju ovce i koze seljacima, dok su ovi drugi dobrotvorci”, kazao je jedan Novopazarac.
Drugi su, poput dve mlade Novopazarke, napomenuli da partizane, pre svega, vide kao čelnike komunizma o kojima se ne predaje u školi, “jer su izgubili uticaj”.
“Što se tiče partizana, oni jesu oslobodili grad, ali milsim da je grad trebao da bude prepušten Turcima, koji i sada imaju više uticaja. Iskreno, partizani su najviše imali uticaja na oslobođenje grada, ali o njima ne učimo, jer su izgubili uticaj”, ocenila je jedna studentkinja.
Njena drugarica dodala je da partizane vidi u pretežno u negativnom svetlu, iako je period vladavine koji su oni osnovali imao i dobre strane.
“Trudili su se da svi ljudi budu jednaki, mada nisu u tome uspeli. Loša stvar je što su neke stvari, poput vere zabranjivali”.
Iako većina anketiranih nije znala da nam kaže gde su pozicionirane biste Deda Šehovića i Simeuna Karamarkovića, istakli su da je za mlade, iz jednog ili drugog razloga, važno da znaju i neguju istoriju grada, ma kakva ona bila.
Audio anketa: Znaju li mladi Novopazarci ko su bili Dedo Šehović i Simeun Karamarković?
Nasuprot mladih, generacija koja je stasala u periodu pre smrti doživotnog predsednika SFRJ Josipa Broza Tita o partizanima ima isključivo pozitivno mišljenje, a na vreme vladavine komunista imaju dobra sećanja.
“Mi druge borce ne znamo do onih najboljih – partizana. U to vreme smo stvarno živeli mnogo dobro i bili istinski slobodni. Sad smo ugroženi i izdvajamo se kao nacija, što nije dobro”, u jednom glasu je za naš portal rekla grupa starijih sugrađana.
Današnji izgled bisti Deda Šehovića i Simeuna Karamarkovića na ulazu u Gradski park
Istroričar Hivzo Gološ kaže da su Šehović i Karamarković, bez obzira na ime i prezime, bili gradski šehidi, koji su izgubili svoje živote da bi grad danas živeo u miru.
“Ko se drznuo da skrnavi biste zaista je napravio veliku grešku, jer to su ljudi koji su položili svoje mlade živote da bismo mi danas u miru živeli i imali grad u dobrom svetlu”, istakao je Gološ.
Derviš-Dedo Šehović (1920-1943) rođen je u Novom Pazaru, gde je završio osnovnu školu i započeo Gimnaziju, koju je nastavio u Skoplju, a završio u Tetovu, gde se upoznaje sa komunizmom i revolucionarnim idejama. U Beogradu, kao student prava, uključuje se u gotovo svim demonstracijma koje su tada organizovane, zbog čega biva pritvoren. Kapitulacijom Italije, beži iz zatvora i priključuje se 2. proleterskoj brigadi koja je dobila zadatak da oslobađa gradove u Sandžaku. U okolini Sjenice ubijen je nemačkim rafalom. Simeun Karamarković (1907-1942) rođen je u Sjenici. Završio je učiteljsku školu. 1941. godine dolazi na čelu komunističke novopazarske organizacije. U vreme februarskih progona naredne godine uhapšen je i izveden na streljanje.
N. Šehović
