Ovaj talentovani Novopazarac završio je glumu na Internacionalnom univerzitetu u Novom Pazaru, u klasi profesora Envera Petrovcija. Trenutno živi u Beogradu, a već par meseci puni bioskopske dvorane u Srbiji, ali i regionu, sa komedijom “Beskompromisni stand up”, u kojoj analizira ljudske i neljudske sorte, životne situacije i predrasude. Autor je brojnih popularnih pozorišnih predstava, od kojih izdvajamo Pazi s kime spavaš, Ljubavne igrarije, Čekajući ministra, Imamo dojavu, Pinokio za odrasle, Ko vama dade predstavu i Deža vi.
Free media: Da li se publika uželela komedije i zdravog smeha?
Gicić: Prvih godinu dana pandemije, bilo je skoro potpuno zabranjeno izvođenje predstava i druga javna okupljanja. Tokom druge godine pandemije, bilo je dozvoljeno u velikom broju zemalja u regionu da se izvode predstave, ali sa smanjenim kapacitetom, razmakom među sedištima, maske i ostalo i publika je mogla da ide, ali ja nisam želeo to maltretiranje ni za mene ni za njih. Apsitinirao sam potpuno i kada je u martu već pandemija bila na izdisaju, počeo sam da se odazivam na ponude i nisam stao do sada.
Free media: Da li je teško raditi stand up, koliko se on razlikuje od obične predstave?
Gicić: Stand up je poštena forma. Sam izvođač bez ičega, oči u oči sa publikom. Različiti ljudi, različiti temperamenti, smisao za humor… A valja ih nasmijati. Tu se mnogo toga pokaže. Uostalom i ne kriješ se iza drugog imena, kolega, pozorišta, već ljudi dolaze samo da vide tebe i dosta glumaca ne bi smelo da se usudi na takav poziv, što poštujem naravno.
Free media: Koliko je potrebno koncenttracije i da li osluškujete komentare publike dok ste na sceni?
Gicić: Maksimalnu koncentraciju iziskuje stand up forma. Ja se dajem potpuno, jer uživam u tome. Publika to i vidi, zna da nagradi. Ne volim da radim levom nogom, čak i kada mi nije dan, kada me boli glava ili stigne umor. Moja publika je pozorišna, retko kada komentariše, jer i ja ne komentarišem ništa van programa. Razbija se iluzija pospotrebno.
Free media: Osim ovog stand upa publika će tokom ovog meseca moći da vas vidi i u pozorišnoj komediji „Čekajući ministra”. Šta je još aktuelno od predstava ili tv serija?
Gicić: Skoro sve što sam napisao ili izrežirao, Bogu hvala, aktivno je i izvodi se. Pandemija je zaustavila sve, ali vraća se sve. „Čekajući ministra“ je komedija sa Lidijom Vukićević u glavnoj ulozi, a nastavili smo tamo gde smo stali početkom 2020. godine u Severnoj Makedoniji. U aprilu smo je odigrali u osam gradova, a sada nas u maju i junu čeka 13 gradova. „Imamo dojavu“ je i dalje aktivna, „Pazi s kime spavaš“ takođe sa oba dela, kao i „Pinokio za odrasle“. Na televiziji ne stižem da radim, jer mnogo putujem, osim što pišem scenarija, ali to ne smem da otkrivam. Aktuelne su ponovo „Koleginice“ na K1, čujem da se repriziraju. Pisao sam scenario za taj sitkom, ali igram i Mešu (kontraverznog biznismena) i čujem da je simpatičan publici.
Free media: Koliko vam je kao glumcu iz unutrašnjosti bilo teško da se probijete i uspete u Beogradu? Koliko je trebalo upornosti, istrajnosti i sreće u svemu?
Gicić: Nimalo nije bilo lako, jer je mala bara, a mnogo krokodila. Samo sam bio svoj i radio na sebi. Retko sam pravio kompromise i kada pogledam unazad 10 godina, uglavnom radim ono što i napišem i odaberem ekipu. Znači, ne pravim kompromise, samo jurim kvalitet i biram saradnike koje mi prijaju.
Free media: Interesantno je da ste kroz stand up, ali i brojne predsrave sačuvali lokalni govor. Da li je to bio način da se izdvojite od ostalih kolega?
Gicić: Privatno jesam, a i u stand up-u. Zato što ne mogu da pokažem ni bes, a ni oduševljenje, osim ako nije na mom dijalektu. Jednostavno, ljudi prepoznaju tu iskrenost. Drugačije bih osećao kao da se foliram, a nisam to uradio da bih se izdvojio. Kvalitet je ono što izdvaja i odluka da pravim one man show od sat i po bez viceva, imitacija, metafora, igranja, pevanja, sviranja, psovki, ružnih reči i priče o muško- ženskim odnosima. Samo pričam o nama, običnim ljudima.
Free media: Osim porodice i prijatelja, šta je to što vas još uvek veže za Novi Pazar i da li mu se uvek rado vraćate?
Gicić: Mnogo toga me nervira u Pazaru, a opet ne mogu bez njega. Kad god imam slobodno vreme dođem. Poseban je, magičan. Nervira me što nema trotoara, saobraćaj je uvek u haosu, a opet sve možeš da nabaviš za pola sata. Jedino za atomsku bombu moraš da sačekaš do sutra (smeh). Porodica mi je na prvom mestu.
Free media: Kako vidite novopazarsku umetničku, a pre svega glumačku scenu? Šta bi trebalo unaprediti, poboljšati?
Gicić: Ne pratim je, iskreno. Odavno je moja klasa oterana iz Novog Pazara, zavlačili su nas godinama da će biti mesta i za nas, a vidite da nema. Ja dolazim i održavam kontakt sa mojom publikom i redovno se viđamo. Znam da je Kulturni centar uspeo sa glumcima iz Regionalnog pozorišta da napravi rezultate sa tekstom Enesa Halilovića, pa koristim priliku da čestitam direktoru Huseinu Memiću i kolegama.
Free media: Osim novih predstava šta publika može da očekuje od vas u narednom periodu? Ranije ste se bavili i pisanjem drama, da li je to još uvek aktuelno i da li i na tom polju pripremate nešto uskoro?
Gicić: Kraj je sezone i ne pripremam ništa novo, jer mnogo putujem i ne stižem. U pregovorima sam za nove stvari, pa ćemo videti šta će se od toga ostvariti. Pišem, naravno, od toga ne odustajem. Samo što sam nekada pisao mnogo i mnogo bacao, a danas pišem sporije, kad god mogu i čuvam, čekam trenutak.
