Vesna je završila Ekonomsko-trgovinsku školu u kojoj je stekla diplomu trgovinskog tehničara, a već 24 godine se nalazi na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), u nadi da će naći zapošljenje.
Ona za portal Free media kaže da ni u kakvom slučaju ne traži pomoć, već isključivo posao na duže staze.
“U principu će mi još 10 godina zdravlje dozvoljavati da radim, kako bih ostvarila pravo za penziju”, ističe Vesna.
Ona trenutno živi sa roditeljiima u naselju Deževa, a kako nam priča, jedini stalni izvor prihoda je očeva mala penzija.
Vesna dodaje da se razgovori za posao uglavnom završavaju tako što joj poslodavac kaže da će joj javiti ako se neka poslovna prilika ukaže.
“Niko ne traži radnike moje struke. Mogla bih da radim u nekoj prodavnici, ako ništo drugo, da slažem obuću ili garderobu. Za razliku od mnogih osoba sa invaliditetom, ja sam jedna od nekoliko koja ne koristi pratioca, niti ostala pomagala. Nikoga ne bih obavezala time što bih dobila posao”, priča nam Vesna.
Ističe da jedino ne bi mogla da radi u krojačkim radnjama, jer joj zbog zdravstvenog stanja ne odgovara mnogo da sedi.
Vesna kaže da je svake godine po četiri meseca prijavljena na javne radove preko NSZ, ali da to nije dovoljno da pokrije njene osnovne potrebe.
U novopazarskoj Filijali NSZ našem portalu je nezvanično rečeno da su upoznati sa Vesninim slučajem i da godinama čine sve što je u njihovoj moći da joj obezbede posao. “Nažalost, ne možemo nikoga da nateramo da je zaposli. Svaki vid pomoći, koji je u našoj moći, trudimo se da joj obezbedimo, uključujući javne radove”, tvrdi naš sagovornik.
N. Šehović
