On savetuje pojačanu fizičku aktivnost, a posebno bavljenje sportom svakog dana.
“Eventualno, ukoliko to mogućnosti dozvoljavaju, onda je dovoljna i šetnja od četiri do šest kilometra, rad sa psihoterapetom, psihijatrom i rad na sebi da bi se postigli efekti rešavanja tih problema, odnosno da se čovek vrati životu koji je imao pre početka prolećnog umora”, kaže Kajkuš za naš portal.
On napominje da osobe koje nauče da prepoznaju i da se bore protiv hroničnog prolećnog umora da će uspeti da ga savladaju i da dugo vremena neće biti u lošem stanju.
Kajkuš pojašnjava da se prolećni umor javlja između četvrte i pete nedelje proleća, a simptomi, osim umora, uključuju i suvoću usta, malaksalost tela, tremor ruku, osećaj neprijatnosti i iščekivanje da će nešto lose da se dogodi.
“Nema pravilnog i tačnog objašnjenja zašto se kod nekog javlja, a kod nekog ne, ali je svakako pokazatelj da se u psihijatriji uvek vodi računa na ulasku proleća i jeseni zato što se tada ta neka zaštita od ružnih misli skine i onda imamo stalnu pojavu tih ružnih misli, posebno kod ljudi koji su emotivni”, kaže Kajkuš.
On dodaje da tokom ovog godišnjeg doba dolazi do pogoršanja kod pacijenata koji se leče kod psihijatra.
“Ljudi koji imaju ovakve probleme su obično su lenji, ne mogu da se pokrenu, teško im je da se aktiviraju i to je stvarno problem za funkcionisanje na dnevnom nivou”, rekao je Kajkuš.
Osim ovog, lekari savetuju i da je važno piti dovoljno vode, jer ona čisti toksine i otrove iz tela, pojačan unos sezonskog voća i povrća, ali i redovan i dovoljan san, da bi se telo na prirodan način adaptiralo na promene i sakupilo potrebnu energiju.
N. Šehović
