Rastko Arsenijević iz Odeljenja za zaštitu životne sredine kaže za portal Free media da je ovo period korovskih biljaka.
„Ambrozija je invazivna biljka, čija koncentracija alergenog polena se iz godine u godinu povećava. Situacija kod nas još uvek nije alarmantna kao u drugim delovima Srbije, ali vidimo da je ima sve više i zato apelujem na građane da uklanjaju korovske biljke, ukoliko ih primete u svom okruženju“, rekao je on.
Objašnjava da se najveća koncentracija čestica ambrozije beleži u avgustu pa sve do polovine septembra, te upozorava na posebnu štetnost ove alergene biljke.
Čestice polena alergenih biljaka pod mikroskopom / Foto: Free media
„Zrno ambrozije je sitno i po anatomiji je slično čičku, pa se teško može iskašljati kad se zakači za bronhije. Drugi problem je alergijska toksičnost tog sitnog zrna, koje puca u uslovima vlažnog vremena i izaziva hemijsku rakciju u organizmu“, naglašava on.
Arsenijević savetuje sve one koji su skloni alergijskim reakcijama da u vreme polinacije, odnosno cvetanja biljke, izbegavaju šetnje u prirodi u prepodnevnim satima, te ističe da je alergeno dejstvo polena manje posle kiše.
Navodi da se krajem septembra očekuje stagnacija polena korovskih biljaka, podsećajući da se praćenje koncentracije alergenih čestica u vazduhu u Novom Pazaru prati od 1. februara do 1. novembra.
„Kontinuirana polumetrijska metoda sakupljanja polena jedinstvena je u celom svetu. Mi imamo aparat ’klopku’, koji je postavljen na zgradi opštine, gde svakog ponedeljka u osam sati ujutru vršimo zamenu trake. Od trake sa polenom prave se preparati i vrši kvantitativno i kvalitativno određivanje vrste polena“, objašnjava Arsenijević.
On ističe da su ti podaci, koji se redovno šalju republičkoj Agenciji za zaštitu životne sredine, važni ne samo za ljude koji imaju alergije već i za lekare koji mogu lakše odrediti dijagnozu i terapiju pacijentima, ali i za naučne institute.
„Što je sredina razvijenija veće je interesovanje za koncentraciju polena u vazduhu. U Hrvatskoj na primer je taj podatak sastavni deo vremenske prognoze“, zaključuje Arsenijević.
Prema jedinstvenoj metodi koja se koristi u celom setu, koncentracija alergenog polena prati se kod 25 vrsta biljaka među kojima su leska, jova, javor, pelin, lipa, orah, platan, hrast, čempresi/tuje, štir, trava, kopriva, dud, bokvica, hrast, platan, breza, konoplje, vrba, topola, ambrozija, grab, jasen, kiselica i bor.
S. Ljajić
