Hajrudin Kofrc je u penziji već 12 godina. Sa 22 godine radnog staža njegova penzija trenutno iznosti 20.000 dinara i od toga, kako kaže za portal Free media, teško može da se preživi.
„Radio sam šest godina u Beogradu kao zidar, a ostali deo staža sam ostvario u Novom Pazaru kao poljoprivredni radnik. Penzija mi je mala i samo se patim. Dok platim struju, porez, lekove, ostane mi suma od koje ne može da se preživi“, priča nam ovaj novopazarski penzioner.
On smatra da bi oni sa minimalnim primanjima trebalo da imaju prednost pri povećanju penzija, jer 10 odsto na 20.000 ili 80.000 dinara nije isto.
Da su u mnogo boljoj poziciji penzioneri koji su u braku, potvrdio nam je bračni par Hadija i Sadik Muratović.
Hadija je trenutno na tržištu rada. Očekuje da će joj, za 22 godine radnog staža, penzija iznositi 20.000 dinara, kao i njenim koleginicama.
Ta suma je, kaže ne brine, jer njen muž, policijski penzioner prima 100.000 dinara.
„Radila sam u proizvodnji i ne nadam se većoj penziji, jer znam iz iskustva mojih koleginica koliko one primaju. Ne znam samo šta bih radila da moj suprug nema dobru penziju od koje možemo lepo da živimo“, kaže ova buduća penzionerka.
Naglašava da samo vojni, policijski i lekari u penziji ne treba da brinu za primanja.
Njen suprug, penzionisani saobraćajac, zadovoljan je penzijom koja je značajno veća od prosečnih zarada radno aktivnih stanovnika ovog grada, ali bi se, kako navodi, rado solidarisao sa drugim penzionerima.
„Ja primam 100.000 dinara i zadovoljan sam. Međutim, pristao bih i da primam upola manju penziju, ukoliko bi svi penzioneri primali barem po 50.000 dinara“, poručuje on.
Novopazarac Ramiz Mujović (82) nije želeo da kaže koliki je iznos penzije koju prima, kao penzionisani građevinski radnik, koji je radni vek proveo u Beogradu, samo je naveo da je zadovoljan primanjima i da ništa ne bi menjao.
M. Smailović
