Većina sagovornika našeg portala smatra da omladinski aktivizam u najmlađem gradu Evrope ima tendenciju rasta.
Direktor Kancelarije za mlade u Novom Pazaru Tarik Rupić kaže da se mladi u ovom gradu najviše zanimaju za ekološke teme, pitanja mentalnog zdravlja, te da pokazuju interesovanja i za digitalni marketing.
Tarik Rupić
On smatra da je omladinski aktivizam u odnosu na pre pet godina na većem nivou, dok je u odnosu na pre 15 godina slabiji.
„To je period začetka nevladinog sektora, kada je omladinski aktivizam bio na visokom nivou. Verovatno je u tom trenutku situacija bila takva da su mladi imali više razloga da se bore nego sada. Činjenica je da je trenutno dobro stanje, ali da je imalo vremena i kada je bilo bolje“, kaže Rupić.
Rezultati istraživanja o položaju i potrebama mladih u Novom Pazaru, koje je prošle godine sprovela Akademska inicijativa ’’Forum 10’’, pokazuju da više od polovinu mladih (55 odsto) nikada nije učestvovalo u nekoj vrsti aktivističke inicijative.
Programski koordinator te organizacije Teo Taraniš smatra da su mladi u ovom gradu zarobljenici aktuelne društveno političke situacije u lokalnoj zajednici, te da se u takvoj atmosferi retko odlučuju za autentični građanski i društveni aktivizam.
„Mladi su uglavnom apatični i povučeni u sebe, zagledani u društvene mreže i usmereni na autoritete koje im nameće dominantna politička i verska ideologija. S obzirom da je među aktivnim mladima najviše članova političkih partija ili humanitarnih organizacija, nameće se zaključak da oni mogu da biraju između neaktivnosti i političkog aktivizma“, kaže Taraniš.
Prema njegovim rečima omladinski aktivizam je najvidljiviji u humanitarnim i volonterskim akcijama, ali se u poslednje vreme njihov angažman uočava i u oblasti zaštite životne sredine, u kojoj su mogućnosti i rezultati delovanja vrlo skromni.
Psihološkinja i koordinatorka udruženja “Reakt” Milena Mutavdžić posebno izdvaja angažman mladih na polju prevencije mentalnog zdravlja kroz program vršnjačke edukacije.
Ona takođe ističe učešće mladih u humanitarnim akcijama, napominjući da su učenici Ekonomsko trgovinske škole u saradnji sa Svetionikom samo tokom prošlog meseca realizovali više od 15 humanitarnih akcija.
„To nam pokazuje da su mladi zapravo pokretači promena u našoj zajednici. Njihova energija, volja i spremnost da pomognu čine ih ključnim akterima društvenih promena“, smatra ova psihološkinja.
Ona tvrdi da su mladi od 16 do 30 godina nosioci brojnih inicijativa, koje imaju značajan uticaj na lokalnu zajednicu, te da osim što ukazuju na ključne probleme, mladi Novopazarci nude opcije i rešenja za njihovo prevazilaženje.
„Mladi uspešno pronalaze načine da animiraju širu zajednicu i podstaknu je na akciju. Kroz različite kampanje, volonterske akcije i javne događaje, oni ne samo da skreću pažnju na probleme, već inspirišu i druge članove zajednice da se uključe i aktivno doprinesu promenama“, kaže Mutavdžić.
Predsednik udruženja “Svetionik” Mirza Aličković misli da omladinski aktivizam pokazuje određeni rast, ali da je nedovoljno razvijen u odnosu na potencijal koji mladi u ovom gradu imaju.
„Veliki problem leži u nedostatku prilika za njihovo osnaživanje i ispoljavanje potencijala. Često se osećaju kao da su prepušteni sami sebi, bez sistemske podrške koja bi im omogućila da se razvijaju u pravcu društvenih promena“, smatra Aličković.
Ističe da mladi pokazuju inicijativu, ali da retko dobijaju priliku za učešće u formalnim projektima ili programima, jer, prema njegovom mišljenju civilni sektor skoro da ne postoji, izuzimajući nekoliko udruženja koja rade na osnaživanju mladih.
„Formalne strukture omladinskog aktivizma, poput omladinskih organizacija i saveta mladih, još uvek ne postižu značajan uticaj na lokalne politike. Ovo stvara dodatnu odgovornost na mladima da sami preuzimaju inicijativu“, objašnjava Aličković.
Navodi da Novi Pazar ima univerzitete i veliki broj mladih punih energije i želje za promenom, ali da oni često nemaju priliku da nauče važne veštine kao što su kritičko razmišljanje, konstruktivna debata i zagovaranje za svoja prava.
„Sve to ukazuje na potrebu za strateškim pristupom koji će omogućiti da mladima pružimo više prilika i podrške. Njihova motivacija postoji, potrebno je samo stvoriti sistem koji će je prepoznati i podsticati“, naglašava Aličković.
Mladima potrebno obrazovanje, zaposlenje i uslovi za zdrav život
Obrazovanje, zaposlenje i uslovi za zdrav život su pitanja od ključne važnosti za mlade u gradu mladih, smatraju sagovornici portala Free media.
Prema mišljenju predsednika udruženja Svetionik, volonterizam i aktivizam sa posebnim osvrtom na unapređenje obrazovanja i veština kroz neformalno obrazovanje, prioritetne su teme kojima bi mladi u Novom Pazaru trebalo da se bave.
„Kvalitetnija edukacija na ovom polju može pomoći mladima da bolje razumeju svoja prava, ali i da se osnaže za aktivno učešće u društvenim procesima“, kaže Aličković.
Dodaje da je za stvaranje okruženja koje odgovara potrebama i interesima mladih neophodno njihovo uključivanje u donošenje odluka.
„Ukoliko uspemo da stvorimo podržavajuće okruženje u kojem mladi mogu slobodno da se izraze i deluju, oni će ne samo unaprediti svoje zajednice već i postaviti temelje za dugoročni razvoj grada“, naglašava predsednik Svetionika.
Koordinatorka udruženja Reakt smatra da je kvalitetno obrazovanje temelj za budućnost mladih, navodeći da oni prepoznaju potrebu za unapređenjem obrazovnog sistema, u smislu uvođenja praktičnih znanja i veština, veću povezanost sa tržištem rada, kao i dostupnost stručnih obuka i programa za lični razvoj.
Zaposlenje je drugo pitanje od ključne važnosti za mlade, koji bi, prema rečima psihološkinje Mutavdžić, trebalo aktivno da se zalažu za unapređenje radnih prava.
„Mladi se suočavaju sa velikim izazovima prilikom traženja posla, posebno u manjim gradovima gde je tržište rada ograničeno. Nedostatak prilika za zapošljavanje, visoka stopa nezaposlenosti i nesigurni radni uslovi predstavljaju ozbiljne prepreke, i zato bi kreiranje novih radnih mesta i podrška preduzetnicima trebalo da bude prioritet“, kaže Mutavdžić.
Ona ističe da je mentalno zdravlje jedan od uslova za zdrav život, te navodi da su prioriteti i unapeđenje fizičkih uslova za život, dostupnost kvalitetne zdravstvene zaštite i promocija zdravih životnih stilova.
„Ubrzani tempo života, pritisak uspeha, problemi sa zapošljavanjem i generalno socio-ekonomski uslovi mogu negativno uticati na mentalno zdravlje mladih. Oni bi zato trebalo da se bave pitanjem dostupnosti usluga mentalnog zdravlja, kao i zagovaranjem za veći broj programa prevencije i podrške za mlade koji se suočavaju sa stresom, anksioznošću ili depresijom“, ističe ova psihološkinja.
Ona dodaje da bi mladi trebalo da se fokusiraju i na teme kao što su socijalna pravda, ekološka održivost i inkluzija marginalizovanih grupa.
Programski koordinator Foruma 10 upozorava da se mladi Novopazarci ekonomski i socijalno nalaze u nezavidnom položaju, navodeći da je njihovo učešće u ukupnom broju nezaposlenih konstantno oko 30 odsto.
„Takav procenat nezaposlenosti mladih je nešto što ostaje otvorena pretnja po njihovu budućnost u ovom gradu. Na drugoj strani, uprkos određenom broju mladih koji su politički aktivni, mladi i dalje ostaju podzastupljeni u svim institucijama odlučivanja“, smatra Taraniš.
Navodeći da u skupštinskim klupama u gradu mladih sedi svega nekoliko odbornika/ca mlađih od 30 godina, Taraniš naglašava da je važno da mladi promene način razmišljanja i ponašanja.
„Važno je da mladi umesto objekata postanu akteri političkog i društvenog života. Da bi u tome uspeli, moraju se pozabaviti najpre obrazovanjem i svojim ličnim razvojem, a onda i promenom ukupnih okolnosti u kojima se lokalna zajednica nalazi, pre svega kroz organizovanje i snažniji građanski i društveni aktivizam“, kaže on.
Direktor novopazarske Kancelarije za mlade kaže da se mladi dobrim delom već bave pitanjima koja su od ključne važnosti za njih, ali da ima prostora i za njihov dodatni angažman.
„Mislim da bi mladi trebalo više da se uključe u rešavanje pitanja saobraćaja u gradu i da pozitivnim primerima i radom na tom polju pomognu lokalnoj zajednici. Takođe, mogli bi i više da se angažuju i po pitanju kolektivne svesti u oblasti imunizacije i poštovanja tih nekih aktuelnih tokova medicine. Svi znamo koliko je situacija teška sa vakcinacijom u Novom Pazaru i sa nepoverenjem u zdravstveni sistem, i smatram da bi mladi mogli dati doprinos u rešavanju tog problema“, zaključuje Rupić.
S. Ljajić
