Književna publika imala je priliku da u Kulturnom centru razgovara sa Ljubicom Arsić, Milicom Lilić, Jasminom Topić, Sabinom Zejnelagić, Goricom Radmilović i Sehadom Baždarević.
Na okruglom stolu one su govorile o položaju spisateljica kroz historiju, o važnosti prisustva suptilnog ženskog glasa i pisanja za današnje društvo, a u okviru Festivala održano je i književno veče pod nazivom “Ja sam mreža za sve proždrljive ribe“, u kojem su autorice predstavile dio vlastitog stvaralaštva uz čitanje poema i odabranih odlomaka iz objavljenih priča.
Profesorica srpskog jezika i književnica iz Beograda Ljubica Arsić, prepoznatljiva po kratkim, efektninim i često šokantnim pričama, kaže za portal Free media da ju je ovaj Festival posebno obradovao jer se upoznala sa darovitim ženama koje bez agresije i pretencioznosti govore svoje stihove.
Ljubica Arsić
“Ovdje je divna atmosfera i ne djeluje mi nimalo rasistički što su samo žene bile na pozornici. Upravo je divno da čujemo kakav je to senzibilitet, šta to žene mogu da poruče svijetu, s obzirom da nisu baš imale tokom historije mogućnosti da govore o sebi i da govore o tom kamernom doživljaju porodice, sopstvene djece, sopstvenog materinstva, ljubavi, kao i o svim temama o kojima sada mogu da progovore nekim specifičnim glasom“, kaže Arsićeva.
Književnica iz Novog Pazara Sabina Zejnelagić, koja uglavnom piše na engleskom jeziku, podsjetila je prisutne koliko je bila česta pojava da žene u anglosaksonskoj književnosti pišu pod muškim imenima, istakavši da ona to nikada ne bi uradila i da svako zaslužuje da stane iza svog imena.
Sabina Zejnelagić
Ona kaže da joj je zanimljivo zbog čega se to, u ne tako davnoj prošlosti, dešavao.
“Poznata Džordž Eliot, jedna je od spisateljica koja je kasnije postala vrlo popularana, bila je žena, iako je pisala pod muškim pseudonimom. Čuvene sestre Bronte, koje su takođe svoju karijeru izgradile u veoma bogatom literarnom svijetu, u početku su pisale pod muškim imenom. Ono što je meni bilo interesantno jeste da je J. K Ruoling takođe relativno skoro objavila triler pod muškim imenom. Kada su je pitali zašto je to uradila, ona je rekla da je na taj način htela da dobije jednu objektivnost“, navodi Zejenelagićeva.
Svoje pisanje predstavila je i Gorica Radmilović iz Novog Sada, koja piše poeziju i radi u Matici srpskoj.
Gorica Radmilović
“Ovo je zaista jedan divan Festival i čast mi je da sam bila jedna od učesnica zajedno sa koleginicama savremenicama“, kaže Radmilovićeva.
Ona smatra da iako je Festival posvećen ženskom pisanju, muški i ženski svjet, odnosno mušku i žensku književnost, ne treba razdvajati.
“Mi smo tu da jedni druge nadopunjujemo i ako uzmemo u obzir šta se sve dešava, mislim da je muško žensko razdvajanje nešto što nam zaista nije potrebno. Važno je razumijevanje i jedan suživot koji će biti jednako dobar za sve“, kaže ona.
Jedna od učesnica bila je i Jasmina Topić iz Pančeva, koja se bavi novinarstvom, piše prozu poeziju i povremeno eseje. Ona kaže da je tradicija održavanja ovog festivala veoma važna.
Jasmina Topić
“Čuli smo ovde mnogo različitih i važnih ženskih glasova, što je doprinjelo kvalitetu ovog Festivala. Nije mi prvi put da sam u Novom Pazaru i nije mi prvi put da sam pred novopazarskom publikom, ali sam radosna što sam imala priliku da dođem opet. Veoma je lijepo i važno negovati tu tradiciju predstavljanja žena autorki i uopšte susret publike sa isključivo ženama autorima, gdje mogu da čuju tu raznovrsnost koja postoji u okviru neke uniformisanosti“, kaže Topićeva.
Ona dodaje da danas javnost nema tako često priliku da čuje ono što bi žene tako javno i glasno objavile o nekom svom stvaralaštvu, kojeg se pomalo i stide i ustručavaju da o tome pričaju.
Moderator Festivala bio je Ersan Muhović, a čitav događaj realizovao Centar za razvojnu politiku i saradanju sa Kulturnim centrom Novi Pazar, a uz podršku Ministarstva kulture Republike Srbije.
A. Šaljić
