Akciju su podržali i studenti Državnog univerziteta u Novom Pazaru (DUNP) u blokadi, koji su pomogli u podeli letaka, stikera, bedževa i majica, u želji da što više prolaznicima približe šta ih u budućnosti očekuje ukoliko dozvole da se rudnik otvori.
Jedan od aktivista Ahmed Mujdragić kaže za portal Free media da je zadovoljan interesovanjem građana, naročito onih starijih.
“Mi želimo da kroz razgovor sa njima pronađemo neko zajedničko rešenje ovog problema. Mi smo najmlađi grad u Evropi i ako dođe do otvaranja rudnika na Rogozni, ne znam šta posle toga možemo da očekujemo“, rekao je on.
Istakao je da ova grupa građana želi samo da pomogne zajednici i da ne stoje iza nje nikakvi lični ili politički interesi.
Dodaje da je najčešće pitanje koje su dobijali bilo: Šta svaki pojedinac može da uradi da sačuva Rogoznu?.
“Mi smatramo da još uvek nije kasno i da treba da nas je što više u ovoj borbi, da probudimo svest građana i sprečili da postanemo novi Bor ili Majdanpek. Uskoro planiramo organizovanje izleta, kojem će se, nadamo se, odazvati što više ljudi“, rekao je Ahmed.
Na pitanje da prokomentariše informaciju da je kompanija Zlatna Reka, koja sprovodi geološka istraživanja na lokalitetima Leča, Zlatni kamen, Pasji potok i Šanac na Rogozni, otvorila kancelariju za odnose sa zajednicom, kaže da očekuje da će uskoro stupiti u kontakt s njima.
Podsetio je i da su članovi Zbora građana nedavno istovremeno poslali stotine mejlova toj kompaniji i njenom vlasniku u Australiji, kako bi izrazili protivljenje istraživanju i eksploataciji zlata na Rogozni.
Na poslednjoj sednici, Zbor građana doneo je odluku da kampanja obuhvati i organizovanje televizijskih debata i javnih rasprava, na kojima bi se sučelila mišljenja predstavnika kompanije, profesora, stručnjaka i ekoloških aktivista.
A. Bajrović
