Dvostruki je prvak sveta u amaterskoj (WAKO Federacija) i profesionalnoj (WKU), prvak je Srbije. Svi ovi rezultati nisu ga promenili.
Muhamed je ostao skroman, reklo bi se sasvim običan, vedar mladić. Iznad svega vaspitan.
Potiče iz porodice gde su, baš ta vrlina, skromnost i poštovanje starijeg usađene vrednosti. Sem protivnika. Tu već nema pardona. Uz to, ne zapostavlja ni školovanje.
“Učenik sam treće godine Gimnazije. Odličan sam đak. To je dokaz da vrhunski sport i obrazovanje mogu da budu jedno. Možda izgleda teško, ali kad se nešto voli i postaviš sebi cilj, uspevaš sve da postigneš”, kaže Muhamed za portal Free media.
Zahvalnost upućuje profesorima koji imaju puno razumevanja za njegova česta odsustva zbog priprema i takmičenja.
“Sa te strane zaista nema problema. Dobri su, shvataju me. Trudim se da uzvratim dobrim rezultatima i opravdam to što su ‘blagonakloni’. Mnogo sam im zahvalan. Posebno razrednoj Selmi Hadžimujević. Pomaže mi, imam veliku podršku od nje”, kaže Muhamed.
Cilj mu je da jednog dana postane i “Akademski građanin”.
“Voleo bih da završim Fakultet fizičke kulture. Da se ostvarim i na tom polju. Uz profesionalni sport, da jednog dana budem i profesor”, otkriva nam on.
A kad se vrati sa nekim trofejom, radost podeli sa svima.
“Čestitke stižu sa svih strana. Grad i Sportski savez su uvek uz mene i klub. Finansijski pomažu. To mi mnogo znači i daje veliki motiv. Drage su mi i čestitke od drugara iz škole, profesora, svih koji me znaju i ne znaju”, iskreno nam priča.
Muhamed je jedinac, ima tri sestre, najmlađi je u porodici. Gledaju li one njegove mečeve?
“Da, ali baš svaki. Normalno je da posebno emotivno to preživljavaju, ali su mi najdraži i najglasniji navijači”, napominje Muhamed uz osmeh.
Profesionalni sport traži mnogo odricanja. Slobodnog vremena skoro da i nema. Predah uvek dobro dođe. Muhamed pokušava da ga iskoristi poput većine vršnjaka.
“Nema nekih posebnih izlazaka, niti ostajanja do kasno. Sa drugovima odem do internet kafea, igramo karte, opustimo se. Najmanje pričamo o kik boksu”, otkrio nam je.
A simpatija, devojka?
“Zasad ne, fokus je isključivo na trening, rad i što bolju pripremu za takmičenje koje predstoji. Ima vremena za devojke”, uz osmeh kaže.
E sad,kako je to kad je otac trener? Pogotovo ako se zna da je stvorio tri svetske šampionke i jednog prvaka Evrope.
“Kao otac nije strog, ali kad je trening u pitanju zna da bude. Retko, ali se desi. Prihvatam to dobronamerno, znam da želi od mene da ‘izvuče’ najbolje. Jedino disciplinom mogu da pružam maksimum. Opuštanja ne sme biti”, kaže Muhamed.
Takav pristup doneo mu je sve uspehe o kojima smo već govorili. Uzdanica je Kluba borilačkih sportova Novi Pazar. U salu za trening, koja je u sklopu porodične kuće, slučajno se obreo.
“Kad sam imao šest godina otac Husein me poveo da gledam trening. Odmah se javila ljubav prema ovom sportu. Sebi sam zacrtao da jednog dana postanem najbolji na svetu, poput Ajle Lukač, čije sam pokrete ‘upijao’ kao dete”, ističe.
Snove pretvara u stvarnost. Od 12. septembra čeka ga Prvenstvo Evrope za juniore u Italiji. Uzdanica je reprezentacije Srbije i selektora. A put do zlata, težak.
“Maksimalno sam spreman i odlučan, iako znam da neće biti lako. Štaviše, imaću na suprotnoj strani i po dve godine starije protivnike. Daću sve od sebe da postanem najbolji na ‘Starom kontinentu’, obradujem sve koji veruju u mene. I ispunim još jedan dečački san”, obećao nam je na kraju Muhamed Dupljak.
E. Nailović
Foto: Ustupljene fotografije Muhamed Dupljak
