One veruju da su neophodne veštine da bi se održao taj odnos, spremnost na slušanje sebe i partnera, ulaganje vremena i truda, ali i prihvatanje različitog, te sloboda da osobe budu ono što zaista jesu.
“Najjednostavnija formula zdravog odnosa je staviti mir ispred ličnog hira. Brak i život su borba, treba stalno da radimo na sebi, da se dopunjujemo”, rekla je jedna od njih.
Portal Free media i Udruženje Reakt organizovali su neformalnu diskusiju "Romantične iluzije i stvarni odnosi", u okviru projekta “I ja se pitam“, uz podršku Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), sa ovdašnjim ženama različitih godina i obrazovnih profila.
Naše sagovornice smatraju da je raskorak između romantične iluzije i realnosti zajedničkog života u prevelikim očekivanjima, te da treba raditi na sebi i partnerskom odnosu kada bajka prestane.
Jedan deo razgovora vratio nas je na odnose naših nana i baka, vreme kada su se brakovi često ugovarali, a potrebe i emocije žena ostajale po strani. Očekivanja su bila mala, pa su i razočaranja bila ređa.
“Tadašnje žene nisu imale ni prostor da rade na sebi, a ako zagrebemo ispod površine, shvatimo da se u tim odnosima malo pitalo za emocije žena, pa su možda baš zato ti brakovi duže trajali. Danas očekujemo mnogo više od muškarca, da nam bude partner, prijatelj i podrška. Sve mlade žene očekuju instagram život, a realnost je često drugačija. Kada toga nema, razočaranje je veće“, rekla je jedna učesnica.
Naše majke su, kažu, već živele “između“, odnosno u vreme kada je bilo više ljubavi, ali i dalje mnogo onog “tako treba“, dok danas žene traže sve: fatalnu ljubav, karijeru, savršenu komunikaciju i idealno roditeljstvo.
Novopazarke smatraju da je ranije krug uzora bio mali i odnosio se na porodicu, komšiluk ili selo. Ljubav se prvi put upoznavala kroz bajke, a kasnije kroz turske ili španske serije. Tada se retko putovalo, nije bilo televizije i interneta, dok danas društvene mreže nude beskraj uporednih slika, ali i beskraj pitanja “da li je ovo dovoljno dobro?“.
“Mladi danas imaju mnogo izbora i zato je stalno preispitivanje u vezama je l’ ovo to? Je l’ postoji negde bolje? To ne znači da su odnosi gori, nego da su nam očekivanja rasla brže od veština“, rečeno je na ovoj diskusiji.
Iluzije koje bole, stvarnost koja traži rad
Učesnice su navele najčešće iluzije s kojima žene ulaze u partnerske odnose da “leptirići“ znače da je on pravi, da je ljubav dovoljna sama po sebi, te da će partner znati šta im treba i bez reči.
“Realan život zahteva razgovor, dogovor i ravnopravnu podelu obaveza, bez aplauza za ‘pomoć’, jer se ne pomaže supruzi, već se radi u sopstvenoj kući. Tužno je kad normalne stvari proglasimo luksuzom. Ako on usisa stan, mesec dana mu se zahvaljujemo. Hajde da podignemo kriterijume za minimum, pa tek onda pričajmo o romantici“, rekla je jedna Novopazarka.
Naše sagovornice na osnovu iskustva tvrde da prava ljubav ne znači da nema konflikata, da su poverenje, podrška i postavljanje granica jednako važni kao romantika, ali i da partner nije čitač misli, već čovek koji, baš kao i one, uči kako da voli.
Na skupu je rečeno da je izbor partnera često ogledalo našeg odnosa prema sebi, te da žene uglavnom privlači poznato, ponekad i ono što ih je nekada bolelo.
“Nekada rastemo zajedno, ali kada jedno krene napred, a drugo zastane tu nastaju lomovi. Naše rane se uglavnom prepoznaju, ako ih ne vidimo, projekcija uradi svoje, a njega obojimo svojim strahovima ili željama,“ ispričala je jedna od prisutnih.
Neophodno je postaviti granice
Zajednički stav većine naših sagovornica bio je da je postavljanje granica najteže postići u bazičnoj porodici, naročito prvorođenoj deci, a najlakše na poslu, kao i da bez zdravog “ne“ nema ni zdravog “da“.
“Postavljanje granica nije uvreda, to je briga o odnosu među ljudima. Što jasnije kažemo gde smo, šta mislimo, šta nas boli, to manje nagomilanog besa nosimo“, poručila je jedna učesnica.
Jedna od predočenih slika žensko-muških odnosa je nešto poput igre odbojke, gde prebacivanje lopte treba da bude takvo da je osoba koja je nasuprot nas lakše uhvati, ali i kako da mi uhvatimo njenu. Nekada lopta padne, nekada preleti, dok je nekada dohvatiš u poslednji čas, što je pobeda za dvoje.
- Neformalne diskusije “I ja se pitam“, biće na različite teme organizovane do kraja godine, a nastale su iz potrebe da se žene u Novom Pazaru pitaju i da otvoreno razgovaraju o brojnim problemima koji tište ovu zajednicu, a o kojima uglavnom pričaju muškarci.
Realizaciju projekta “I ja se pitam“ finansijski je podržala Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
A. Bajrović
