Tribinu je organizovao novopazarski Kulturni centar povodom obeležavanja 20. novembra, Dana Sandžaka.
Urednica programa ove ustanove i jedna od učesnica Hasna Ziljkić rekla je za portal Free media da je tribina organizovana u cilju boljeg razumevanja žene u prošlosti i sadašnjosti, ali i osnaživanja svesti o njenoj ključnoj ulozi u porodici i društvu.
“U okviru nematerijalnog kulturnog nasleđa, odabrali smo temu žene kao nositeljke tradicije, običaja i kulture ovog naroda, a onda smo nadovezali i temu upoznavanja momka i devojke koja je uvek aktuelna. U programu su učestvovali prosvetni radnici, koji čine radno kreativni tim sa kojima često sarađujemo“, objasnila je ona.
Poručila je da jezik, kulturu i tradiciju Bošnjaka ne treba da posmatramo kao nešto što je prošlo i na šta treba stalno podsećati, već da otkrivamo lepotu tradicije i nastavimo da je živimo u kombinaciji sa svim onim što savremeni svet nudi.
Afirmacija bošnjačke žene u delima zavičajnih pisaca
Govoreći o ženskim likovima u romanima Ćamila Sijarića master filolog Ersan Muhović je rekao da je ovaj zavičajni pisac u svojim delima obradio 80 ženskih i 130 muških likova.
“To nam govori o patrijarhalnom obrascu vrednosti, po kojem su žene na neki način na margini, ali itekako učestvuju u razvoju tog obrasca. Sijarić je kroz svoje pripovedanje obradio nekoliko upečatljivih ženskih likova, čije je karaktere osvetlio psihologizacijom kroz tipove sanjalice, buntovnice, udovice i biološki i intelektualno uskraćene ženske likove u potrazi za srećom u dominantnom muškom prostoru“, rekao je Muhović.
Naglasio je da književnost potvrđuje da su žene bile svesne svoje drugosti u vreme kada im je bilo uskraćeno pravo da misle i govore.
O ženskom liku u intertekstualnom dijalogu, kroz komparativnu analizu u romanima “Rod i dom“ Safeta Sijarića i “Brezđetka“ Šefke Beogović Ličina govorila je master filološkinja Amela Bjelak.
“Ova dva dela povezuju značajni kulturni kod, Peštersko-Bihorski prostor, njihov patrijarhalni model, običaje, jezik, mentalitet i naročito predstavu žene kao nositeljke porodične časti i čuvarke moralnog poretka zajednice“, navela je Bjelak.
Dodala je da zadatak žene u prošlosti “nije bio da bude srećna, već da bude rahatluk drugome“, te da je zbog toga često opisivana kao objekat, a manje kao subjekat koji želi i nečemu se nada.
Glavne junakinje u ovim romanima su tragičarke koje su okrivljene bez vlastite krivice. U prvom slučaju prikazan je model stradanja žene zbog pobune, a u drugom zbog ćutanja.
Urednica programa Hasna Ziljkić govorila je o ženi u književnom stvaralaštvu Murata Baltića i Aladina Lukača, naglašavajući značaj muških pisaca koji žensku krivicu prikazuju kroz prizmu muške neodgovornosti.
“Baltić svojim pisanjem ženi daje značajnu ulogu poručujući da istina najviše govori kroz ženski glas, te da društvo može biti humano u onoj meri koliko je humano prema ženi“, rekla je ona.
Ističući da Baltićeva “Fetva“ govori o kolektivnoj krivici koja se odražava na pojedinca, kada žena strada bez mogućnosti da bude saslušana, Ziljkić navodi da toga ima i danas u obliku društvene osude prema ženi, koja je značajno prisutnija u odnosu na javnu osudu pripadnika muškog pola.
Kaže da se trenutak kada je žena iz objekta prešla u subjekat vremenski ne može tačno ograničiti jer je to proces koji traje, o kojem književnost svedoči.
“Savremeni pesnici kao što je Aladin Lukač, dive se ženi koju predstavljaju kao prelepo biće sa svim svojim slabostima za koje krive sebe. Lukač vidi težinu žene posmatrajući je kao celinu koja je njemu bliska, a s druge strane toliko daleka, kao biće kome se divi i bez koga ne može“, objašnjava Ziljkić.
Tradicija upoznavanja momka i devojke u Novom Pazaru
O ovoj temi kroz socijalni kontekst govorile su master filološkinje Emina Saračević i Sadeta Hasanović.
Njihove tvrdnje da književnost nije nešto što se samo čita, već se i živi, na najbolji način ilustrovali su mali, a veliki glumci, učenici Osnovne škole “Đura Jakšić“ iz Trnave, koji su pobedili na ovogodišnjem Festivalu stvaralaštva mladih.
Njihov vešto izveden skeč “Od pendžera do ekrana“, autentičnim govorom, karakterističnom akcentuacijom uz značajnu primenu arhaizama, na verodostojan i nadasve zabavan način prisutnima je dočarao pojam ašikovanja.
Pokušaj interakcije sa publikom na tu temu nije im uspeo, verovatno zbog toga što niko iz publike nije želeo, ili se nije usuđivao da javno istupi nakon fantastične izvedbe skeča, što su mladi glumci nonšalantno protumačili da publika ne želi popularnost.
Dan Sandžaka, 20. novembar obeležava se u znak sećanja na zasedanje Zemaljskog antifašističkog veća narodnog oslobođenja Sandžaka (ZAVNOS) u Pljevljima 1943.godine.
Na tribini je istaknuto da sećanje na ZAVNOS oživljava poruke o odbrani slobode, jednakosti i pravde, koje narod Sandžaka šalje i danas.
Posebno je naglašeno da u kulturnom i obrazovnom kontekstu antifašizam znači i razvijanje kritičkog mišljenja kod mladih, te promovisanje tolerancije i poštovanja različitosti.
S. Ljajić
