“Odelo ne čini čoveka“, “Na muci se poznaju junaci“, “Našla se vila u čem nije bila“, “Glad oči nema“, “Šta je babi milo, to joj se i snilo“, “Zajedno smo jači“, “Jutro je pametnije od večeri“, samo su neke od poslovica sa istim značenjima u srpskom i turskom jeziku.
“Tursko-srpski rečnik poslovica i izreka“, prvi takve vrste, sadrži dve i po hiljade poslovica i frazeoloških izraza, koji u semantičkom, odnosno značenjskom smislu ukazuju na brojna poklapanja u zajedničkim vrednostima, ali i čak 10 odsto potpuno ekvivalentnih izraza, rečeno je na promociji u Novom Pazaru.
Ovaj nesvakidašnji rečnik rezultat je četvorogodišnjeg istraživačkog rada i predstavlja koautorsko delo turkologa Marije Đinđić i srbiste Nataše Vulović Emonts, iz Instituta za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU).
Na promociji je istaknuto da ovakav rečnik doprinosi kvalitetnijem razumevanju bogatstva izraza, u smislu metafora i kulture paralelizma, ali i očuvanju i folklorizaciji jezičke tradicije.
Univerzitetski profesor iz Novog Pazara Ahmed Bihorac rekao je za portal Free media da će rečnik imati vrlo široku primenu naročito na ovim prostorima.
“Ovo je prvi rečnik ovakve vrste i može služiti kao koristan alat u obrazovanju i naučnom radu, ali i kao inspiracija svima koji žele da se bave istraživanjima jezičkih i kulturoloških veza između ova dva naroda. Vi znate da u Pazaru ima porodica gde je turski praktično jezik kojim se u kući služe, a ima i onih koji ga uče preko serija. Ovaj rečnik je odlična podloga za sve koje interesuje turski jezik“, smatra on.
Pozitivno je, kaže, iznenađen metodologijom, s obzirom na to da autorke nisu imale nikakav model po kojem su mogle da rade.
“Trebalo je sakupiti veliki broj poslovica, izreka, naći identične u srpskom jeziku, dati objašnjenja, a pritom ne postoji model kako bi to trebalo da se uradi. Ovim rečnikom autorke su podigle vrlo visoko lestvicu budućim istraživačima i potencijalnim autorima ovakvih i sličnih rečnika. Ovo je bogatstvo i najtoplije preporučujem svima da ga pročitaju“, ističe profesor Bihorac.
Jedna od autorki, koja je prisustvovala promociji u Novom Pazaru Nataša Vulović Emonts, rekla je za naš portal da su za četiri godine istraživačkog rada otvorena i nova polja koja bi tek trebalo istraživati.
“Najjači utisak je da je građa mnogo velika, da oba naroda imaju bogate fondove poslovica i izreka, da imaju slične moralne vrednosti, da cene dobrotu, da oba naroda imaju sličan spisak vrlina, spisak mana, i to je veoma značajno napomenuti. U mnogim segmentima poklapa se šta znači biti dobar čovek“, kaže autorka.
Dodaje da bi sledeća istraživanja trebalo fokusirati na upoređivanja uz pomoć kojih reči se neke ljudske osobine ili neki saveti izražavaju na turskom jeziku, a kako na srpskom.
Na promociji, koju je organizovao Kulturni centar govorili su i Sofija Miloradović iz Instituta za srpski jezik SANU, Nina Aksić iz Etnografskog instituta SANU i urednica prigrama u novopazarskom Kulturnom centru Hasna Ziljkić.
Nakon promocije rečnika održana je i radionica o temi “Nematerijalno kulturno nasleđe: tradicija i digitalizacija“, kojoj su prisustvovali studenti, univerzitetski profesori i prosvetni radnici.
S. Ljajić
