One smatraju da iako napredak često ne ide brzinom kojom bi one želele, ipak kada se okrenu iza sebe vide promene u svakom smislu u svom okruženju.
“Mi imamo mnogo nevidljivih temelja, na kojima svakodnevno milimetar po milimetar niču zidići na kojima se stalno stvari nadograđuju. Danas se mnoge stvari podrazumevaju, dok nekada nisu prihvatljive, od toga da žene mogu samostalno da odlučuju, nose pantalone, obrazuju se, rade, putuju…. “, rekla je jedna od prisutnih.
Portal Free media i Udruženje Reakt organizovali su neformalnu diskusiju "Žene u aktivizmu", u okviru projekta “I ja se pitam“, uz podršku Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), sa ovdašnjim ženama različitih godina i obrazovnih profila.
Novopazarke veruju da je bunt dobra stvar za pokretanje promena i prvi znak aktivizma, iz kojeg se više nikada ne izlazi.
One tvrde da je svaka žena koja na svoj način utiče na promene i boljitak okruženja zapravo aktivistkinja, a da toga često nije ni svesna.
“To su one nevidljive žene iz našeg komšiluka, koje očiste stepenište zgrade ili ubacuju u kantu otpadke koje je neko bacio na ulicu. Treba biti zadovoljna svakim uspehom i ne dozvoliti da nam lično ogorčenje utiče na to da ne prepoznamo svaku ženu koja je uspela da iskoči iz stereotipa“, rekla je jedna Novopazarka.
Nasleđeni stereotipi
Na konstataciju da su žene često surove jedna prema drugoj, da su najveći kritičari, rečeno je da ih treba razumeti, jer to pokazuje da su one samo dobro vaspitane i da ponavljaju mantru i stereotipe koje su od malena slušale od muških članova porodice.
Dodale su da u društvu postoji preterana mizogenija koja potiče iz kućnog vaspitanja.
Naše sagovornice su bile u prilici da izaberu fotografiju devojčice koja najbolje njih opisuje u tom periodu života, odnosno da zastanu i razmisle o tome kako ih je ona vodila kroz život da bi stigle do toga gde danas jesu.
To je pokazalo da su one još tada bile male heroine koje su se na različite načine borile za svoja prava u kući, na ulici ili vrtiću. One su u detinjstvu bile ljute, glasne, znatiželjne, sa stavom i pričljive, ali je među njima bilo i onih poslušnih, ćutljivih, nesigurnih, tužnih i plačljivih.
Neke su rekle da je na njihovo osnaživanje uticalo to što su rasle uz jake žene u okruženju, dok su druge istakle ulogu oca, odnosno muških članova porodice, koji su im bili podrška da budu hrabre, samostalne i svoje.
“Kao devojčica sam gledala mamu koja je bila domaćica i potpuno predata udovoljavanju svih želja članovima porodice, propuštajući na taj način mnogo toga u svom životu. Ona nije putovala, nije imala prijateljice ili svoje želje. Kada sam odrasla moj cilj je bio da spasim svoju majku, a nešto kasnije i sve žene oko sebe, da ih osvestim i pružim ruku podrške“, rekla je jedna od njih.
Važnost podrške ženama koje su se žrtvovale zbog njih istakle su kao ključnu potrebu i osvešćivanje na kojem treba konstantno raditi.
“Novi Pazar je u tom smislu napravio vidljiviji korak, ali treba da učimo o tome kako ostati pribrana posle svakog uspeha ili neuspeha. Ne moramo da budemo najbolje i treba da prihvatimo sebe onakve kakve jesmo“, rečeno je na skupu.
Jedna od prisutnih je pričala o tome da je na njeno izgrađivanje kao ličnosti, ali i aktivizam, uticalo to što je studirala van Srbije, što je dovelo do zaključka da mlade devojke treba ohrabrivati da se izbore za školovanje van rodnog grada, jer se tako u praksi nauče odgovornom ponašanju i spoznavanju sebe.
Omladinski aktivizam i vidljivost žena
Mlađe učesnice skupa su ukazale na značaj omladinskog volontiranja u ovdašnjim organizacijama, jer im je to pomoglo da završe brojne obuke, treninge i usavršavanja, što ih je pokrenulo na dalji aktivizam.
“Važna je vidljivost tih aktivnih, odvažnih i hrabrih žena u javnosti, što je danas znatno olakšano zahvaljujući velikom broju lokalnih medija i uopšte kanala komunikacije. To je put da podstaknemo neke nove žene da se osmele i urade isto ili slično“, kaže jedna Novopazarka.
Priznale su da aktivizam nekada uzima njihovu snagu i energiju, ali im sa druge strane daje mnogo toga, te da nije lako onim ženama koje pokreću stvari i prve su u nekoj promeni.
“Živimo u okruženju gde je mnogo toga sramota, gde nas bližnji osuđuju i sputavaju, tako da žene treba da podrže jedna drugu. Mnoge žene nisu u stanju da donesu samostalne odluke, već za sve moraju da pitaju muževe ili očeve, braću“, rekle su one.
Učesnice ovog neformalnog skupa tvrde da bol ne treba podcenjivati, te da se iz njega može izvući resurs i snaga, kao i da ne treba izgubiti ono izvorno u nama, ono što jesmo i što su bile naše majke, te da treba pričati o napretku, a ne o sputavanju žena.
- Neformalne diskusije “I ja se pitam“, biće na različite teme organizovane do kraja godine, a nastale su iz potrebe da se žene u Novom Pazaru pitaju i da otvoreno razgovaraju o brojnim problemima koji tište ovu zajednicu, a o kojima uglavnom pričaju muškarci.
Realizaciju projekta “I ja se pitam“ finansijski je podržala Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
A. Bajrović
