O ovom problemu razgovarali smo sa meštanima koji blokiraju deponiju, direktorom Javnog komunalnog preduzeća (JKP) “Gradska čistoća“ i načelnikom Komunalne milicije u Novom Pazaru.
Meštani kažu da su nadležni na ispitu i tvrde da će istrajati u odluci da ne dozvole deponovanje smeća na Golom brdu sve do pronalaska trajnog rešenja.
Međutim, na snazi su i dalje ona privremena. Smeće iz Novog Pazara se trenutno odvozi na deponije u Jagodini i Pirotu, a manje količine u Kruševcu i Kragujevcu, dok građanima pristižu gotovo udvostručeni računi za naplatu komunalnih usluga.
Direktor JKP “Gradska čistoća“ Faruk Suljević kaže za portal Free media da građani imaju razumevanja, te da je povećanje cena normalizovalo poslovanje ovog preduzeća.
“Finansijska situacija se polako stabilizuje, nije još uvek idealna. Sada smo u situaciji da možemo da plaćamo svoje obaveze, a pre svega mislim na plate radnika, doprinose, poreze, zdravstvene knjižice, gorivo za mehanizaciju, ali i ono što nam stvara najveći problem, a to je plaćanje odvoženja otpada van Novog Pazara i njegovo deponovanje na raznim sanitarnim deponijama po čitavoj državi“, kaže Suljević.
Načelnik Komunalne milicije Imer Jahović kaže da se problemi u oblasti očuvanja životne sredine mogu rešavati samo udruženim snagama.
“Za rešavanje ovih problema potrebno je uključivanje što većeg broja ljudi, aktivista i institucija da bismo, na opšte zadovoljstvo građana došli do jednog rešenja koje će biti ekološki prihvatljivo za sve. Komunalna milicija je tu da stvori normalne uslove za rad i funkciju lokalne samouprave“, poručuje Jahović.
Meštanin Mura Izet Rizović, koji aktivno učestvuje u dežurstvima na blokadi nesanitarne deponije Golo brdo, tvrdi da su meštani organizovani i rešeni da nastave blokadu koliko god je potrebno do trajnog rešenja.
“Ne znam koliko će trajati blokada, sve zavisi od ministarstva i nadležnih, ali mi ćemo tu ostati, ako treba i godinama, nećemo odustati dok se sve to ne zatvori. Svi smo kao jedan i nećemo odustati ni po koju cenu“, poručuje on.
Rešenje problema deponije, test za nadležne
Rizović polaže nade u sastanak naredne nedelje sa ministarkom zaštite životne sredine Sarom Pavkovom, a prema njegovom mišljenju situacija se odvija u pozitivnom smeru.
Izet Rizović, meštanin
“Bili smo i pre mesec dana u Beogradu kod ministarke i oni su voljni da nam izađu u susret, barem tako se nadamo. Na današnji dan je trebalo da bude tih mesec dana, međutim prekjuče smo dobili putem mejla poruku da se sastanak odlaže za sledeću nedelju. Iskreno se nadamo da nešto možemo učiniti na vrhu države, ovo im je ispit da li su na strani građana ili su na strani divljih deponija“, kaže ovaj meštanin.
Na pitanje našeg portala na čijoj su strani predstavnici nadležnih institucija on odgovara da svako čuva svoj posao i da se bori za svoje.
“Oni su na strani, šta znam, svako čuva svoj posao i svako se bori za svoje. Čak i oni znaju da je ovo sve neispravno, divlja deponija je u pitanju, kakva nigde ne može da prođe. Ako mislimo da idemo napred u 21. veku moramo govoriti o mnogo ozbiljnijim stvarima“, ističe Rizović.
Meštani su, kaže, svesni da se samo zatvaranjem deponije ne rešava problem, te da je sanacija deponije proces koji traje. Ipak, predlozi o nastavku deponovanja uz adekvatan tretman otpada za njih je, kaže, neprihvatljiv.
Meštani u improvizovanom objektu na deponiji Golo brdo
“Na Golom brdu ništa ni privremeno ne bi bilo prihvatljivo. Jedino rešenje je da se zatvori ta deponija jednom zauvek. Ne postoje uslovi ni za privremene spalionice. Gde da se pravi sve to na 1100 metara nadmorske visine. Zakonski je moguće 52 metra iznad grada, a Golo brdo je 400 do 500 metara iznad Novog Pazara“, navodi on.
Blokiraćemo svaku deponiju koja nije sanitarna
Rizović veruje da je pronađena alternativna lokacija za deponiju i dodaje da će meštani organizovati blokade i na drugoj lokaciji, ukoliko se otpad ne bude tretirao na odgovarajući način.
“Čuo sam iz nekih pouzdanih izvora da su našli neku lokaciju. Koliko je to tačno vreme će pokazati. Međutim, po principu Golog brda, samo bacanje smeća, nećemo dozvoliti gde god to bilo. Nismo ništa rešili ako zatvorimo jedno smetlište, a pojavi se novo na primer u Trnavi, Dojeviću ili slično. Mora se praviti nešto savremeno, u suprotnom ćemo svi da obolimo. Jedan moj drug rodom iz Kruševa preselio je od raka. Mnogo je obolelih i oni koji su preselili, a zagađenje je uzrok, tako da ćemo se boriti i stvarno nećemo odustati“, izričit je Rizović.
Situacija složena, problemi se rešavaju
Trenutnu situaciju sa odlaganjem otpada direktor Gradske čistoće opisuje kao izuzetno složenu, ističući da su uspeli da se izbore, uprkos brojnim problemima.
“Od početka jula, kada je zatvorena deponija Golo brdo počinje eskalacija problema, koji su postojali i ranije. Moram da kažem da smo se ipak na neki način izborili, pre svega da građani ne osećaju taj problem po pitanju neodnošenja smeća, ili nečišćenja ulica, zelenih površina, održavanja grobalja i svega onoga što naše preduzeće radi. Nije nam samo u opisu delatnosti odnošenje smeća“, kaže direktor Suljević.
Zahvalan je, kaže, građanima na iskazanom razumevanju, ali i kolegama iz susednih opština koji su im izašli u susret u najkritičnijim trenucima.
Faruk Suljević, direktor JKP “Gradska čistoća”
“U početku kada nismo imali nijednu opciju najviše nam je pomogla opština Raška i njihovo komunalno preduzeće. Prvih mesec dana smo jedan deo otpada kod njih odvozili. To je mnogo manja deponija nego naša. Oni nisu u prilici da prihvate ni blizu onoliko koliko grad Novi Pazar i mi koji živimo u njemu, indukujemo smeća. Onda smo potpisivali ugovore, trebalo je prvo organizovati prevoz otpada sa ljudima koji imaju mehanizaciju i sve potrebne dozvole“, podseća on.
Niko ne želi deponiju, ali smeće samo ne nestaje
Suljević kaže da razume probleme meštana u okolini Golog brda. Naglašava i da ta deponija nije bila ništa gora od drugih nesanitarnih deponija u okruženju.
“Potpuno shvatamo meštane koji žive u okolini deponije Golo brdo. Mi znamo te probleme, bili smo svakodnevno na toj deponiji dok je ona funkcionisala i pokušavali da dođemo do situacije da ona koliko toliko bude sanitarna, ali desio se taj požar za koji ni dan danas nam policija nije utvrdila da li je podmetnut ili se desilo samozapaljenje“, kaže on.
Deponije u Pirotu i Jagodini, gde se trenutno odvozi otpad iz Novog Pazara, izdvaja kao pozitivne primere upravljanja otpadom.
“Mi plaćamo 40 evra po toni deponovanja otpada u Jagodini. Naravno da su to dobra sredstva sa kojima možete bez problema da održavate deponiju u sanitarnom stanju. Ni mi ni komšije iz gradova u okruženju Kraljeva, Raške, ni blizu nismo imali tu situaciju, nismo imali dovoljno finansija da krenemo u sanaciju i rekultivaciju deponije“, navodi Suljević.
Razume da niko ne želi deponiju u svojoj blizini, ali podseća da građani Novog Pazara proizvode najviše otpada u okruženju.
“Građani moraju da shvate da mi negde moramo odlagati naš otpad, da smo mi ti koji smo ga proizveli. Ne može smeće samo od sebe da nestane, pogotovo, ako nemate pripremljen ozbiljan centar za upravljanje otpadom, gde će se ići na mehaničku i hemijsku reciklažu“, kaže on.
Prema njegovom mišljenju formiranjem Centra za upravljanje otpadom na Golom brdu bila bi rešena dva problema.
“Po nekim našim procenama i analizama imamo 1,6 miliona kubika smeća deponovanog na Golom brdu. Imate ogromnu količinu smeća, koja potpuno nesanitarno stoji tu. Mi moramo da započnemo sanaciju toga, nevezano za novo deponovanje i novo smeće. Imamo dva problema koja smo mislili da možemo da rešimo na način formiramo Centar za upravljanje otpadom upravo na Golom brdu“, navodi Suljević.
Objašnjava da bi se odvajanje komunalnog otpada od zemlje vršilo u specijalizovanim mašinama, te da bi se taj već deponovan otpad tretirao kroz kompletan proces kojim bi se mogla obezbediti proizvodnja energije.
Pre toga bi trebalo odraditi pripremnu mehaničku reciklažu za novo smeće, koje bi moglo da se prodaje na tržištu reciklabilnog materijala, a organski otpad bi se pretvarao u kompost.
“Imali smo ta neka dva, tri rešenja, ali nažalost, desilo se paljenje deponije, pre nego smo mi pokušali i počeli da radimo nešto ozbiljnije na Golom brdu. Sad smo u situaciji da i dalje radimo na tim projektima, ali sad nam je primarni cilj obezbeđivanje prostora za deponovanje i saradnja sa komšijskim javnim preduzećima i prevoznicima, kako bismo mogli da čistimo sređujemo grad“, objašnjava direkto ovog preduzeća.
Trajno rešenje je skup, ali neizbežan proces
Naglašava da su sva ekološki prihvatljiva rešenja skupa i da je potrebna pomoć nadležnog ministarstva ili nekog stranog donatora.
“Srbija još uvek nema te fondove koji mogu da obezbede 30 ili 40 miliona evra za nešto tako, ali imaće, nadamo se kada se još približimo Evropskoj uniji. Ostaje nam neka privatna inicijativa, i ovom prilikom pozivam sve koji su zainteresovani da uđu u neku vrstu privato-javnog partnerstava, ili ako to nemamo, da vidimo sa ministarstvom da nađe sredstva makar za početak za sanaciju postojeće deponije“, kaže on.
Ističe da sve to nije ni lako ni jeftino, te da predstavlja ozbiljan proces koji će da traje.
Suljević poziva sve one koji znaju neku parcelu, bila ona u javnom, gradskom ili privatnom vlasništvu, da se jave ovom preduzeću ili Gradskoj upravi, kako bi se napravile potrebne analize.
“Možda postoji neka alternativna lokacija između Pazara i Tutina ili da se u Tutinu nađe lokacija, neka oni iniciraju, zapošljavaju radnike, mi ćemo im pomoći i rešiti problem i nama i njima. Svakako vozimo otpad do Pirota, koji je udaljen više 300 kilometara, pa što ga ne bismo odvozili do Tutina na 40, 50 kilometara odavde“, naglašava on.
Upozorava da će zatvaranjem drugih nesanitarnih deponija u Srbiji, odvoženje smeća iz Novog Pazara biti veliki problem.
“Kako krene zatvaranje drugih deponija po Srbiji, opterećenje na sanitarnim deponijama će da bude mnogo veće. Povećaće se cena, a mnogo veći problem je da vam niko ne prihvati smeće i to je ono najgore što nam se dešavalo na početku. Mi moramo kao grad da nađemo svoje rešenje, da mi budemo nosioci projekta, pa ako se priključe, a znam da hoće i Raška i Tutin, pa i Sjenica, ali Novi Pazar mora da bude nosilac tog projekta. Mi indukujemo više smeća, nego svi oko nas zajedno“, zaključuje Suljević.
Smeće u reci se ne toleriše
Blokada deponije uticala je i na rad Komunalne milicije, kao relativno nove gradske službe, koja postoji poslednje tri godine.
Načelnik te službe Imer Jahović kaže za naš portal je sa građanima uspostavljena dobra saradnja, ali da ekološka svest još uvek nije na zadovoljavajućem nivou.
Poslednjih pet meseci suočavali su se sa brojnim situacijama pravljenja divljih deponija na različitim neodgovarajućim mestima, ali baćanje smeća u rečne tokove nisu tolerisali.
“U tim situacijama smo izdavali prekršajne naloge. Ako voda nije već odnela smeće, sledilo je usmeno naređenje, da se taj otpad izvuče iz reke i odloži na odgovarajuče mesto. Što se tiče rečnih vodotokova tu nema izgovora. Ne može niko da me ubedi da nije imao alternativu“, kaže Jahović.
Dodaje da su mnogi građani imali razumevanja u novonastaloj situaciji i da su se ponašali savesno i odgovorno, pakujući smeće u kese koje su odlagali ispred svojih dvorišta.
Najkritičnije su bile prigradske lokacije kao što je Dubrovačka ulica u naselju Selakovac, Mur i Ulica Save Kovačevića na magistrali.
Po prijavi građana Komunalna milicija je izdala prekršajni nalog Gradskoj čistoći za pretovarnu stanicu u Industrijskoj zoni.
“Skoncentrisala se velika količina komunalnog otpada u Industrijskoj zoni i mi smo tu reagovali u skladu sa našim nadležnostima. Pretovarna stanica je i dalje aktivna, ali u smanjenom kapacitetu u odnosu na te prve dane i mesece kada je bila opterećena i nema više neprijatnih mirisa“, priča nam Jahović.
Iako rukovodi službom koja samostalno ne može da reši ekološke probleme on poziva nadležne na umreženo delovanje kako bi se problemi zagađenja životne sredine efikasnije rešavali.
Načelnik Komunalne milicije Imer Jahović
“Uspostavili smo komunikaciju sa građanima, nevladinim organizacijama, verskim zajednicama i sa svim bitnim činiocima našeg društva. Komunalna milicija je svima na usluzi, kako bi se obezbedili neki normalni uslovi za rad i funkciju lokalne samouprave“, poručuje Jahović.
Dodaje da im svakodnevno stižu prijave građana, ali da se najveći broj odnosi na nepropisno parkiranje vozila, te da je u tom domenu uspostavljena i dobra saradnja sa saobraćajnom policijom.
Tekst i video izjave sagovornika urađene su u okviru projekta “Put ka zdravijem okruženju“ koji realizuje Free media, a sufinansiran je iz budžeta Ministarstva informisanja i telekomunikacija za 2025. godinu.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
