Načelnik Odeljenja za urbanizam Gradske uprave u Novom Pazaru Nihat Crnovršanin kaže za naš portal da se taj broj odnosi samo na okončane prijave, a da ih je mnogo više u proceduri.
”Imamo sigurno duplo veći broj onih koji dođu, prime informacije od stručnih osoba na šalterima i vrate se po još neki dokumenat, iako ih nema mnogo. Prosečno dnevno realizujemo stotinak prijava”, kaže Crnovršanin.
Dodaje da se na ovaj način pravi istorijski presek objekata, ističući da je poslednji napravljen 1952. godine, pre donošenja prvih propisa za gradnju.
“Rešavali smo godinama slučajeve divlje gradnje i nismo uspevali da realizujemo ozakonjenje, odnosno legalizaciju zbog problema koji su sa različitih aspekata onemogućavali knjiženje takvih objekata. Ministarstvo građevine je donelo ovaj zakon kao jedino moguće rešenje u situaciji kada imamo hiljade i hiljade, da ne kažem milione objekata u celoj Republici Srbiji“, naglašava on.
Načelnik Odeljenja za urbanizam Gradske uprave Nihat Crnovršanin
Pojašnjava da se često dešavalo da ne može da se izvrši ozakonjenje objekta zbog nedostatka saglasnosti suvlasnika zemljišta, kojih može biti više na jednoj katastarskoj parceli.
Ističe da se po važećem zakonu dobija objekat u vlasništvu dosadašnjih korisnika ili držaoca.
“Ovaj zakon uzima samo dokaz da je objekat od korisnika koji se direktno upisuje kao vlasnik. Propisani su specijalni uslovi u slučajevima kada je ugrožen javni interes i kada je objekat u zonama zaštite“, objašnjava Crnovršanin.
Dodaje da je to zanemarljivo u odnosu na sve objekte koji su bespravno izgrađeni.
Prema nezvaničnim procenama u Novom Pazaru ima između 25.000 i 30.000 nelegalno izgrađenih objekata.
“Onaj koji upiše svoju nepokretnost na ovaj način dobija legalnost, postaje vlasnik. Može objekat da priključi na komunalnu infrastrukturu, na elektromrežu, može da ga prenese u nasledstvo, da bude u platnom prometu, da taj objekat bude kao hipoteka za neke kredite i slično“, napominje on.
Kao razliku u odnosu na ozakonjene objekte prema redovnoj proceduri navodi neophodnost dodatne tehničke dokumentacije kojom se ispituje i dokazuje stabilnost takvog objekta u slučajevima njegove dogradnje.
“U svim ostalim slučajima upisom nekretnine na ovaj način građani imaju benefite, kao i sama služba. To ne može nikako da se podvede pod nešto što je loše ili nepovoljno za građane“, smatra Crnovršanin.
On kaže da se troškovi za upis nepokretnosti, u zavisnosti od zone u kojoj je objekat, kreću od 100 do 500 evra u Novom Pazaru, dok u Beogradu može da ide i do 1. 000 evra.
Pojašnjava da se najavljivana cena od 100 evra odnosi na objekte na seoskom području i za gradove do 50 hiljada stanovnika, te da je to usklađeno s brojem stanovnika.
Crnovršanin savetuje građanima da se ne izlažu bespotrebnim troškovima, već da se isključivo besplatno informišu na punktovima Gradske uprave.
“Prijava je besplatna, nisu potrebni nikakvi projekti niti angažovanje advokata. Sve potrebne informacije građani mogu dobiti u Gradskoj upravi i na našim punktovima u Deževi, Trnavi, Muru i Dojeviću“, napominje načelnik Odeljenja za urbanizam.
Prijave se mogu podneti od kuće i tokom predstojećih praznika i neradnih dana, putem zvaničnog sajta Agencije za prostorno planiranje i urbanizam Republike Srbije svojnasvome.gov.rs
Podsećamo da je prijavljivanje za upis objekata u skladu sa Zakonom o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima („Službeni glasnik RS“, broj 91/2025), počelo 8. decembra i da je rok za podnošenje prijava 60 dana.
S. Ljajić
