O bagatsvu i lepoti različitosti ovog grada, ali i ulozi institucija kulture u očuvanju multikulturalnosti, razgovarali smo sa predstavnicima Muzeja “Ras“, Galerije Multiimedijalnog centra (MMC) Kulturnog centra Novi Pazar i Narodne biblioteke “Dositej Obradović“.
Oni su saglasni da su kulturni radnici posebno senzibilni na razlike među ljudima, te da kroz različite programe, izložbe i susrete doprinose boljem razumevanju i očuvanju dobrih odnosa između dve vodeće konfesije u gradu.
Razlike koje obogaćuju
Ustanova koja na poseban način odražava multikulturalnost grada je svakako Muzej “Ras“, koji svojim autentičnim postavkama prikazuje kuturu, tradiciju i običaje Srba i Bošnjaka na ovim prostorima kroz vekove.
Dugogodišnji arhelog i kustos ovog muzeja Vladan Vidosavljević kaže za portal Free media da ta ustanova, od njenog osnivanja do dana, izuzetno vodi računa o multikulturalnosti ovog prostora.
“Novi Pazar je grad koji je nastao na raskršću puteva između istoka i zapada. Od praistorije do današnjih dana mnoge kulture, možemo slobodno reći i civilizacije, su se prožimale na ovim prostorima. Muzejske postavke, od arheološkog, preko istorijskog do etnološkog odeljenja to održavaju i svedoče multikulturalnost, koja se ogleda kroz sve sfere života“, kaže on.
Ističe da Novi Pazar treba da bude ponosan na bogatstvo različitosti koja impresionira posetioce iz različitih krajeva sveta, kojih je iz godine u godinu sve više.
“Imamo tu sreću da je poslednih godina primetan porast turista sa strane i nema kontinenta, moram da naglasim, odakle nismo imali posetioce. Kroz našu Knjigu utisaka može se videti da oni primećuju sve ono što mi baštinimo, negujemo, prezentujemo i interpretiramo“, navodi ovaj arheolog.
Ne može precizno da odredi na kom odeljenju se posetioci najduže zadržavaju, jer to zavisi od ličnih afiniteta, ali kaže da posebnu pažnju privlače srpska i alaturka soba koje najvidljivije odražavaju prožimanje kultura dvaju naroda.
“Te dve sobe prezentuju bošnjačku i srpsku kuluturu, ali ne treba ih identifikovati baš u tom smislu, jer uređenje kuća u maniru alaturka, nije bilo svojstveno isključivo samo za Bošnjake, već su i druge kulture, koje su obitavale na ovim prostorima, poput srpske, imale takođe uređen enterijer po uzoru na alaturku. S druge strane srpska soba nije nešto što je isključivo odlika Srba“, pojašnjava on.
Dodaje da postoje specifičnosti, u smislu da u bošnjačkim kućama nema ikona, kadionica niti ostalih verskih simbola Srba na zidu i obrnuto.
Eksponati ne treba da imaju nacionalnost
Na naše pitanje imaju li eksponati nacionalnost, ovaj muzejski kustos kaže da to zavisi od konteksta.
“Kulturno blago, eksponati i artefakti su nešto što ima univerzalnu vrednost bilo gde u svetu. Ako govorimo o toj vrednosti zbog koje su se oni i našli u muzeju, galeriji ili biblioteci, ne postoji nacionalnost, ali ako priču malo suzimo, pa govorimo, recimo o ikonama, nadgrobnim spomenicima, naravno da tada imaju, to znači da imaju i nemaju, ali što se mene tiče, nemaju. Kao muzejski radnik ja želim da budem otvoren za sve“, naglašava Vidosavljević.
Kao arheolog sa dugogodišnjim iskustvom naučio je, kaže, mnogo o životu Bošnjaka i Srba na ovim prostorima.
Suživot prema njegovom mišljenju nema adekvatno značenje i ne odražava u pravom smislu život pripadnika dva većinska naroda.
“Ta reč mi nije draga i nema prijatno značenje. Ja bih pre govorio o životu, jer ne mogu da se pretvaram da živim ne znam gde i da moji sugrađani ne postoje, a zapravo smo svi tu, delimo isti habitat. Naučio sam mnogo i mislim da smo mi iz ovakvih sredina, gde smo navikli na prisustvo više konfesija u odnosu na one koje su jednonacionalne“, smatra on.
Multikulturalnost je bogatstvo, a ne hendikep
Multikulturalna sredina za njega predstavlja bogatstvo, a nikako hendikep.
“Imao sam prilike na ovim prostorima da naučim mnogo o islamu, što mi je mnogo značilo u poslu kojim se bavim, jer sam mogao na potpuno drugačiji način da pristupim određenim problemima sa kojima se srećemo svakodnevno, pogotovu ako govorimo o istraživačkom delu posla kojim se bavim“, navodi Vidosavljević.
Ističe da je odrastanje u multikulturalnoj sredini u značajnoj meri uticalo na formiranje njegove ličnosti.
“Smatram da sam bogatiji čovek, u odnosu na one ljude koji nisu imali priliku da žive, odrastaju i vaspitavaju se u sredinama kao što je moja, gde sam završio osnovnu i srednju školu. Fakultet sam završio u nekom drugom gradu, koji je takođe uticao na mnoge aspekte mog života, ali ja sam se kao ličnost najviše oblikovao u Novom Pazaru, upravo zbog te raznolikosti. Posao kojim se bavim, takođe me je naučio mnogo čemu, jer ništa nije počelo od nas, niti će se sa nama završiti“, zaključuje ovaj novopazarski arheolog.
Galerija MMC kao prostor susretanja
Amra Hidžić Jejna, koja već dugi niz godina obavlja funkciju urednice izložbenog programa Galerije MMC Kulturnog centra Novi Pazar, takođe smatra da je odrastanje u multikulturalnoj sredini privilegija za svakog pojedinca.
Ona kaže da se veoma vodi računa o podjednakoj zastupljenosti bošnjačkih i srpskih umetnika u izložbenom programu Galerije tokom godine.
“Galerija MMC je prostor gde umetnici različitih vera i nacija mogu da se sretnu, upoznaju, predstave jedni drugima i da na neki najbolji način iskomuniciraju i naprave neke nove veze. Kultura i umetnost najbolji način da se predstavimo, ne samo u svojoj zemlji nego u celom regionu i šire“, tvrdi ona.
Dodaje da umetnost na vrlo sofisticiran način doprinosi međusobnom razumevanju različitih kultura koje žive u istom gradu i utiče na rušenje predrasuda.
Napominje da postoje i umetnici koji, pod uticajem neadekvatne medijske slike o ovom gradu, dođu na kolonije sa različitim predsrasudama, ali se uvek vrate sa najpozitivnijim utuscima o Novom Pazaru i Novopazarcima.
“Sam boravak od pet do sedam dana u ovoj sredini, kroz druženje, ne samo sa umetnicima, nego i lokalnim stanovništvom ih uveri u nešto potpuno suprotno, tako da odu puni pozitivnih utisaka, koje veoma dugo nose sa sobom. Likovni umetnici koji dolaze u kolonije su obično profesori na fakultetima, ljudi koji imaju veoma dobre reference iza sebe i čija reč nešto znači i nikada se nije desilo da imamo neki negativan primer“, kaže Hodžić Jejna.
Očekivanja posećenosti veća od realnih
Novopazarska Galerija je otvorena i u kontaktu je sa svim većim likovnim centrima u zemlji, ali i u Bosni i Hercegovini i Makedoniji, i ta saradnja doprinosi boljoj, ali po njenom mišljenju, nedovoljnoj kulturnoj razmeni.
“Trudimo se da to bude povratno, da koliko mi ugostimo, toliko i mi budemo zastupljeni recimo u Galeriji u Čačku, Galeriji savremenih likovnih umetnosti u Nišu ili u Beogradu u Domu vojske, gde smo imali mnogo puta izložbe i kolonije. Imali smo izložbu Sandžačkog udruženja likovnih umetnika (SULU) u Sarajevu nekoliko puta u Vijećnici, tako da to itekako doprinosi razmeni, ali opet ne u toj meri koliko smo svaki put očekivali“, primećuje ona.
Kada je u pitanju predstavljanje multikulturalnosti kroz umetnost, kaže da nema velikih izazova, jer je bavljenje umetnošću lep i relaksiran posao.
“U pitanju je estetika i ljudi koji su uglavnom laki za saradnju. Možda se, tu i tamo, desi neki izražen ego, ali nema u tom poslu nekih izazova koje bi bilo vredno pomenuti, zaista. To su sve neke lepe konekcije. Možda čak mogu da imam više problema sa nekim ko je odavde iz grada, nego sa nekim ko je došao sa strane i to je na relaciji čovek-čovek, a ne nešto drugo”, tvrdi ona.
Izložbe pokazuju koliko smo različiti, a zapravo isti
Ova novopazarska umetnica i filološkinja smatra da izložbe pokazuju “koliko smo različiti, a zapravo isti“, te da izložba bijenalnog tipa Likovni salon mladih na najbolji način odslikava multikulturalnost Novog Pazara.
“Ta izložba okuplja mlade do 35 godina iz celog regiona. Oni se u maju nađu na jednom mestu i na otvaranju budu skoro svi autori. Mislim da se tu najbolje razumeju i da su to možda najbolja mesta gde se zaista vidi koliko smo različiti a zapravo isti, jer u suštini, sve te razlike su ljudi izmislili i nametnuli da bi mogli lakše da upravljaju masom, odnosno narodom, a da one realno, ili ne postoje ili su veoma malo izražene “, naglašava Hodžić Jejna.
Ona smatra da mladi to odlično razumeju, te da je, zbog promene njihovog koncepta važno da u najranijem periodu posete multikulturalnu sredinu kakav je Novi Pazar.
Novopazarsku koloniju “Sopoćanska viđenja“, koja ima tradiciju od pola veka, Zavod za proučavanje kulturnog razvitka odabrao je među tri najbolje u zemlji, a prema njenom mišljenju značajno mesto zauzima i Sandžak art festival u ovom gradu.
“To su dve velike i značajne manifestacije gde se ljudi zbliže, upoznaju bolje jedni druge, gde se stvaraju mostovi, a ruše barijere ili se pojačaju konekcije. Kao neko ko učestvuje svake godine u toj priči, ja mnogo uživam u celom tom procesu, jer je to proces i mentalne transformacije. To je koncept multikulturalnosti, ili možda bolje interkulturalnosti kao sledećeg stepena i jednog višeg nivoa multikulturalnosti“, navodi ona.
Tvrdi da je nedostatak komunikacije i poznavanja onoga što jesmo, glavni uzrok političkih, verskih i nacionalnih problema.
Na pitanje koliko smo daleko od suštinske interkulturalnosti kaže da bi to možda bolje bilo upitati politikologa ili nekog ko je stručan u toj oblasti.
“S obzirom da sam u jednoj oblasti doktor nauka, nijednu tako ozbiljnu izjavu ne dajem pre nego što istražim tu temu. Ne mislim da smo blizu, ali mislim da nismo ni toliko daleko“, kaže Hodžić Jejna
Ova novopazarska umetnica smatra da su Novopazarci kao stanovnici grada koji je vekovima bio otvoren za sva dešavanja, malo spremniji za sve buduće integracije u odnosu na stanovnike homogenih sredina.
Književnost svedoči prožimanju kultura
Da i književnost svedoči prožimanju kultura bošnjačkog i srpskog naroda potvrdio je za naš portal bibliotekar Zavičajnog odeljenja novopazarske biblioteke “Dositej Obradović“ i pisac Enes Nikšić.
On instiče da je Novi Pazar po svim karakteristikama veoma specifična, originalna i osobena sredina koju je teško naći bilo gde u okruženju, što vidi kao veliku prednost ovog grada.
“Mi, kao dve različite konfesije, gledano verski i kulturološki, egzistirmao na ovom prostoru već više stotina godina. Interesantno je, bez obzira na prisutne evidentne razlike, da smo mi svih ovih godina uspevali da funkcionišemo kao jedna zajednica i da se prožimamo na različite načine. Kad je u pitanju književnosti i književno delanje, bilo pisanje ili saopštavanje onoga što je pisano, zajednice koje žive na ovom području su pronašle način kako da to ozvaniče ili predstave kao šrožeto i zajedničko“, kaže on.
Smatra da je Zavičajno odeljenje odigralo značajnu ulogu na predstavljanju kolorita suživota i multikulturalnosti ovih prostora.
“Zavičajno odeljenje čuva svu građu koja je vezana za Novi Pazar, bilo da su pisci sa ovog područja ili sa nekih drugih prostora, ali koji u svom stvaranju pominju Novi Pazar. Mi smo čuvari onoga što su stvarali ljudi koji danas ovde žive, ali i oni koji su prethodno živeli. Na nama je da tu građu, ne samo da čuvamo, već da je konstantno prezentujemo javnosti da bi bila upoznata sa onim što je vredelo na ovom prostoru, posebno po pitanju te multikulturalnosti“, napominje on.
Veruje da su kulturni radnici prevazišli razlike, te da su to ljudi kojima ne treba dodatno pojašnjavati, ali da zbog medijskih spinova i dalje na kulturne događaje dolaze i ljudi sa određenim predrasudama.
Specifičan način izražavanja, veliko kulturno blago
Ovaj novopazarski pisac i bibliotekar naglašava da specifičan način izražavanja krasi obe narodne skupine i da predstavlja veliko jezičko i nematerijalno kultuno blago.
“Mi koji se bavimo pisanom rečju imamo afirmativan pristup, kako lično tako i ustanova, prema svemu što je saktriveno u narodu, a što treba da se predstavi i oživi. Tu smo za sve koji žele da pišu o tome. U poslednje vreme smo imali pisce koji dolaze posebno sa tih ruralnih područja, bilo da je u pitanju srpski ili bošnjački narod“, kaže on.
Iako pozicija kulture danas nije više toliko moćna kao ranije, ovaj bibliotekar veruje da je to i dalje najsnažniji medijum za razbijanje predrasuda i građenje mostova saradnje.
“Ljudi koji su radili na sebi, posebno oni u kulturi, koji su perjanice društva i koji predstavljaju cele korpuse iz kojih dolaze, svesni su različitosti koje priznaju. Komunikacija sa njima je laka i prijatna. Kao svojevrsni emisari, oni ponesu sa sobom sve naše tople reči, dočeke i sve ono što krasi naš kraj“, naglašava Nikšić.
Tragovi zajedništva i u putopisima o Novom Pazaru
O suživotu različitih kultura i tradicija svedoče i putopisi putnika namernika na koje je ovaj grad ostavio utisak multikultrualne sredine.
Prema Nikšićevom mišljenju pobeda je kad lokalni pisci počnu da pišu afirmativno o svom kraju.
Kao najveću vrednost ovgo područja on navodi činjenicu da lokalni pisci, pojedini predstavnici oba naroda, nisu izgubili osećaj vrednosti drugog i drugačijeg.
“Imamo ljude koji pišu afirmativno o narodu kome ne pripadaju. Tu su: Vladan Đokić, pokojni Mitar Belojica, Zoran Jeremić, pa iz bošnjačkog naroda Šerif Šabović, Mevluda Melajac, Šefka Begović Ličina. To su pisci koji prikazuju svoju kulturu u pravom svetlu, pokušavajući da javnosti prezentuju ono što ustvari mi otprilike znamo, ali što bi trebalo da ostane zabeleženo. To je izuzetna vrednost koja treba da ima budućnost“, ističe on.
Želja za zajedničkim životom briše predrasude
Ljudima koji robuju predrasudama poručuje da dopuste da ih preplavi “pazarska hava”.
“Neki se teško odriču onoga što im je neko napričao o našem kraju, ali ako bi dopustili da osete tu pazarsku havu, ili taj suživot, koji je sastavni deo svih nas, ako bi dozvolili da im želja za zajedničkim životom uđe u srce, mogi bi da postanu bogatiji i bolji ljudi“, tvrdi Nikšić.
Napominje da biblioteka u značajnoj meri deluje prema mladima, od predškolskih preko školskih kategorija na različitim nivoima, kroz literarne konkurse i takmičenje recitatora.
“Priče iz mog zavičaja“ i “Zavičaj se čuva pesmom“ su manifestacije koje podjednako promovišu obe kulture.
“Često imamo razgovore sa zavičajnim piscima, organizujemo njihova gostovanja. Po tom pitanju pokušavamo da budemo aktuelni ili da nađemo metode ili načine kako da se približimo omladini, da popularišemo knjigu, a posebno zavičajnu književnost“, kaže on.
Književne susrete pisaca koji stvaraju na jezicima nacionalnih manjina “Femili“, Nikšić izdvaja kao manifestaciju koja tokom protekle decenije na najbolji način odražava multikulturalnost Novog Pazara.
U okviru te manifestacije, koja će se ove godine održati 11. put, Novi Pazar je posetilo stotinak pisaca iz 14 manjiskih nacionalnih zajednica u Srbiji.
Tekst i video izjave su urađene u okviru projekta “Razumevanje i tolerancija-naša svakodnevnica”, koji je finansirao Kabinet ministra bez portfelja zaduženog za pomirenje, regionalnu saradnju i društvenu stabilnost, putem Konkursa za Program podrške merama i aktivnostima u oblasti društvene stabilnosti kroz podršku udruženjima građana u Republici Srbiji 2025. godine.
