Sagovornici portala Free media saglasni su da lokalni mediji imaju posebnu odgovornost da tu sliku promene, ne zbog građana Novog Pazara, koji multikulturalnost svakodnevno žive, već zbog šire javnosti u Srbiji i regionu.
Istovremeno, upozoravaju da način na koji nacionalni mediji, naročito tabloidi, često izveštavaju o ovom delu zemlje ne odražava realnost, već je rezultat senzacionalizma ili političkih uticaja.
Upravo zato, ističu, novinarstvo u multikulturalnoj sredini podrazumeva dodatnu odgovornost, od balansa, preko razumevanja i stalnog traganja za istinom, ali i za pozitivnim primerima koji povezuju ljude različitih nacionalnih zajednica i oslikavaju život onakav kakav jeste.
Važno je pisati o multikulturalnosti
Urednik i novinar radija Sto plus Nikola Kočović ocenjuje da su lokalni mediji godinama zanemarivali temu multikulturalnosti upravo zato što je ona deo svakodnevice.
“Mi živimo ovde multikulturalnost i izveštavanje o tome smo nekako gledali kao da pišemo vest da je danas svanulo jutro, svanuo je dan. To se kod nas podrazumeva, pa smo smatrali da to nije bitna i važna tema da se o njoj piše. Međutim, čini mi se da je to i na neki način pogrešno, da bi trebalo više da je obrađujemo”, kaže Kočović.
Prema njegovim rečima, društvena dešavanja poslednjih godina, naročito dešavanja oko studenata, pokazala su da je važno o tome govoriti i pisati, ne zbog lokalne zajednice, već zbog šire javnosti.
“Veoma je bitno da se o multikulturalizmu piše, o suživotu Srba i Bošnjaka na ovim prostorima, ne zbog lokalne zajednice, jer mi to dobro znamo, već zbog zajednice uopšte i zbog društva u Srbiji i na Balkanu, da Novi Pazar nije onakav kakvim ga predstavljaju mejnstrim mediji, da nije onakav kakav ga predstavljaju neki tabloidi, već da bi trebalo mi da učestvujemo u tome i da pošaljemo pravu sliku Novog Pazara”, ističe on.
Pojašnjava da kapaciteti i mogućnosti lokalnih medija nisu veliki, ali da ih to ipak ne sprečava da rade tekstove i priloge na ovu temu.
“Ne želim da idealizujem situaciju u Novom Pazaru. Sigurno nisu međuljudski i međunacionalni odnosi fenomenalni i idilični, ali su daleko od onoga kakvim ga predstavljaju mejnstrim mediji iz Beograda ili iz nekih drugih centara“, kaže Kočović.
On veruje da je način izveštavanja ovih medija o Novom Pazaru i Sandžaku dirigovan iz nekih drugih centara.
“Sigurno da neki urednik i novinar iz Beograda nije rešio da tako piše o Novom Pazaru, jer je čuo da su se neke komšije Srbin i Bošnjak posvađali, već mu je tako neko rekao. Da li je to neki političar, državni funkcioner ili neki drugi centar moći, mislim da su to glavni izvori i poluge na osnovu kojih tabloidi, pre svega bliski režimu, tako izveštavaju o Novom Pazaru i ovom regionu”, navodi.
Govoreći o profesionalnim dilemama, kaže da novinari iz ovog kraja uvek vode računa o balansu.
“Dok sam ranije radio kao dopisnik pojedinih nacionalnih medija, uvek sam vodio računa da balansirano izveštavam, da to ne bude tako napisano da može da se shvati na neki pogrešan način. Na žalost, problem novinara dopisnika je često da njihovi tekstovi ili prilozi koje pošalju iz Novog Pazara urednici u Beogradu na neki način modifikuju, pa dobiju drugačiji ton nego što je novinar poslao”, kaže Kočović.
Ipak, naglašava da lokalni mediji ne smeju izbegavati osetljive teme.
“Kao urednik lokalnog radija, mi smo uvek vodili računa da to ne budu sadržaji koji bi izazvali dodatne podele, ali nismo ni bežali od osetljivih tema. Ako smatramo da je nešto pogrešno, svakako smo obrađivali tu temu, ali uvek gledajući da se situacija ne pogorša. Ukazivali smo na probleme sa ciljem da se oni reše, a ne da se dodatno prodube”, dodaje on.
Ističe da se slika o ovom regionu, a pre svega Novom Pazaru mnogo promenila u široj javnosti zahvaljujući studentima.
“Ipak, i dalje imamo tu podelu u medijima, na one koji izveštavaju profesionalno i one sa skrivenom ili neskrivenom agendom da ovaj kraj predstave kao trusno područje, a kada pozitivno pišu onda su to samo priče o mantijima, ćevapima, bez nekih pravih, afirmativnih medijskih sadržaja“, kaže nam.
Kočović smatra da je zadatak lokalnih novinara da istraju u predstavljanju realne slike života.
“Problem je što su dometi lokalnih medija manji, ali to nas sigurno ne ograničava da, koliko god možemo, dignemo glas i pokažemo kako se živi u Novom Pazaru, kako žive Srbi i Bošnjaci, gde su problemi, gde su tačke spajanja, a gde razdvajanja i kako da sačuvamo ono što je dobro i da utičemo da se problemi reše na obostrano zadovoljstvo”, zaključio je on.
Prednost je živeti u multikulturalnoj sredini
Urednik i novinar A1tv i dopisnik Radio televizije Srbije (RTS) Emir Ličina kaže da multikulturalnost u Novom Pazaru ne predstavlja prepreku u radu, već često i prednost.
“Multikulturalizam Novog Pazara jeste nešto čime se mi često hvalimo i što volimo da istaknemo kao posebnu specifičnost našeg grada. Ona ne predstavlja nama problem u izveštavanju, osim kada se radi o posebno osetljivim temama, na primer gde se bavimo verskim zajednicama. Tu onda moramo da budemo obazrivi, da vodimo računa da sve strane budu ravnopravno zastupljene, da svako dobije svoj prostor i da taj prostor bude približno isti”, kaže Ličina.
On ukazuje da novinari iz drugih sredina često nemaju osnovna znanja o životu u multikulturalnim zajednicama, te da su upravo to prednosti ljudi koji odrastaju u Novom Pazaru.
“Mi ovde imamo i islam i hrišćanstvo i dobro poznajemo jednu i drugu religiju. Dešavalo mi se da kroz interne razgovore sa kolegama u Beogradu shvatim da oni ne znaju neke nama najosnovnije stvari. Imao sam situaciju da sam sa koleginicom iz Beograda tri sata razgovarao samo o religijama, o islamu i hrišćanstvu. Tada sam shvatio koliko su ljudi koji ne žive u ovakvim sredinama uskraćeni za ta iskustva”, navodi.
Dodaje da se slika Novog Pazara često pojednostavljuje.
“Kada se desi neka ‘frka’, od nas se očekuju eksplozivne vesti, nešto strašno se desilo, muslimani, ovi, oni… a zapravo to često nije tako. Mi koji živimo ovde znamo da je situacija poprilično stabilna i da ljudi poštuju jedni druge. I kada se dese neki incidenti, mi znamo da su oni veštački izazvani”, kaže Ličina.
Ističe da je nacionalizam tema onih koji ne putuju, ne upoznaju ljude, nisu otvoreni za druge, drugačije.
“Ovde zaista žive ljudi koji poštuju onu drugu religiju, koji taj suživot gaje kao nešto što je najlepši deo ovog našeg zajedničkog života. Međutim, kada je potrebno izazvati lažnu frku onda se najlakše uhvatiti za nacionalizam. Ipak, nadam se da su neke promene već počele da se dešavaju, pa je u proteklih godinu i više dana mnogo ljudi promenilo sliku o Novom Pazaru i to zaista jeste nešto što je pozitivno“, rekao je on.
Kao primere pozitivnih priča o kojima je izveštavao izdvaja inicijative u kojima zajedno učestvuju pripadnici različitih zajednica.
“Prvo mi pada na pamet priča o crkvi koju su pravili zajedno muslimani i hrišćani, to je imalo neverovatan odjek. Takođe, imali smo akciju gde su muslimani i hrišćani zajedno pravili kuću sedmočlanoj porodici Mojsilović. Ja se trudim da takve priče forsiram, jer mislim da moramo tražiti te dobre primere i prezentovati ih kako bi uticali na promenu slike o ovom kraju”, naglašava.
Mladim novinarima poručuje da je ključ u otvorenosti i odsustvu predrasuda.
“Moraju biti otvoreni i bez predrasuda. Nema tu naši i vaši, svi su naši. Svi ljudi koje snimamo su podjednako važni i moramo im dati podjednak prostor”, kaže Ličina.
Multikulturalnost je naša najveća vrednost
Marketing menadžer novopazarske Sandžak televizije Alen Omerović multikulturalnost vidi kao temeljnu vrednost društva.
“Moje mišljenje je da je definicija multikulturalnosti zapravo tolerancija, razumevanje i poštovanje. Novi Pazar smatram kao primer kako multikulturalnost treba da izgleda na delu”, kaže Omerović.
Ističe da negativna slika u medijima često nema veze sa stvarnošću.
“Novi Pazar je često napadan od strane pojedinih medija, koji u želji za senzacionalnim naslovima, bombastičnim tekstovima i većom gledanošću pišu negativne tekstove. Ali smatram da svako ko je imao priliku da poseti Novi Pazar odlazi odavde sa pozitivnim stavom i emocijom”, navodi.
Dodaje da je kao neko ko je odrastao i proveo detinjstvo u Beogradu, tamo upoznao multikulturalnost u njenom prirodnom obliku.
”Tamo sam kroz školovanje, kasnije i kroz studije imao priliku da upoznam divne, korektne ljude. Ono što je nezaobilazan segment kada je multikulturalnost u pitanju je dijalog. Dijalog je ključ, kroz komunikaciju upoznajemo razlike u kulturi”, kaže on.
Ukazuje i na zloupotrebu ove teme, jer postoje ljudi koji i dalje nemaju kapaciteta da shvate multikulturalnost kao vrstu naše vrednosti i bogatstva.
“Novi Pazar se često zloupotrebljava od strane desno orijentisanih političara koji kroz nacionalizam pokušavaju da prikupe jeftine političke poene. Međutim, ovaj grad je imao priliku u prethodnih godinu dana da ugosti veliki broj građana Srbije i svi su oni odavde otišli sa pozitivnim utiscima”, ocenjuje.
Kao ilustraciju vrednosti multikulturalnosti navodi primere iz bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Bosne i Hercegovine, gde je, kako kaže, upravo raznolikost dala izuzetne rezultate u umetnosti i sportu.
“Bosna i Hercegovina je primer gde je multikulturalnost dala vrhunske rezultate u umetnosti, sportu i kulturi. To je pokazatelj da je multikulturalnost bogatstvo jednog društva ”, poručuje.
Ističe i odgovornost medija da takve vrednosti promovišu.
“Uloga medija je da ovakve priče promovišemo i da one stignu do svakog našeg sugrađanina. Sandžak tv je ponosna na priču koju smo radili o inicijativi asfaltiranja puta koju su zajedno pokrenuli iguman i imam u selu Lukocrevo”, navodi Omerović.
Podsetio je na obraćanje pokojnog premijera Zorana Đinđića Novom Pazaru kada je rekao da ljudi treba da vide šta mogu da urade za sebe, pa onda šta mogu da urade protiv nekog drugog.
“Ali, kako je rekao, taj trenutak nikada neće doći, jer ćemo mi uvek imati šta da uradimo za sebe. Ja smatram da bi mi trebali tako da se ponašamo prema svom gradu, prema svojim komšijama, prema svojoj državi“, zaključio je Omerović.
Tekst i video izjave su urađene u okviru projekta “Razumevanje i tolerancija-naša svakodnevnica”, koji je finansirao Kabinet ministra bez portfelja zaduženog za pomirenje, regionalnu saradnju i društvenu stabilnost, putem Konkursa za Program podrške merama i aktivnostima u oblasti društvene stabilnosti kroz podršku udruženjima građana u Republici Srbiji 2025. godine.
