On je nakon projekcije kratkometražnog eksperimentalnog filma “Vreminiscencija” za portal Free media rekao da je u ovom njegovom autorskom delu upravo glavno tretiranje vremena.
“Film ima dve trećine naučnog rada, koji objašnjava te dimenzije vremena. Snimali smo unazad sedam, osam godina, prvo probno. Ovo je moj rad kojim sam odbranio doktorsku disertaciju, a koji sam posvetio bratu, kao znak zahvalnosti što je, nakon tragedije, našao snage da nastavi da živi“, pojasnio je Smajović.
Priča nam da kada je njegov brat, koji živi u Nemačkoj, postao invalid on dugo nije mogao sa njim da ostvari kontakt, jer je prvih godinu dana bio totalno izolovan.
“Uvek mi je bio u podsvesti trenutak kada je naša porodica doživela nešto sa čim se nikada ranije nije susretala. Bolnički tretmani i operacije su obeležile težak period u kojem se postavljalo pitanje da li on uopšte želi da nastavi da živi“, priseća se Smajović.
Ističe da je pokušao na neki svoj način da mu zahvali što je našao snage da nastavi da živi i što je dobio najveću životnu borbu.
Dodaje da je mu je taj deo filma, koji simbolizuje unutarnje lomove, samospoznaju i na kraju prihvatanje, bio najteži za obradu.
Na odbrani njegovog doktorskog rada konstatovano je da Smajevićev autorski projekat u značajnoj meri doprinosi teoriji filma, a on za naš portal kaže da ima mnogo ideja za nastavak realizacije novih stručnih projekata.
Film je nastao iz pitanja šta se događa kada se naglo prekine nit koja oblikuje naš život, uspomene, odluke i identitete, kada jedan neočekivan događaj promeni tok života i vreme prestane da bude linearno iskustvo, već prostor preispitivanja, suočavanja i unutrašnje transformacije.
Inspirisan istinitim događajem, film uvodi u intiman i složen svet čoveka koji se, nakon nesrećnog slučaja, suočava sa radikalnim promenama, ne samo fizičkim, već i duboko ličnim i egzistencijalnim.
Kroz neobičnu vremensku strukturu, gledaocima je omogućeno da sagledaju njegov život iz različitih perspektiva, da razumeju uzroke, osete sadašnji trenutak i naslute moguće ishode. Upravo kroz to putovanje, junak dolazi do ključne odluke, da nastavi dalje i živi, uprkos svemu.
Mentor njegovog doktorskog rada bio je profesor Fakulteta dramskih umetnosti Miloš Pavlović.
Samir Smajović je doktorirao na Univerzitetu umetnosti u Beogradu u oblasti digitalne umetnosti.
Umetničko obrazovanje započeo je na osnovnim studijama iz oblasti grafičkog dizajna u rodnom gradu, dok je master studije grafičkog dizajna završio na Filološko-umetničkom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu.
Tokom dugogodišnje i raznovrsne karijere, ostvario je značajan opus koji obuhvata različite oblasti vizuelnih umetnosti, od crteža i slikarstva, preko fotografije, do grafičkog dizajna i savremenih digitalnih medija. Učestvovao je na brojnim kolektivnim izložbama, a njegov rad je i nagrađivan, između ostalog na konkursu Instituta za javno zdravlje Srbije ”Dr Milan Jovanović Batut".
Njegovo profesionalno iskustvo obuhvata i dugogodišnji rad u televizijskoj produkciji, gde je bio uključen u sve ključne segmente stvaranja programa. Realizovao je kompletan vizuelni identitet Radio televizije Novi Pazar više puta.
U okviru doktorskih umetničkih studija realizovao je projekte “Predrasude“, “Connections | Room“, dok je kroz rad “Loop“ i učešće u interaktivnoj instalaciji Alis u Rendomlendu istraživao kompleksne odnose vremena, percepcije i narativa.
Njegov dokumentarni film “Moj babo Ironman“ prikazan je na televiziji Al Jazeera Balkans i učestvovao je na Međunarodnom festivalu sportskog filma na Zlatiboru.
A. Bajrović
