Istoričarka umetnosti i moderatorka panela “Doprinos kulturnog nasleđa u oporavku zajednice“ Aida Ćorović rekla je za portal Free media da Novi Pazar, jedan od retkih gradova koji imaju prirodni kulturni diverzitet.
“Ovo područje je staro više milenijuma i bogato je artefaktima koji svedoče o kulturnom i ljudskom razvoju, koje moramo da čuvamo i da ih plasiramo na dobar način. Onog trenutka kada Novopazarci, ali i svi građani Srbije budu razumeli da nam je to komparativna prednost, ovaj grad će moći da živi samo od plasiranja tih vrednosti“, kaže ona.
Ističući značaj da struka istupi i javno progovori o problemima, ona ukazuje na prisustvo njene regresije, ali i na osvešćivanje građana koji sve više shvataju da je kulturno nasleđe njihovo vlasništvo.
“Struka se često povlači pred političkim i verskim poglavarima, i linijom manjeg otpora daje rešenja koja nisu dobra. A ono što je najbolje u svim ovim procesima jeste to da su građani osvestili činjenice da je to nešto što je važno za njih i da su oni vlasnici kulturnog nasleđa. U tom smislu građani su pokazali neverovatan iskorak i hrabrost da ove teme otvaraju javno i vrše pritisak na institucije kulture, političke i verske činioce“, smatra Ćorović.
Očekuje da ovakvi paneli mogu rezultirati formiranjem snažnog građanskog pokreta koji će se boriti za očuvanje i kvalitetnu revitalizaciju spomenika, koji svim građanima služe na ponos i čast i koji mogu značajno doprineti ekonomskom razvoju.
Novoizgrađeni objekat kod Petrove crkve i Kula džephana navedeni su kao primeri neadekvatnih odluka instituija, a jedan od panelista, viši muzejski kustos i arheolog iz Novog Pazara, Vladan Vidosavljević predložio je da Grad tuži Zavod za zaštitu spomenika kulture.
“Normalan sled bi bio tužiti Republički zavod za zaštitu spomenika kulture zato što nisu dosledni u svojim profesionalnim odlukama“, rekao je Vidosavljević.
Pojasnio je da je Zavod 2018. godine kao odgovor na inicijativu lokalne samouprave preporučio sprovođenje zaštitnih arheoloških istraživanja, da bi četiri godine kasnije, nakon što se grad bespotrebno izložio troškovima, stigao drugačiji odgovor.
“Ustanove zaštite treba da se drže nekih principa i pravila i donose odluke na vreme, a neophodno je uključivanje i lokalne zajednice“, smatra on.
Na tribini je istaknuto da je Novi Pazar jedina celina UNESCO-ve kulturne baštine koja nema svoj strateški plan.
Istoričarka umetnosti i bivša savetnica Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Aleksandra Davidov Temerinski, naglasila je da se takav plan ne može raditi vaninstitucionalno.
“Menadžment plan se ne može raditi van institucija. Mi smo sada u začaranom krugu. Nakon promene vlasti institucije će biti u prilici da rade profesionalno pa će moći i da se urade menadžment planovi“, kazala je ona.
Novopazarski arhitekta Admir Marovac naglasio je da je samo uključivanje kompletne zajednice može oporaviti društvo.
“Pozivam građane da se maksimalno uključe u sve tokove očuvanja kulturne baštine, jer kakva god politika da dođe, bez interesovanja i volje zajednice, nijedna politika neće prepoznati prioritete, i nastaviće da deluje linijom manjeg otpora“, poručio je Marovac.
Ovo je prva u nizu panel diskusija koje će biti realizovane i naredna dva dana, u okviru Mikser festivala, a koje okupljaju autentične glasove koji javno govore o raznim problemima i odbijaju ulogu nemih posmatrača društvene stvarnosti.
S. Ljajić
