O ovoj temi, u okviru debatnog programa Mikser festivala, razgovarali su: predsednik Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) Veran Matić, komunikološkinja Sjnežana Milivojević i novinarke Tamara Skrozza, Nusreta Brunčević i Amela Bajrović.
Istaknuto je da su brojna istraživanja potvrdila da je Srbija zemlja u kojoj je najteže biti novinar u Evropi, a da je situacija u manjim sredinama dodatno otežavajuća.
U novom medijskom ambijentu nameću se alternativni sistemi, a dok se nezavisni mediji bore da prežive, ispostavlja se da su najgledaniji oni kojima se najmanje veruje.
Ova aktuelna tema privukla je značajnu pažnju, naročito mlađih posetilaca, koji su izrazili zabrinutost za opstanak nezavisnih medija.
Zanimalo ih je kako mogu prepoznati pravu vest u moru dezinformacija; kako se novinari osećaju u uslovima njihove hiperprodukcije, ali i kako građani mogu pomoći da se situacija promeni na bolje.
Milivojević kaže da građani moraju da shvate da su mediji njihove ustanove i da ih podrže.
“Mediji moraju da se okrenu svojim publikama i publike svojim medijima. Građani moraju da shvate da su mediji prostor gde oni razmenjuju mišljenja, gde saznaju svet u kom žive i pozivaju na odgovornost nosioce javne vlasti ili moćnike u društvu“, smatra ona.
Naglašavajući da jeftina informacija rezultira morem dezinformacija, ova univerzitetska profesorka objašnjava da su sada porasle generacije mladih koje misle da informacije nemaju vrednost i da one nastaju u bespućima interneta.
“U pravljenju informacija učestvuju ljudi koji su se za to obrazovali i ustanove koje su to omogućile. To je jedan veliki pogon koji mora da se drži, tako da je izbor opet na građanima. Ili ćete dobijati jeftine besplatne informacije, i onda provoditi sate i dane tražeći nešto pouzdano po internetu, ili ćete platiti kvalitetne informacije i omogućiti da ljudi koji znaju, umeju i imaju odgovornost prema javnosti, proizvode kvalitetne sadržaje u javnom interesu“, ističe.
Građanima savetuje da vrše pritisak na javne vlasti kako bi podržavale medije koji servisiraju njihove osnovne potrebe, a ne one koji truju medijski prostor, šire govor mržnje, seju neznanje i teorije zavere.
Beogradska novinarka Tamara Skrozza naglasila je da novinari treba da rade na pripremama za dan posle, za 6. oktobar, te da treba ulagati u mlade, u cilju očuvanja profesije, koja će, kako veruje, uprkos svim poteškoćama opstati sve dok ima novinara koji žive svoj posao.
“Kada bih mogla da promenim jednu stvar, požele bih da mediji više ne zavise od donacija, već isključivo od tržišta. To je veoma daleko od realizacije u ovom trenutku, ali to je moj san, da dočekamo dan da živimo od tržišta, od publike i da živimo dostojanstveno“, kazala je ona.
Urednica portala Takt info iz Novog Pazara Nusreta Brunčević podsetila je na studentski doprinos “Novom svijetu“ i promeni medijske slike o Novom Pazaru u Beogradu i celoj Srbiji.
Naglasila je neophodnost udruživanja zajednice u borbi za slobodu medija.
“Novinarstvo možemo da očuvamo jedino pristupom slobode, zajedništvom, ovakvim načinom umrežavanja i ovakvim razgovorima. Sve to je na nama i jedino što može da nas spasi, to smo mi sami, a ne neke veće institucije, fondovi ili organizacije“, rekla je ona.
Predsednik UO ANEM-a Veran Matić ocenio je da je veliki izazov izgraditi nezavisne medije koji rade u interesu građana, te da treba graditi bliskiju vezu između korisnika i onih koji proizvode vesti.
“Moramo da izvršimo pritisak da za svoj novac dobijemo ono što javni servis treba da daje, a što ne čini. U Srbiji je javni servis u službi vlasti i mi ga nemamo kao takav nego kao propagandni centar. Mi se kao građani moramo boriti za kvalitetne vesti, i protiv onih koji zagađuju medijski i društveni prostor“, zaključio je Matić.
S. Ljajić
