Ove predloge majke su definisale tokom razgovora organizovanog u okviru neformalnih diskusija “I ja se pitam”, koje portal Free media realizuje u saradnji sa Udruženjem Reakt, uz podršku Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u Srbiji.
Naše sagovornice su nakon sastanka zahteve zvanično poslale članici Gradskog veća zaduženoj za obrazovanje Denisi Curić, sa ciljem unapređenja školskog prostora, odnosno uslova za obrazovanje i odrastanje dece.
Ove majke su tokom razgovora iznele brojne konstruktivne ideje, a najveću podršku među njima dobila je inicijativa za izgradnju letnje učionice, prostora koji bi učenicima i nastavnicima omogućio izvođenje nastave, radionica i drugih aktivnosti na otvorenom.
Letnja učionica kao prostor za nastavu i druženje
Prema njihovom obrazloženju, takav prostor mogao bi da preraste i u svojevrsnu biblioteku na otvorenom, mesto za čitanje, druženje i organizovanje različitih školskih sadržaja.
“Učenici imaju potrebu da dobiju letnju učionicu, a samim tim i biblioteku na otvorenom kako bi uživali u lepom vremenu uz čitanje knjiga. Takođe bi se nastavnicima olakšalo izvođenje nastave u prirodi, što do sada nismo bili u prilici da imamo“, rekla je jedna od učesnica sastanka.
Kao sadržaje koji bi se mogli realizovati u letnjoj učionici navele su ekološke aktivnosti o očuvanju prirode, likovne, muzičke i sportske radionice, razvijanje takmičarskog duha, čitanje i učenje na otvorenom, kao i organizovanje timskih radionica.
One veruju da bi na taj način njihova deca bila motivisanija za školske aktivnosti, ali i da bi sami roditelji bili više uključeni u radionice ove vrste.
Drugi predlog odnosi se na uvođenje školskih uniformi, za koje roditelji smatraju da bi doprinele jačanju osećaja pripadnosti školi, unapređenju školske kulture i smanjenju socijalnih razlika među učenicima.
Radionice za devojčice i dečake
Posebnu pažnju tokom razgovora majke su posvetile emocionalnom razvoju dece i izazovima sa kojima se učenici danas suočavaju.
Zbog toga su među prioritete uvrstile organizovanje dodatnih radionica za socio-emocionalno osnaživanje učenika od četvrtog do osmog razreda, sa posebnim akcentom na devojčice.
Jedna od majki, koja je po zanimanju psiholog, ukazala je na sve izraženije emocionalne poteškoće kod dece i potrebu da sa njima rade stručnjaci van redovnog nastavnog procesa.
“Vidimo da su deca danas izložena brojnim pritiscima, da se menjaju obrasci ponašanja i komunikacije i da im je potreban prostor gde mogu otvoreno da razgovaraju o problemima sa kojima se suočavaju. Takve radionice bile bi korisne i za devojčice, ali i za dečake“, ocenila je ona tokom razgovora.
Bezbednost i pomoć najugroženijima
Iako su ove tri inicijative izdvojene kao prioritetne, roditelji su tokom sastanka otvorili i niz drugih pitanja koja utiču na kvalitet života učenika.
Među njima je bezbednost dece u saobraćaju, posebno učenika koji do škole dolaze peške iz udaljenijih delova naselja. Majke su ukazale na nedostatak trotoara, pešačkih prelaza i drugih mera koje bi povećale bezbednost dece na putu do škole.
Pomenut je i problem odlaska učenika na takmičenja, s obzirom na to da pojedini roditelji nisu u mogućnosti da obezbede prevoz svojoj deci, zbog čega neka od njih odustaju od učešća uprkos postignutim rezultatima.
Majke su ukazale na porodice koje su slabijeg materijalnog stanja, odnosno na teškoće sa kojima se pojedini roditelji suočavaju prilikom nabavke udžbenika i školskog pribora, ocenjujući da bi trebalo razmotriti mogućnost dodatne podrške za najugroženije.
Posebno su pomenule samohrane roditelje, za koje i manji školski troškovi često predstavljaju značajno opterećenje.
“Ne treba uvek čekati da neko drugi prepozna problem. Mi najbolje znamo sa kakvim se izazovima susreću naša deca i zato želimo zajedno da rešavamo probleme“, rekle su one.
Predsednica Saveta roditelja Elma Šabanović navela je u zvaničnom zahtevu da su roditelji spremni da se aktivno uključe u sprovođenje inicijative i saradnju sa institucijama kako bi predložene ideje bile realizovane.
- Neformalne diskusije “I ja se pitam“ nastale su iz potrebe da se žene u Novom Pazaru pitaju i da otvoreno razgovaraju o brojnim problemima koji tište ovu zajednicu, a o kojima uglavnom pričaju muškarci.
Realizaciju projekta “I ja se pitam“ finansijski je podržala Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
A. Bajrović
