Međutim, njena priča se ne završava na sportskim uspesima. Ona danas uspešno gradi svoj put i u drugim oblastima, pokazujući da je pravi lider kako na terenu, tako i van njega.
Rođena i odrasla u sportskoj porodici, u kojoj je njen rahmetli deda Abdulah Abdulahi bio jedan od najboljih fudbalskih sudija u SFRJ, nekako je bilo logično da i njoj sport bude način života.
Imala je devet godina kada je zakoračila na parket.
“Iako je moj deda bio ta ogromna sportska figura u porodici uz koju sam odrastala i upijala ljubav prema sportu, direktan povod i razlog da zapravo uđem u svet košarke bio je najbolji drug iz ulice Ferid (Bato) Kicara. Pošto sam kao mala stalno igrala basket sa muškarcima u kraju, on me je jednog dana pitao: Hoćeš li da počneš da treniraš košarku sa mnom?”, priseća se Aida na početku razgovora za portal Free media.
Iako mu je odgovorila da želi, bila je nesigurna i uplašena kako će je ostala deca prihvatiti, zato što je bila devojčica.
Priznaje da joj je ta scena i danas živo urezana u sećanje.
“Došli smo na trening kod tadašnjeg trenera Miroslava-Ćira Mutavdžića. Kada ga je Bato pitao: Treneru, da li ona može da trenira sa nama?, svih 20 dečaka iz generacije 1993. u glas je uzviknulo: Ne može! Međutim, trener je prelomio, pogledao me i dao potvrdan odgovor. Od tog trenutka sve se okrenulo. Naravno, vrlo brzo su me svi prihvatili, upoznali i postali drugari”, priča nam ona.
Zbog onog "Ne može" u njoj se javio ogroman motiv. Nije bilo prostora za strah, iako je ulazila u žestoke duele sa dečacima, jer niko nije voleo da izgubi. Naročito ona.
Vrlo brzo je izborila mesto u prvoj petorci, igrala Pionirsku ligu. Ti treninzi su je očeličili za sva vremena. Ujedno, ona postaje deo jedne homogene celine, iako devojčica.
Nakon Mutavdžića ekipu preuzima Ivan Đoković. Njih dvojica su odigrali ključnu ulogu u njenom košarkaškom razvoju.
Debitovala je na pomalo čudan način, protiv Bana iz Raške. Problem je bio kako će rival prihvatiti da na terenu bude jedna devojčica, jer bez njihovog pristanka nije moglo.
“Srećom, oni su se tada verovatno vodili onim: Ma, ona je devojčica, pustite je, ne sluteći šta ih čeka. Moji treneri su imali taktiku da me ne ubacuju odmah u prvu petorku, kako delegat ili protivnički tim ne bi odmah reagovali i napravili problem pre nego što meč počne. Tek kada je prošla prva četvrtina i kada igra više nije mogla da se prekida, dobila sam svoju šansu. Na kraju smo pobedili znatno većom razlikom u rezultatu, a ja sam na terenu pokazala da nisu pogrešili što su me ‘pustili’ da igram”, otkriva Aida.
Brzo se pročulo za nju, nakon te Pionirske lige, sa 14 godina seli se u Kraljevo. Kraj Ibra briljira, dokazuje da stručnjaci velikana Sloge nisu pogrešili što su je angažovali, naprotiv.
“Paralelno sam igrala za kadetkinje, juniorke i seniorke. Bio je to naporan period jer sam često putovala na relaciji Pazar–Kraljevo, ali i neverovatno uspešan. Redovno sam postizala preko 30 poena po utakmici. Takođe bila sam deo kampa reprezentacije, provela sam lepih nedelju dana na okupljanju u Požarevcu”, sumira trogodišnji boravak u Kraljevu ona.
U tom periodu, ŽKK Novi Pazar je ponovo oživeo pod vođstvom Samije Ćosović. Kad god je mogla, trenirala je i sa njima.
Međutim, ta priča je trajala svega godinu dana i klub je ponovo zatvoren. Usledila je dvogodišnja pauza, nakon čega trener Ivan Đoković ponovo pokreće klub.
Umalo da se napravi sjajan rezultat. Izboreno je finale kvalifikacija za Prvu ligu, ulazak u to probrano društvo, izmiče zamalo. Opet ženskoj košarci sledi duga, sedmogodišnja pauza, iskoristiće je da završi studije i zaposli se u Turističkoj organizaciji.
Veliki “kam-bek” košarke događa se pre tri godine.
“Tada se pojavljuje trener Aldin Muratović, koji ponovo pokreće i podiže ženski klub iz pepela. Sa njim na čelu, napravili smo fantastičan uspeh i vratili žensku košarku tamo gde i pripada, u drugoligaško društvo”, ushićeno napominje.
Na taj rezultat gleda sa ponosom, jer je jedna od onih koje su prošle sve faze ženske košarke u Novom Pazaru, od dana kada kluba uopšte nije bilo, pa je morala da trenira sa dečacima i putovala u Kraljevo, do gašenja kluba.
“Zato mi je danas srce puno kada vidim da je ženska košarka ponovo hit u gradu i da punimo halu. To je dokaz da se sav onaj trud, odricanje i upornost kroz godine nisu izgubili. Naš grad je konačno prepoznao važnost i lepotu ženskog sporta, a ove devojke i publika koja nas bodri pokazuju da Novi Pazar istinski živi za košarku.
Naš grad je najmlađi u Evropi i to je naš najveći potencijal i bogatstvo, ogroman zalog za budućnost”, zaključila je Aida, jedne od okosnica ženske košarke, koja srcem i dušom igra i izgara za njen Pazar.
Ekonomista, turistički vodič, poliglota, voli adrenalin
Završila je Aida Ekonomski fakultet na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru (DUNP), a privodi kraju master studije u Beogradu. Licencirani je turistički vodič.
Zaposlena je u Turističkoj organizaciji, govori tri strana jezika. Za sebe voli da kaže da je osim košarke i stalnog usavršavanja u duši avanturista koji voli da “luta“ i istražuje svet.
“Volim da upoznajem različite kulture, a u potrazi za novim adrenalinom i izazovima oprobala sam se u trail trkama, hajking, snowbording, prošle godine sam počela da učim i kite surfing (surfing sa zmajem)”, otkriva nam.
Deda kao vodilja, porodica i klub uvek podrška
Aida ne krije da je bila veoma vezana za dedu, rahmetli Abdulaha.
“Pratio je svaki moj korak, davao mi najvrednije savete i sa mnom delio tu čistu sportsku strast. Toliko je živeo za moje uspehe da je čak, kada sam bila odsutna, ponosno izašao i u moje ime primio moju prvu veliku nagradu za najboljeg mladog sportistu Novog Pazara 2008. godine”, priča nam ona.
Ističe da je taj “vetar u leđa” koji joj je davao i danas vodi kroz karijeru i život, a da se ta podrška kroz godine širila.
“Danas, to je moja porodica: otac, majka i brat, koji su uvek moj siguran krug i mirna luka. Moram da pomenem da su uvek uz mene trener Aldin Muratović, kao i devojke iz tima. Izdvojila bih kapitena Ilmu Čaprić koja je odličan saigrač, a još bolji prijatelj. Na kraju, ali ne manje važno, tu je naša neverovatna publika u Novom Pazaru”, kaže Aida.
Želja: Promocija Novog Pazara
Nema dileme Aida kada su u pitanju budućnost i ambicije. Na terenu i van njega, u fokusu je njen Pazar.
“Na sportskom planu, kratkoročni i dugoročni cilj mi je da dam svoj maksimum u Drugoj ligi i da sa ŽKK Novi Pazar ostvarim što bolji plasman, jer ovaj tim i ovaj grad imaju kvalitet za velika dela. Moje ambicije su uvek bile visoke, još od dana kada sam maštala o tome da rešavam utakmice u poslednjim sekundama i opravdam sportsko prezime koje nosim”, iskrena je ona.
Ipak, sa druge strane ima veliku želju da u budućnosti kroz poziv turističkog vodiča maksimalno promoviše Novi Pazar, istorijsko nasleđe i prirodne lepote celog Raškog okruga.
“Želim da kroz aktivan turizam, organizaciju novih tura i projekata pokažem ljudima sve čari našeg kraja”, zaključila je na kraju razgovora Aida Abdulahi.
E. Nailović
Foto: Ustupljene fotografije Aida Abdulahi
