U saopštenju ministarstva se navodi da će realizacija takvog projekta, čija je investiciona vrednost 31,9 miliona evra, obezbediti pouzdanije i ekološki prihvatljivije grejanje u nekoliko gradova u Srbiji.
Postojeća toplana u Novom Pazaru biće proširena izgradnjom novog kotla na biomasu, snage pet megavata, i solarnog postrojenja.
Gradonačelnik Nihat Biševac izjavio je da je Novi Pazar snagu obnovljive energije prepoznao još u prvoj fazi projekta.
“Sada idemo korak dalje. Ovo je ulaganje u zdraviju životnu sredinu, jaču energetsku sigurnost našeg grada i privredni razvoj zajednice, ali i u podizanje svesti o značaju obnovljivih izvora energije”, naveo je on.
Predsednik Opštine Prijepolje Drago Popadić rekao je da je to istorijski iskorak za tu opštinu, koja postaje primer odgovornog odnosa prema životnoj sredini.
“Ovaj projekat predstavlja čistiji vazduh za naše sugrađane, pouzdanije i stabilnije grejanje i snažan podsticaj razvoju naše lokalne zajednice. Projekat otvara nova radna mesta, podstiče lokalnu privredu i ostavlja trajno nasleđe budućim generacijama“, istakao je Popadić.
Pomoćnica ministarke rudarstva i energetike za energetsku efikasnost i klimatske promene, Maja Vujadinović, istakla je da druga faza projekta potvrđuje opredeljenje Srbije ka energetskoj tranziciji u sektoru daljinskog grejanja.
“Oslanjanjem na domaću biomasu jačamo energetsku sigurnost zemlje, smanjujemo zavisnost od korišćenja fosilnih goriva uz izgradnju veće otpornosti na spoljne šokove i poremećaje na tržištu energenata. Prelazak sa upotrebe mazuta i uglja u toplanama jedan je od naših prioriteta, jer na taj način unapređujemo kvalitet vazduha, ali i podstičemo razvoj lokalne privrede”, kazala je ona.
Projekat realizuje Ministarstvo rudarstva i energetike uz podršku Nemačke razvojne banke (KfW), Evropske unije i Vlade Savezne Republike Nemačke.
Prva faza, vredna 27 miliona evra, sprovedena je u periodu od 2018. do 2024. godine, a rezultirala je modernim toplanama na biomasu u Priboju, Malom Zvorniku, Novom Pazaru i Majdanpeku.
U saopštenju se navodi da rezultati uključuju značajno smanjenje emisije: ugljen-dioksida za 87 do 95 odsto, a sumpor-dioksida do 100 odsto u pojedinim sistemima, te da je projekat doprineo zameni uvoznih fosilnih goriva domaćim obnovljivim izvorima energije.
S. Ljajić
Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike
