Ona je prilikom svečanog otvaranja toplane na biomasu u ovom gradu rekla da je zadovoljna što su uspeli da održe obećanje i što rokovi za njenu izgradnju nisu probijeni.
“Za sve građane Novog Pazara je dobro to što će ova toplana raditi 24 časa. Ona će imati 0 emisiju sumpor-dioksida, 87 odsto manje emisije ugljen-dioksida, a nije smeštena u centru grada, kao stara, već u Industrijskoj zoni. Ova toplana je početak, jer se Novi Pazar širi, potrebe grada su velike, a pored nje će kasnije biti izgrađena još jedna toplana”, rekla je Mihajlovićeva.
Ona se zahvalila svim partnerima koji su učestvovali u izgradnji toplane.
“Nismo samo izgradili ovu toplanu, mi smo pre toga zajedno sa Vladom Nemačke i nemačkom razvojnom bankom КfW radili projekat da prvo smanjimo gubitke, koji su u toplovodu bili veliki, oko 22 odsto. Sada su ti gubici osam odsto”, rekla je Mihajlovićeva.
Osim Mihajlovićeve, otvaranju nove toplane prisustvovali su direktor Švajcerske kancelarije za saradnju u Republici Srbiji Ričard Koli, direktor kancelarije Nemačke razvojne banke u Srbiji Rudiger Hartman, kao i ambasadorka Nemačke u Srbije Anke Konrad.
Gradonačelnik Novog Pazara Nihad Biševac rekao je da će nova toplane umesto 100.000 kvadrata grejati duplo veću kvadraturu grada.
„Izmeštanjem toplane iz centra grada donosi brojne benefite, kao što su čistije gorivo, pa umesto mazuta, koristiće biomasu i gas. Toplana je bila glavni zagađivač vazduha u zimskom periodu, tako da se to više neće dešavati, a i u doba svetske ekonomske krize veoma je bitno to što ćemo koristiti biomasu umesto drugih energenata“, rekao je Biševac.
Izgradnja nove toplane na biomasu počela je krajem februara ove godine u Industrijskoj zoni, u kompleksu nekadašnjeg Tekstilnog kombinata “Raška”.
Toplana ima jedan kotao na biomasu, jačine osam megavata i dva pomoćna, jačine 4,5 i sedam megavata, koji će kao energent koristiti gas.
Projektom je bila predviđena izgradnja 1.800 metara nove toplovodne mreže, kao i rekonstrukcija 700 metara postojeće.
Ukupna vrednost nove toplane je preko sedam miliona evra, od kojih je milion evra grant Vlade Švajcarske, a ostalo kredit nemačke razvojne banke KfW.
Toplana se gradi u okviru projekta “Obnovljivi izvori energije – Razvoj tržišta biomase u Republici Srbiji”, čija je vrednost 6,5 miliona evra, a koji sprovodi Vlada Srbije sa Vladom Nemačke, nemačkom razvojnom bankom КfW, kao i švajcarskom Кancelarijom za saradnju (SECO fond).
M. Jovičić- A. Bajrović
