On je novinarima rekao da se problemi zaposlenih godinama ne rešavaju, već svesno zanemaruju, kao i da izostaje spremnost rukovodstva da otkloni nepravilnosti na koje se ukazuje.
“Nije muzejski ćutati. Ovo je najveća devastacija institucije do sada, koja je mogla da se desi iz više razloga”, rekao je Vidosavljević.
Kao najveći problem Muzeja naveo je način rukovođenja ustanovom, smatrajući da na njenom čelu mora biti stručna osoba koja će poštovati zakone, propise i mišljenja zaposlenih.
“Na čelu Muzeja treba da je stručna osoba koja će raditi poslove po zakonu i po savetima zaposlenih, jer su oni tu zapravo državni službenici koji moraju po svim zakonima i pravilnicima da rade kako treba i na korist kulturnog nasleđa”, rekao je.
On je istakao da je nakon 20 godina rada u Muzeju odlučio da se obrati nadležnim institucijama jer smatra da više nema pravo da ćuti o problemima koji mogu ugroziti zakonitost rada ustanove, muzejsku i arheološku građu i ispunjavanje profesionalnih obaveza.
“Ovo nisam učinio da bih naškodio Muzeju, već da bih ga zaštitio i da bi se utvrdile činjenice i odgovornost. Tražim proveru statusa rukovodioca, uslova čuvanja i izlaganja muzejske građe, vođenja dokumentacije, ispunjavanja obaveza iz dozvola za arheološka istraživanja, trošenja projektnih sredstava i radnopravnim postupanjem”, tvrdi Vidosavljević.
Na njegov zahtev, koji je još sredinom septembra poslao brojnim ustanovama i institucijama, od Gradskog veća Novog Pazara, Skupštine grada do Ministarstva kulture, odgovorilo je jedino Srpsko arheološko društvo i pružilo mu punu podršku, dok se ostali nisu oglasili niti su ga obavestili o eventualno preduzetim merama.
Sporan status direktora i “Novopazarskog zbornika”
Jednim od najvažnijih pitanja smatra status vršioca dužnosti direktora Muzeja Elmira Habibovića, za kojeg tvrdi da je od 2018. godine pet puta imenovan na tu funkciju, bez raspisivanja konkursa za izbor direktora.
“Prethodni mandat istekao mu je 15. septembra 2026. godine, dok je peti put imenovan 1. oktobra. U periodu između ta dva datuma potpisao je dve potvrde o istorijskoj vrednosti pištolja. Te potvrde se koriste u postupku pred Policijskom upravom radi ostvarivanja poreskog oslobođenja. Tražim da nadležne institucije utvrde na osnovu kog ovlašćenja su potvrde potpisane i kakva je njihova pravna valjanost”, naveo je Vidosavljević.
Portal Free media je u tri navrata pokušao da dobije komentar vršioca dužnosti direktora Muzeja “Ras” Elmira Habibovića, koji je najavljivao da će se javiti, ali do objavljivanja ovog teksta nismo dobili njegov odgovor na iznete tvrdnje i navode.
Vidosavljević je posebno upozorio na status “Novopazarskog zbornika”, koji Muzej izdaje od 1977. godine, a koji već dve godine nema kategorizaciju naučnog časopisa, iako se javnosti i dalje tako predstavlja.
“Novopazarski zbornik je sveden na tek jedan običan časopis, bez ikakve kategorizacije. Javnost se obmanjuje i predstavlja se i dalje kao naučni časopis, kako bi se prikrila odgovornost za njegovu degradaciju”, ocenio je.
On smatra da bi trebalo utvrditi kako je došlo do gubitka kategorizacije i kakve posledice to može imati po autore koji su u njemu objavljivali naučne radove, posebno one koji su ih koristili za ispunjavanje uslova za sticanje doktorata.
“Šta je sa radovima koji su objavljeni u poslednje dve-tri godine? Šta je sa tim zvanjima koja su možda u međuvremenu stečena, a da niko tim ljudima nije iskreno objasnio kakav je status Novopazarskog zbornika”, upitao je.
Tvrdi da Muzej i dalje izdaje potvrde o objavljivanju naučnih radova, zbog čega zahteva proveru njihove sadržine i utvrđivanje da li su autori bili potpuno i pravilno informisani o statusu časopisa.
Zaštita muzejskih eksponata i trošenje novca
Vidosavljević je upozorio da neodgovarajuća temperatura, vlažnost vazduha i nedovoljna kontrola uslova u depoima i izložbenim prostorima mogu ugroziti eksponate, koji čine osnov muzejske građe.
Podsetio je da su muzejski radnici dužni da poznaju i primenjuju propise o zaštiti kulturnog nasleđa, ali da Muzej nema dovoljno tehničkih mogućnosti da u potpunosti odgovori na sve izazove, naročito tokom sve toplijih letnjih dana.
“Mi smo svi, da bismo stekli zvanje kustosa, morali da polažemo državni ispit i u okviru njega postoji predmet koji se zove zaštita kulturnog nasleđa. Tu su propisani i vlažnost vazduha i temperatura i mnoge druge stvari”, rekao je.
On smatra da briga o muzejskim predmetima ne sme zavisiti od jednog zaposlenog, već da svi kustosi i muzejski radnici moraju učestvovati u njihovoj zaštiti.
Podsetio je da naziv kustos potiče od latinske reči koja znači čuvar, naglašavajući da je očuvanje muzejske građe osnovna obaveza zaposlenih, a da tek potom dolaze njeno proučavanje i predstavljanje javnosti.
Vidosavljević je zatražio i proveru trošenja projektnih sredstava, navodeći da je Muzej 2023. godine od Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture dobio četiri miliona dinara za realizaciju jednog projekta.
“Imam ozbiljne razloge da sumnjam da deo sredstava nije upotrebljen u skladu sa odobrenom namenom. Ne iznosim unapred pravnu kvalifikaciju niti tvrdim ko je odgovoran”, naveo je.
Zatražio je da nadležne institucije uporede odobreni budžet, izvršene isplate, ugovore, račune, stvarno obavljene poslove i izveštaje dostavljene finansijeru.
Primedbe na postupanje prema zaposlenima
Ukazao je i na, kako tvrdi, nepravilnosti u postupanju prema zaposlenima, zbog čega zahteva proveru odobravanja odsustava, evidentiranja radnog vremena, službenih putovanja, terenskog rada i godišnjih odmora.
Vidosavljević je zatražio i proveru načina objavljivanja njegovih autorskih tekstova na društvenim mrežama Muzeja, navodeći da su tekstovi koje je pisao na srpskom jeziku i ćirilici bez njegove saglasnosti prebacivani u latinicu.
“Ne osporavam ravnopravnu upotrebu bosanskog jezika. Međutim, tekstove za muzejske društvene mreže pripremao sam najpre na srpskom jeziku i ćirilici, a zatim sam ih prevodio na bosanski jezik i latinicu. Uprkos tome, najpre je objavljivana bosanska verzija, dok je moj izvorni srpski tekst bez mog odobrenja prebacivan iz ćirilice u latinicu. Tražim da se utvrdi ko je i na osnovu kakve uredničke procedure menjao moje autorske tekstove”, objasnio je.
Vidosavljević je naveo da je radi zaštite svojih prava angažovao advokate koji će nastaviti da rade na predmetu i preduzimaju dalje pravne korake, dodajući da je spreman da nadležnim organima dostavi dokumentaciju kojom raspolaže.
Odbacio je mogućnost da njegovo javno istupanje ima za cilj preuzimanje rukovodeće funkcije, naglašavajući da nema ambiciju da postane direktor Muzeja, čak ni kao vršilac dužnosti.
“Ne tražim da bilo ko bude unapred osuđen preko medija. Tražim da nadležne institucije konačno izvrše uvid u dokumentaciju, utvrde činjenice i, ukoliko postoje nepravilnosti, utvrde odgovornost i nalože konkretne mere”, poručio je on.
U nastojanju da objektivno i sveobuhvatno informišemo javnost o stanju u Muzeju “Ras”, portal Free media razgovarao je i sa još nekoliko zaposlenih u ovoj ustanovi, koji su nezvanično potvrdili veći deo Vidosavljevićevih navoda.
Kompletan zahtev za hitan stručni i inspekcijski nadzor, koji je Vidosavljević 17. septembra uputio Ministarstvu kulture, Narodnom muzeju Srbije, nadležnim organima Grada Novog Pazara i drugim institucijama, možete pročitati u nastavku.
A. Bajrović
