Ona je u razgovoru za portal Free media rekla da je svesna da će se porušeni objekti ponovo izgraditi, ali da su ljudski životi nenadoknadivi.
“Neshvatljivo je da se sve ovo dešava u 21. veku, kada postoji mnogo načina za rešavanje problema, nesuglasica i mimolaženja, ali da ostavimo politiku na stranu. Kijev je na severu Ukrajine, tamo su hladne zime i zamislite kako je sada svim tim ljudima sa malom decom po hladnim podrumima“, rekla je Larisa našem portalu.
Ona je istakla da u ovom gradu živi njena najbliža rodbina, sa kojom već dva dana ne uspeva da se čuje.
“Oni su ostavili dva stana u centru Kijeva i otišli u jedno selo, nadam se da su dobro. Pratim vesti od jutra do mraka, a bila sam u većini gradova koji se pominju u medijima. Ukoliko ne znam neko mesta odmah tražim na mapi da vidim koliko je to udaljeno od moje rodbine”, priča zabrinuto Larisa, koja je rođena i odrasla u Jalti, na Krimu.
Jedan deo njene familije i dalje živi na ovom poluostrvu, koje je 2014. godine aneksijom preuzela Rusija.
“Putem društvenih mreža sam u kontaktu i sa njima, ali oni nemaju pojma šta se dešava samo na nekoliko sati od njih, jer prate samo ruske medije. Ubeđuju me da ono što mi gledamo nije tačno, da civilno stanovništvo niko ne napada. Danas se nisam čula ni sa njima“, kaže ona.
Ističe da ni sama ne razume šta se dešava u njenoj zemlji i kako je došlo do toga da zarate bratski narodi, Ukrajinci i Rusi.
“Škole su nam bile na ruskom jeziku, ali smo učili i jezike drugih naroda u zemlji. Lako se međusobno sporazumevamo, nije mi jasna sada ova mržnja, odakle sve ovo. Ukrajina je nezavisna država i treba sama da odlučuje o svom uređenju, a narod je sam birao vlast i neka je i menja, a ne drugi”, smatra Larisa.
Sa nevericom gleda slike i snimke porušenih ukrajinskih gradova.
“Grad Mariupolj je samo na sat vremena od mog Krima i još uvek sam u šoku od svakodnevnih vesti koje stižu iz tog grada. Strašno je pomisliti da neko sravni grad od preko 400.000 stanovnika, a kamoli gledati sve to. I tamo imam rodbine, ali se sa njima nisam nijednom čula, ne znam uopšte gde su“, dodaje ona.
Larisa je u Ukrajini poslednji put bila pre devet godina, jer je, kako kaže, posle smrti roditelja sve manje vuče da ide. Tamo je završila fakultet informatike, a u Novom Pazaru, odakle je njen suprug, živi već 40 godina.
“Ovde nikada nisam radila posao u svojoj struci, ali sam zavolela ovaj grad i zadovoljna sam svojim životom. Imam predivnu porodicu, dva sina, unuke, okruženje me je dobro prihvatilo, sa svima se lepo slažem. Nisam nikada imala nekih problema, moguće i zbog moje naravi, jer ja u svim ljudima uvek vidim samo lepšu stranu“, ispričala nam je Larisa, koja ni posle toliko godina nije izgibila akcenat ruskog jezika.
