Dokazao je da će još dugo biti “virtuoz na petoparcu” i jedan od oslonaca Kluba malog fudbala Novi Pazar. I to u sezoni kada plavi igraju kao preporođeni sa igračkim kadrom isključivo iz svojih redova.
Zavoleo je fudbal, iako rođen u bokserskoj porodici, uz oca i strica koji su ostavili veliki trag u ovdašnjoj Mladosti.
“Iskreno kada sam odradio prvi fudbalski trening, pronašao sam sebe u tome i ostali sportovi postali su mi nezanimljivi. Živeo sam za to, danas nažalost deca imaju mnogo bolje uslove, ali nemaju radnu etiku”, počeo je priču za portal Free media Đerlek.
Imao je sreću da uči od pravih pedagoga i dobrih stručnjaka: Griševića, Milojevića, Grbovića i Kolašinca.
“Karijeru sam počeo kod našeg rahmetli Hanefije Fije Griševića sa sedam godina. Na Bolničkim livadama nismo imali uslova za rad, ali smo imali čeličnu volju i nije nam bilo teško da svakog dana pešačimo po sat vremena da bi odradil trening”, priseća se početaka.
Kasnije prelazi kod legenarnog Radojice Dice Milojevića koji ih je učio da budu dobri ljudi, pa tek onda sportisti. Sa 16 godina je “prekomandovan” u Jošanicu. Tu se sreće sa Fikretom Grbovićem koji će imati veliki uticaj na njega.
“Dao mi je šansu u seniorskom timu, na tome sam mu veoma zahvalan. Igrao sam sa legendama Pazarskog fudbala: Suadom Prtincem, Edževidom Todićem, Nerminom Vejselovićem, Admirom Kecapom i mnogim drugim koji su mi nesebično pomogli da napredujem kao klinac”, otkriva nam Đerlek.
Ipak, vrlo brzo nailazi na prvu nepravdu, neku vrstu gorčine.
“Posle dve sezone sam bio u prvom timu Novog Pazara. Prošao sve testove i probne utakmice. Bio siguran da sam zadovoljio, ali na žalost tadašnja uprava mi nije pružila šansu”, kaže on uz dozu rezigniranosti.
Ostavivši emocije po strani, nastavio je dalje.
“Trener Grbović preuzima kosovskog prvoligaša Besianu. Prihvatio sam njegov poziv. Na žalost, uprkos zapaženim rezultatima, klub je zapao u finansijsku krizu pa smo posle šest meseci morali da se vratimo”, prepričava to poglavlje u karijeri.
Ako tadašnja uprava Novog Pazara nije znala da prepozna njegove kvalitete, jesu neki drugi.
“Sloga iz Sjenice mi je, neka vrsta fudbalske ljubavi. Proveo sam nekoliko prelepih sezona tamo. Bio poštovan, čak mi je ukazana čast da budem i kapiten, posle jedne od legendi kluba, Mirsada Rola Karišika. Te tri godine imaju posebno mesto u mom srcu”, sa dužnim poštovanjem ističe.
Formiran kao igrač i dokazan, prihvata novi izazov.
“Put me vodi u Nemačku, u Frankfurt, na poziv mog velikog prijatelja Aldina Gurdijeljca. Nastupao sam u klubu Sandžak četiri godine sa velikim uspehom, preskočili smo tri ranga. Bio je to Novi Pazar u malom: Mehmedović, Ibrahimović, Bejtović, Sejdović, Sadović, Omerović. Mogao sam da ostanem tamo da živim, ali nostalgija i zov zavičaja su učinili svoje, pa sam se vratio”, napominje Đerlek.
Odlazi potom u Tutin, deli teren sa Kecapom, Vusljaninom i još nekim dokazanim fudbalerima iz Novog Pazara. Uspešan je i na obali Vidrenjaka, a onda pravi preokret. Veliki teren zamenio je futsalom. Zbog čega?
“Mali fudbal me oduvek privlačio, ali na žalost taj sport je bio nekako zapostavljen i veoma malo plaćen. To je jedini razlog zbog koga nisam počeo ranije da ga igram”, otkrio nam je.
Niskog težišta, okretan i brz. Kao da je predodređen za malofudbalske majstorije. Tako bar izgleda sa strane.
“Futsal i fudbal su dva različita sporta. Futsal je veoma zahtevan, posebno Super liga. Svaka najmanja greška se kažnjava, potrebna je maksimalna koncentracija, sve je u sistemu. Ipak, uživam u svakom trenutku provedenom na parketu”, kaže Đerlek.
Taman kad je pomislio da mu se svi sportski snovi ostvaruju, dobija nimalo ohrabrujuću prognozu lekara.
“Godinu dana sam imao hroničnu povredu tetive kvadricepsa. Nekoliko puta sam pokušavao, nije išlo, pauzirao bih po tri, četi meseca. Doktori su mi rekli da moje telo više nije za profesionalno bavljenje sportom. To je ujedno i najteži deo moje karijere, duge preko 15 godina. Međutim, poznavajuci sebe nisam hteo da odustanem. Radio sam naporomo, preko svojih limita da bih se vratio na teren”, seća se on.
I vratio se, sa KMF Novi Pazar ispisuje možda i najlepše poglavlje ovog sporta, koje ga je vinulo na vrh najboljih pivota u Srbiji.
“Prevashodno privilegovan sam što sam ponovo na parketu i radim ono što najviše volim. Iskreno, posle toliko teške povrede nisam verovao da ću ikada biti na svom nivou, a sebi uvek postavljam najviše ciljeve. Trenutno igram možda i najbolji futsal u karijeri, gde su golovi samo ’pečat’ napornog rada, a fizička pripremljenost dolazi do punog izražaja”, istče Đerlek.
Ekipa sklopljena od momaka poniklih u Novom Pazaru igra kao u transu. Sa skromnim budžetom i bez velikih zvezda. Tajna uspeha, na prvi pogled jednostavna.
“Jedna smo od dve ekipe koja nikada nije ispala iz elitnog ranga. Radimo predano i veoma naporno, polako se to isplaćuje. Atmosfera među igračima je fenomenalna i sigurno da je to jedan od razloga dobrih rezultata. Želimo da afirmišemo mlade snage, budemo stabilan član elite. Ako nam se ukaže šansa za nešto više, nećemo je propustiti”, govori u dahu on.
Nije propustio priliku da na kraju pošalje poruku mladima.
“Neka se bave sportom, budu istrajni i uporni, veruju u ono što rade, da ne odustaju, jer se svaki trud kad tad isplati”, zaključak je Adnana Ada Đerleka.
A on, uspeo je gotovo nemoguće. Opovrgao je prognoze lekara, vratio se nikad jači i bolji, pobedivši sudbinu niže golove u plavom dresu, nastavlja da bude “noćna mora” za golmane i uživa u svakom trenutku provedenom na terenu.
E. Nailović
