Sa specijalistom fizikalne medicine i rehabilitacije i radiologije Jasminom Nurkovićem, psihijatrom Rešadom Hazirovićem i stomatologom Almirom Lotincem razgovarali smo na koje sve načine AI već sada pomaže lekarima, kako može biti od pomoći pacijentima, kao i o izazovima njene primene i perspektivama budućeg lečenja.
Sagovornici portala Free media potvrđuju da veštačka inteligencija nailazi na sve širu primenu u različitim granama medicine, ali i kod pacijenata, kojima je postala prva adresa za konsultacije o zdravstvenom problemu.
Iako različito sagledavaju perspektive lečenja u budućnosti i uticaj veštačke inteligencije, saglasni su da odluke o pacijentu i odgovornost za njegovo lečenje ostaju u rukama zdravstvenih radnika i da je čovek, kao najvažniji element medicine, nezamenjiv.
Nurković kaže da je veštačka inteligencija postala deo svakodnevne komunikacije između lekara i pacijenata, čak i kada se ne koristi direktno u ordinaciji.
“Sve je više situacija da pacijent dođe sa papirom na kojem je ispisao informacije koje je dobio od različitih programa veštačke inteligencije. To je naša realnost i lekari moraju da se suoče sa tim, jer ne mogu ostati izvan te sfere“, smatra on.
Prema njegovom mišljenju pacijente ne treba odvraćati od korišćenja ovih alata, već ih upoznati sa njihovim mogućnostima i ograničenjima.
“Ne mogu da se ljutim na pacijente što to koriste, jer je to opšta pojava. Važno je da im objasnimo šta je u tome dobro, a šta loše, i da sve odgovore koje dobiju od veštačke inteligencije tumače sa velikom rezervom“, ističe Nurković.
Više vremena za pacijenta
Iako upozorava na rizike, Nurković smatra da veštačka inteligencija može biti korisna i pacijentima i zdravstvenim radnicima.
“Veštačka inteligencija može značajno da uštedi vreme lekaru, posebno kada je reč o administraciji i ponavljajućim radnjama. Određene aktivnosti važne za dijagnostiku, poput merenja i procentualnog izražavanja pojedinih parametara, softveri mogu da obave mnogo brže“, objašnjava on.
U radiologiji već koristi različite softvere koji mu olakšavaju izradu izveštaja i proračune, koji su se ranije obavljali ručno.
“Ranije smo neke stvari računali ručno, a sada postoje softveri koji to rade mnogo brže. Meni tako ostaje više vremena da se posvetim pacijentu, jer on i dalje želi da razgovara sa lekarom i oseti njegovu empatiju“, navodi Nurković.
Veruje da veštačka inteligencija ne može u potpunosti da zameni lekara, naglašavajući neophodnost njene primene u medicini.
“Nisam siguran da veštačka inteligencija može potpuno da zameni lekara, ali lekari koji je koriste mogli bi da zamene one koji je ne koriste“, ocenjuje on.
Uz AI do personalizovane terapije
Promene su vidljive i u fizikalnoj medicini i rehabilitaciji, gde se, prema Nurkovićevim rečima, sve više razvijaju pristupi prilagođeni individualnim karakteristikama pacijenta, umesto primene istih terapijskih protokola na sve.
“Veštačka inteligencija omogućava personalizovan pristup pacijentu. Na osnovu njegovih antropometrijskih podataka i drugih relevantnih informacija, softver može da pomogne u izboru terapije i prilagođavanju daljeg toka lečenja“, objašnjava.
Kao primer navodi neurorehabilitaciju i primenu robotike u oporavku pacijenata nakon moždanog udara ili povreda kičmene moždine, kada oporavak može biti dugotrajan, a terapijski pristup se menja u skladu sa napretkom pacijenta.
Konačna procena ostaje na lekaru
Uprkos prednostima, upozorava da odgovori koje pacijenti dobijaju od AI programa ne moraju uvek odražavati stvarno zdravstveno stanje, jer u nekim slučajevima mogu da ukažu na ozbiljan problem i izazovu strah, ali i da umanje značaj tegoba koje zahtevaju dodatnu pažnju.
“Ti programi još uvek uče i mogu da daju različite procene. Nekada mogu da ukažu na nešto što pacijenta uplaši, a nekada ozbiljan problem predstave kao bezazlen. Zato je važno da se pacijenti na kraju uvek konsultuju sa lekarom“, poručuje Nurković.
Dodaje da se sa sve većom dostupnošću AI alata menja i odnos pacijenata prema medicinskim informacijama. Neki od njih veštačkoj inteligenciji daju na analizu čak i lekarske izveštaje kako bi proverili šta oni znače ili da li je procena lekara bila ispravna.
“To potpuno prihvatam, jer je i to naša realnost. Ipak, veštačka inteligencija ne može da poveže sve elemente kliničke slike i različite dijagnostičke nalaze na način na koji to radi lekar koji poznaje pacijenta i sagledava problem u celini“, zaključuje ovaj novopazarski lekar, napominjući da je ova tema sve zastupljenija i na međunarodnim stručnim skupovima u različitim medicinskim oblastima na kojima aktivno učestvuje.
AI kao savetnik, ali i izvor strahova
Psihijatar Rešad Hazirović smatra da veštačka inteligencija sve više utiče na način na koji ljudi dolaze do informacija o zdravlju, ali i na njihovo ponašanje, razmišljanje i odnos prema lekarima.
“Veštačka inteligencija je jedan nevidljivi pratilac, savetnik koji zna sve i svašta i od kojeg možemo dobiti neverovatne informacije ako pitanje postavimo na pravi način“, kaže Hazirović.
I on u svakodnevnoj praksi primećuje da pacijenti dolaze sa već formiranim predlozima za terapiju, pa čak i konkretnim idejama o tome koji lek i u kojoj dozi treba da koriste.
Ipak, upozorava da informacije dobijene od AI ne mogu da zamene procenu stručnjaka.
“Mašina ne može da zameni neposredan ljudski kontakt i komunikaciju. Postoje dobri potencijali veštačke inteligencije i mogućnosti da pomogne u različitim aspektima lečenja, ali treba biti oprezan i imati u vidu da je to ipak samo preporuka kojoj nedostaju neposredan terapeutski odnos i ljudski pristup pacijentu“, ističe on.
Rizici nekritičkog prihvatanja saveta
U psihijatriji, upozorava Hazirović, nekritičko prihvatanje saveta veštačke inteligencije može imati dodatne rizike, jer kod osoba sa sumanutim idejama i pogrešnim uverenjima, odgovori programa mogu, u određenim situacijama, dodatno učvrstiti njihova uverenja.
Problem može nastati i kada pacijenti traže informacije o neželjenim dejstvima lekova.
“Ako pacijent traži negativne efekte određenih lekova, može dobiti veliki broj takvih informacija, što kod njega može izazvati strah i dovesti do nesaradnje u terapijskom procesu“, objašnjava.
Naglašava da stalno pretraživanje simptoma i mogućih dijagnoza može dodatno povećati anksioznost, naročito kada se osoba sve više usmerava na informacije koje je uznemiravaju.
AI kao emocionalni oslonac
Osim što služi za pronalaženje informacija, veštačka inteligencija sve češće postaje sagovornik kojem se ljudi obraćaju kada im je potrebna podrška ili razumevanje, jer je nekim osobama lakše da se povere algoritmu nego drugom ljudskom biću.
“Ljudima koji zaziru od direktne interakcije mnogo je lakše da u udobnosti svoje sobe pitaju veštačku inteligenciju šta god žele. To im pruža komforniji pristup, ali treba znati da su lekar, terapeut i neposredni kontakt nezamenjivi“, ističe ovaj psihijatar.
Pozivajući se na istraživanja sprovedena u Japanu Hazirović dodaje da takva komunikacija sve više poprima karakteristike odnosa među ljudima, jer korisnici osim konkretnih informacija traže razumevanje i emocionalnu podršku.
Pitanje mere i odgovornosti od suštinske važnosti
Iako i sam koristi veštačku inteligenciju u svakodnevnom radu, Hazirović smatra da je važno pronaći meru u njenoj primeni i sačuvati kritički odnos prema informacijama koje pruža.
“To je izrazito moćna alatka koja neverovatno pomaže u svakodnevnom radu. Informacije o različitim pitanjima, uključujući neželjena dejstva lekova, mogu se dobiti veoma brzo. To je korisno i u dijagnostici i u terapijskim smernicama“, navodi on.
Ipak, brzina dolaska do informacija, prema njegovim rečima, menja i naše navike i oblikuje nas u psihološkom smislu. Sve češće očekujemo trenutne odgovore, dok se smanjuje strpljenje za procese koji zahtevaju duže razmišljanje i procenu.
“Treba je koristiti u meri u kojoj može biti korisna i prepoznavati moguće negativne aspekte. Navikavamo se da svaku informaciju dobijemo na jedan klik i postajemo nestrpljivi kada je potrebno duže procenjivati i razmišljati o nečemu. Pitanje mere je suština ljudske mudrosti“, napominje Hazirović.
AI u stomatologiji
Da veštačka inteligencija sve više nalazi primenu i u stomatologiji, potvrdio nam je stomatolog Almir Lotinac.
On kaže da je ova tehnologija važna za dijagnostiku, jer može da uoči pojedina odstupanja koja ljudskom oku promaknu, ali naglašava da njena procena ne može biti konačna.
“Veštačka inteligencija već se koristi na mnogo načina i u stomatologiji, a očekujem da će razvojem tehnologije naći primenu i u širem dijapazonu usluga. Jedan od segmenata u kojem sada ima značajnu ulogu jeste dijagnostika, gde može da pomogne u uočavanju nekih odstupanja od normale“, objašnjava Lotinac.
Njena primena vidljiva je i u planiranju ortodontske terapije, posebno kada je potrebno korigovati položaj i oblik zuba.
“Veštačka inteligencija analizira početnu situaciju i predlaže optimalno rešenje, a čitav proces razdvaja na nekoliko faza. Za svaku od njih izrađuje se odgovarajuće ortodontsko rešenje, odnosno folija kojom se postepeno koriguje položaj zuba. U slučajevima u kojima je takav pristup indikovan, to može doprineti efikasnijoj terapiji“, navodi on.
Dodaje da AI može da olakša i administrativne poslove u ordinaciji, poput organizacije, zakazivanja i vođenja evidencije. Ipak, smatra da njen značaj ne treba preuveličavati kada je reč o ranom otkrivanju problema sa zubima.
“Ne bih joj u tom smislu davao poseban značaj. Promene se mogu uočiti redovnim posetama stomatologu i sistematskim pregledima. Preporučio bih svima da bar jednom godišnje odu na pregled, jer se problemi koji se otkriju na vreme često mogu rešiti jednostavnijim i jeftinijim procedurama“, naglašava.
AI sve češće prva adresa za pacijente
Kao i ostali sagovornici, Lotinac primećuje da se pacijenti sve češće obraćaju veštačkoj inteligenciji pre nego što dođu u ordinaciju. Od nje traže objašnjenja simptoma, procene mogućih problema i savete o tome šta bi trebalo da preduzmu.
“Često nam pacijenti dolaze sa informacijama koje su dobili preko ChatGPT-a, opisuju simptome i pokazuju instrukcije koje su dobili. Ipak, mislim da rešenje treba da potraže kod lekara, a ne kod veštačke inteligencije“, izričit je on.
Smatra da nije jednostavno odrediti granicu do koje pacijenti mogu da se oslanjaju na ove alate, posebno zato što su lako dostupni i sve prisutniji u svakodnevnom životu.
“Veštačka inteligencija postala je gotovo najbolji prijatelj svakom od nas, pa je mnogima prva adresa za najrazličitija pitanja, od banalnih do onih koja se odnose na bol. Ali, kada je u pitanju zubobolja, ona ne može da reši problem niti da zameni tretman u stomatološkoj ordinaciji“, upozorava Lotinac.
Stomatolog i asistent ostaju nezamenjivi
Iako razvoj novih tehnologija menja način rada u stomatologiji, Lotinac ne očekuje da će veštačka inteligencija ugroziti samu profesiju. Njenu ulogu vidi u unapređenju preciznosti i efikasnosti, dok će praktični deo lečenja i dalje zavisiti od zdravstvenih radnika.
“Moramo da hvatamo korak sa naprednim tehnologijama i primenjujemo ih tamo gde mogu da pomognu, ali ne treba da strahujemo da će zameniti čoveka, konkretno lekara. Veštačka inteligencija može da doprinese da budemo efikasniji, brži i precizniji, ali će usluge ostati u rukama čoveka“, smatra Lotinac.
Dodaje da AI može da preuzme deo administrativnih poslova koje obavlja stomatološki asistent, poput vođenja protokola, evidencije i podsetnika, ali ne i praktične zadatke koji zahtevaju neposredno učešće u radu sa pacijentom.
Kao još jedno područje primene navodi estetsku stomatologiju, gde se uz pomoć digitalnih alata mogu prikazati moguće promene oblika, položaja i boje zuba, kako bi pacijent unapred stekao predstavu o željenom rezultatu.
Lotinac smatra da razvoj savremenih tehnologija treba iskoristiti za unapređenje stomatološke prakse, ali upozorava i na ekološke posledice zbog preterane upotrebe veštačke inteligencije, čak i kada za tim nema stvarne potrebe.
“Za odgovor na neko banalno pitanje, koje možete da postavite drugoj osobi ili pronađete na neki drugi način, pokreće se čitav sistem. Govori se o potrošnji energije i vode za hlađenje data-centara. Kada se to pomnoži sa ogromnim brojem upita širom sveta, trebalo bi da razmislimo o posledicama“, poručuje Lotinac.
S. Ljajić
Tekst i video izjave urađeni su u okviru projekta “Novi Pazar u eri veštačke inteligencije“, koji realizuje Udruženje građana Free media, a sufinansiran je iz budžeta Grada Novog Pazara za 2026. godinu.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
