Ovaj mladi svestrani Novopazarac, završio je osnovne studije u turskom gradu Izmitu, a usavršavao se i na programu razmene u Italiji. Radio je u glavnom gradu Katara na izgradnji tamošnjeg metroa. Ranije se bavio besedništvom, glumom i performanskom, bio đak generacije Gimnazije.
Free media: Pored više godina provedenih u inostranstvu, ipak ste odlučili da se vratite u Novi Pazar. Čime ste se vodili?
Kavazović: Otišao sam iz Srbije sa namerom da se nikada ne vratim. To je ona mantra koju većina mladih ljudi ponavlja u sebi danas, čekajući prvu šansu i paljba. Nakon završenih studija građevine u Turskoj dobio sam prvi posao u Dohi na izgradnji metroa, time sam se karijerno opredelio za metro industriju. U toj industriji sam ostao i posle otvaranja metroa, kao station master u operaciji, a kasnije i kao građevinski inspektor. Bilo je tu svega, od vođenja evakuacije stanica do rada u podzemnim tunelima na plus 50 stepeni celzijusa. Međutim, kako su godine prolazile i kada sam stekao iskustvo, zbog čega sam i otišao, vremenom su se prioriteti iskristalisali. Shvatio sam da se i ovde sa vizijom, napornim radom, dobrom organizacijom vremena i nekonformizmom može voditi poprilično solidan život, ako se ne uzmu u obzir zagađenje životne sredine, manjak kulturnih dešavanja, finansijska oskudica, javašluk u većini državnih institucija i ostalo. Pored toga što sam došao da bih bio sa ljudima koje volim, moram priznati da su neke stvari u Srbiji počele da se menjaju. Ima mnogo više građevinskih projekata koji direktno utiču na poboljšanje kvaliteta života sugrađana u odnosu na pre, što za mene kao jednog građevinskog inženjera predstavlja podsticaj da i ja učestvujem u tom poboljšanju kroz profesionalni angažman na raznim projektima koji su od izuzetne važnosti za naš grad. Neki od tih projekata su novosagrađena Toplana na gas i biomasu, koja direktno utiče na smanjenje zagađenosti vazduha i opslužuje dodatnih 140 hiljada kvadrata, nova trasa toplovoda koja povezuje nove korisnike koji su uglavnom bili korisnici energenata koji zagađuju životnu sredinu, kao i sada novi projekat Smart City-a koji će definitivno stvoriti ambijent za mlade talentovane IT stručnjake da ostanu i daju doprinos digitalizaciji javne uprave.
Free media: Koliko se život mladih ovde i u inostranstvu razlikuje, kako konkretno žive ljudi vaših godina u Kataru?
Kavazović: U inostranstvu, u razvijenim državama pa i u Kataru, mladi generalno žive mnogo rasterećenije. Ne vrti se sve oko egzistencije i nije velika stvar imati posao i rešeno stambeno pitanje, već se teži kvalitetu standarda koji podrazumeva više slobodnog vremena, više putovanja, više socijalnih aktivnosti, više dostupnosti savremenim tehnologijama i servisima koji olakšavaju život i čine ga bogatijim i vedrijim. Takođe, tu su i ozbiljni fondovi za pokretanje sopstvenog biznisa za mlade poput Katar fondacije s kojom vizija lako postaje stvarnost. Mnogo plaža, prelepih parkova, bazena, biblioteka, oaza, raznolikosti kultura, događaja, obrazovnih institucija kao i razvijenija državna aparatura i te kako prave razliku u kvalitetu života mladih tamo u odnosu na ono što mi mladi imamo kod nas. Katar doživljavam kao pustinjsku ružu, koja je nikla uz ogromni trud i pametna ulaganja kraljevske porodice uprkos nepovoljnim klimatskim uslovima. Drugim rečima, kada kod njih u tako ekstremnim klimatskim uslovima uspeva jedan od najvećih parkova na svetu sa mukotrpnim veštačkim navodnjavanjem, onda može i kod nas makar još jedan gradski park, obavezno zelenilo oko stambenih zgrada, zelena fasada na staroj lučnoj zgradi, da gradska čitaona radi i vikendom i još mnogo drugih stvari za koja ne trebaju velika ulaganja, a predstavljaju osnovu za kvalitet života o kojem pričam.
Free media: Šta Novi Pazar ima što drugi nemaju?
Kavazović: Novi Pazar zaista ima puno sirovog, neiskorišćenog potencijala po raznim parametrima, ali sve nekako biva anulirano paradoksom. Kao na primer, činjenica je da Novi Pazar ima zavidan geografski položaj, sve nam je vazdušnom linijom tako blizu, ali sve postaje tako daleko kada krenete na put. Tako da Novi Pazar nema mnoge stvari što drugi imaju, a po svakom osnovu bi trebao da ima. Teško je pričati o preobražaju ovog sirovog potencijala u nešto svojstveno, vredno divljenja, koji sad za sad samo obećava. Dok čekamo ostvarenje tih krucijalnih uslova, da bi pravo bili svojstveni, u međuvremenu možemo pričati o bogatoj tradicionalnoj kuhinji, mladalačkoj energiji, obrazovanim mladim ljudima, velikom prirodnom priraštaju, kulturno-istorijskoj zaostavštini… Apsolutno se slažem da su sve navedene stvari vrlo pozitivne karakteristike ovog podneblja, međutim da bi ih sačuvali, moraju biti održive, a to je isključivo moguće obezbeđivanjem stabilne egzistencijalne sigurnosti građana, teško da će gladan čovek razmišljati o kulturi. Ukratko, ne želim da su ćevapi jedina svojstvenost koju imamo, želim svojstvenost kojom će se obezbediti uslovi da naše individualne svojstvenosti dođu do izražaja.
Free media: Šta bi da ste u mogućnosti promenili u ovoj sredini? Kako bi po vama Novi Pazar mogao da bude bolje mesto za život?
Kavazović: Mogu da primetim da gotovo u svim sferama postoji mnogo improvizacije, što zapravo znači da sistem i ne postoji. Utabani sistemi uvek imaju konkretna pravila koja se moraju pratiti, dok kod nas sve funkcioniše rekla-kazala, “tako to treba, tako to mora“, bez jasno definisanih referentnih tačaka. To zapravo znači, ako želite da nešto novo naučite teško ćete doći do pisanih regulativa. Kada ustanova, organizacija ili kompanija imaju jasno definisane standardne operativne procedure sa unutrašnjim sistemom kontrolisanja, tu postoji prostora za napredak, brže se stiče iskustvo i jednostavnije se dolazi do potrebnog znanja i napredovanja. Tako da prvobitno mora da se radi na izgradnji sistema koji će da odvoji stručnost od puke improvizacije gde će se stvoriti neki kriterijumi koji će svima nama biti od koristi. Koliko god da ste stručni, vedri i ambiciozni, u moru valova letargije ćete se zasigurno udaviti. Potrebna je takođe promena u mentalitetu ljudi, a ne samo unapređenje sistema, kapitalna ulaganja i nova radna mesta. Smeta mi loš odnos sredine prema javnim dobrima. I dalje ne mogu da shvatim da je nekom normalno da baci frižider u reku ili da izlomi gradske klupe. Isti ti koji nonšalantno bacaju smeće u reku, takođe javno linčuju sve što je drugačije na bilo kojoj osnovi krijući se iza svetinja sugrađana, kredibilitetom kvazi dobrog vernika ili pripadnošću određene političke ideologije. Nema veze to što je optužen za korupciju i dalje će ostati na funkciji, jer bitno je da on potiče iz dobre porodice i da se lepo pita. Ukoliko dopustimo ljudima koji kupuju diplome da se pitaju, ubediće i sebe i nas da oni znaju najbolje. Bez zdravih vrednosti i naprednijeg mentaliteta sredine, teško će ovaj grad biti mesto gde će mlada ambiciozna osoba dugo opstati.
Free media: Koliko Novi Pazar daje mogućnosti mladim ljudima da dođu do izražaja i pokažu svoje znanje i umeće?
Kavazović: Postoji jedna tužna realnost- pozicije koje podrazumevaju donošenje odluka uglavnom se dodeljuju mediokritetima, kojima je samo stalo do položaja i do lične koristi. Retko se daje prilika mladim ljudima koji zaista mogu da donesu promenu. Izgleda da je one koji su seli u fotelju pre 20-30 godina opila sujeta, pa za sebi bliske ljude biraju isključivo šuplje marionete, koje će sve aminovati i koje zasigurno svojim nezalaganjem i neznanjem neće ugroziti njihov perfidno nametnuti autoritet i položaj. Nepotizam godinama kvalitetne mlade ljude tera u egzodus. Nepotizam je kod nas na nivou organizovanog kriminala koji pljačka ljude od potencijala, lišavajući ih dostojanstva i prava da budu na pozicijama koje zaslužuju.
Free media: Dobili ste priliku da stečeno znanje pokažete u projektu koji se odnosi na izgradnju nove toplane na gas i biomasu i toplovoda u Novom Pazaru. Koliko je to za vas kao mladog čoveka značajno?
Kavazović: Izuzetno mi je drago da sam učestvovao na tako značajnim projektima koji su promenili standarde grejanja u Novom Pazaru kako u pogledu koriščenja ekološkog goriva-biomase čime je znatno smanjena emisija štetnih gasova u vazduh, tako i u pogledu proširenja grejnog kapaciteta i poboljšanju kvaliteta grejanja korisnicima koji su do prošle godine kuburili sa hladnim stambenim prostorom. Projekti su završeni na vreme, pre grejne sezone u roku od osam meseci za ceo kompleks nove toplane na gas i biomasu i tri i po meseca za potpuno novu trasu toplovoda od industrijske zone do starog toplovoda u samom centru grada, bez ikakvog incidenta i bez ikakve povrede na radu, što pokazuje da se i kod nas sa dobrom simbiozom organa vlasti, investitora, projektanata i izvođača može postići dinamika izvođenja radova koja nimalo ne kaska u odnosu na svetske projekte te vrste. Tako da sam vrlo ponosan na svoje kolege i sve naše lokalce iz struke koji su istrajali u realizaciji ovih projekata, zahvaljujući čemu smo se pomerili jedan korak napred ka kreiranju sredine u kojoj želim da ostanem i da živim punim plućima.
Free media: Ranije ste amaterski glumili, bili ste aktivni u Dramskoj trupi “Joj, evo ih ovi“. Koliko vam je to iskustvo na sceni pomoglo u poslu kojim se bavite i uopšte u kontaktu sa ljudima?
Kavazović: Deo prošlosti u kojoj sam najviše uživao i koje se uvek rado sećam je upravo vreme koje sam proveo sa dramskom trupom. To je bio period naleta kreativnosti i produktivnosti. Nismo čekali da se aktivnost desi, već smo je jednostavno sami kreirali. Nesvesno smo krali kulturnu scenu gradu, bez ikakvog interesa, čisto zato što smo imali nešto da kažemo, a sugrađani su rado bili tu da saslušaju i odgledaju predstavu. Često smo putovali, gostovali i van grada, učestvovali na mnogim radionicama. Naučili smo tu magičnu putanju katarzičnog stvaranja; kreiranje vizije i plana, delanje ka ostvarenju zacrtanog i samo ostvarenje, zatim sve ponovo u krug. Bežali smo od onoga što je mejnstrim, u procesu maturacije vodili smo se alternativama, tražili skrivenije i dublje značenje sveta koji nas okružuje. Ova dobra baza socijalne interakcije, čvrsta veza između duhovnog oplemenjivanja, akcije i eksperimentisanja, obogatila je sposobnost snalaženja u vremenu i prostoru. Sve nas je to podučilo da ne ćutimo kada nešto imamo da kažemo, da se ne plašimo da mislimo, dalo nam širinu da prodornije osećamo tuđe emocije i delujemo u skladu sa time. Mi smo bili preduzeće koje je odlično funkcionisalo, a da toga nismo bili ni svesni. Stečeno iskustvo prilikom kreiranja predstava u dramskoj i dan danas mi služi u poslu pri realizaciji projekata poput podela uloga i odgovornosti, vizualizacija konkretnih radnji u dinamičkom planu, grupni rad, rad sa klijentima i generalno ono najbitnije, samopouzdanje- da se ne plašim nepoznatog, jer znam da se detaljnim razlaganjem nejednačine uvek dođe do rešenja, baš kao i u predstavi „Neko je ubio Laru“.
Free media: Vaš savet mladima, a pre onima koji se u ovom trenutku dvoume, ostati ili otići iz Novog Pazara. Čime da se vode u životu?
Vodite se unutrašnjim osećajem, bez prisile spoljnih sila. Pokušajte detaljnije da vizualizujete svoju budućnost i pravac kojim želite da idete. Pojačajte intezitet introspekcije sa namerom da jasno definišete sebe sebi, tek sa tim rezultatom krenite u donošenje odluke i preuzimanje akcije. Vrlo mi je draga spoznaja da dijamant ostaje dragi kamen čak i kada se nalazi u kanti za otpatke. Odlazak u naprednije sredine ne menja ništa ukoliko niste spremni za samopromenu i niste otvoreni za nova iskustva. Teorijski gledano odlazak je uvek bolja opcija, najpre zbog većeg broja mogućnosti, a onda i zbog boljeg životnog standarda. Međutim, u praksi postoji mnogo drugih faktora koje mlad čovek ne uzima u obzir kada prvi put krene van okvira svoje komforne zone, poput adaptacije na kulturološke razlike, dovoljno nepoznavanje stranog jezika, standarda, mentaliteta i ostalo. S druge strane, bacanje sebe u vatru novih iskustava zna često da pokrene čitav niz hemijskih reakcija i da probudi potpuno novi svet u nama. Dozirajte promenu proporcijalno energiji koju ste spremni da uložite u odnosu na stvari koje želite u svom životu da promenite, bez obzira da li ćete ostati ili otići.
A.Bajrović
